Mladi lavovi Negotinske krajine

Mladi lavovi Negotinske krajine

Nesvakidašnja priča stiže iz Negotinske krajine gde se nekoliko mladih vratilo iz inostranstva da bi radilo vinograde i vina.

Udruženje Mladi sa Rajačkih pimnica osnovali su pre nekoliko godina Nemanja Milanović, Ivana i Miloš Mišić, Filip Paunković i Jelena Cvetković. U međuvremenu Ivana se posvetila roditeljstvu, Filip zaposlio u Nišu, mada mu je u planu da se kasnije ipak vrati vinogradima, a za Nemanju kažu da je originalni predstavnik, pravi vinar iz ovog kraja koji je kao dete, sa pet ili šest godina, krenuo sa babom i dedom u vinograd.

Negotin mladi 09

Ekipi se nedugo posle toga priključilo još nekoliko članova iz inostranstva: Smiljana Arnautović (Raj), Kristina Lukić (Dalia) i Marko Obradović (Tenuta Est). Na taj način priča o mladim vinarima Negotinske krajine poprimila je ozbiljne razmere, a njihov drugačiji pogled na vinarstvo oslonjen na maksimalno poštovanje prirodnih uslova doneo je neke nove vetrove u ovaj tradicionalni vinski region na krajnjem istoku Srbije.

Spoj tradicije, rada sa što manje intervencija i novih saznanja, začeci škole penušavih vina, organizacija kulturnih zabava i svečanosti i pre svega saradnja na svim planovima, to bi mogao biti pobednički duh vinarstva Negotinske krajine u budućnosti. O tome pričaju Kristina, Jelena, Smiljana i Marko u atraktivnoj degustacionoj sali vinarije Raj u Rajcu.

Negotin 105
Smiljana Arnautović, vinarija Raj

- Ne znam tačan broj ljudi u Udruženju, dosta njih pomagalo je pri osnivanju ili pomaže danas, što finansijski, što idejama. Nisu zvanično članovi ali ih smatramo kao takve. Od onih koji aktivno rade vina tu smo nas četiri i još Nemanja Milanović i Slobodan Kuti – kaže Smiljana Arnautović.

Smiljana je u Nemačkoj završila visoke škole tipografije i konceptualne umetnosti. Njeni roditelji su takođe iz inostranstva poželeli da jednoga dana budu svoji na svome i podigli modernu vinariju Raj u Rajcu kraj pruge podno pivnica. A onda je Smiljana odlučila da krene putem vina i stala na čelo vinarije.

Negotin 191

- Punih 30 godina nikoga nije bilo ovde da dođe i ispriča ljudima o razvitku vinogradarstva u svetu. Ljudi prepušteni sebi imali su znanje od deda i baba, dopunjavali sopstvenim iskustvom ali tu postoje ozbiljne rupe u znanju koje mi danas pokušavamo da ispunimo i oplemenimo. Nije sve pogrešno ali nije više ni dovoljno produktivno da iskaže ogroman potencijal koji ovaj kraj poseduje. Udruženje se zalaže za obnovu vinogradarstva u svim sferama, kroz edukaciju, rad sa starijim stanovništvom koje se već bavilo vinom ali i sa novim naraštajima kao što smo Marko i ja koji smo ovde stupili sa nula znanja.

Priča Marka Obradovića (Tenuta Est) je još čudnija. Rođen u Italiji, u Bolonji, gde mu je živela čitava porodica rodom iz Žagubice, upoznao je kao tinejdžer Sirila Bonžiroa (Cyrille Bongiraud) koji je u Rogljevu osnovao Francusku vinariju. Dopala mu se Sirilova priča i u leto 2017. godine stigao je sam i bez znanja ijedne srpske reči u Srbiju da se lično u nju uveri. I nauči ponešto.

Negotin mladi 01
Marko Obradović, vinarija Tenuta Est

- Kad je berba čitav se ovaj kraj pretvori u jedan izuzetan film, pogotovo na pivnicama što mi se mnogo svidelo i poželeo sam da nešto radim oko toga – kaže sada već na dobrom srpskom jeziku.

Odradio je tri berbe sa porodicom Bonžiro a potom otišao kod njihovih prijatelja koji u Alzasu imaju malu porodičnu vinariju gde je za godinu dana naučio sve, od rezidbe pa nadalje, video njihov način rada gde su vinogradi dosta slični onim na pivnicama. I tu mu se taj vinski svet još više dopao.

Negotin mladi 03

- Sa 19 godina sam odlučio da pokrenem sopstvenu priču, roditelji su finansirali, kupili smo zemlju, napravili podrum, posadili vinograde. Vina radim sa divljim kvascima bez enzima, vinograd organski. Prve godine bilo je malo sistemika, sumpor i bakar ali onda sam video da nema potrebe. Evo, ove godine pred kraj maja imamo tek drugo prskanje a vidim da u Italiji ljudi slikaju lišće sa plemenjačom gde su već odradili šest prskanja na konvencionalni način. Ovde je rezidba bitna, da se ne guši loza, a kad odradiš sve kako treba, nema nikakvog rizika. Klima jednostavno omogućava priličan broj prskanja manje.

Trenutno Marko poseduje 8,5 hektara u Smedovcu i Rogljevu od čega su dva hektara stari oko 45 godina. Vinarija Tenuta Est na tromeđi tri sela ima 400 kvadrata od čega je pola ukopano u zemlju gde je deo za odležavanje vina. Kapacitet je oko 50.000 litara a trenutno rade oko 15.000, gaje pino noar, prokupac, vranac, začinak, frankovku i crnu tamjaniku što su posadili plus kaberne, merlo i game iz starih vinograda. Od belih sorti tu su rajnski rizling i šardone koji je jedino belo vino koje rade.

Negotin 273A

- Prve smo godine kompletno grožđe uzeli od vinarije Raj. Linija crvenih vina se zove Nero i sva nose redne brojeve ali tu je i interesantna Srpska kupaža, blend sorti prokupac, frankovka, začinak uz malo crne tamjanike i vranca. Autohtone sorte sam uzeo iz starih vinograda, bile su mi zanimljive jer je o njima mnogo ljudi pričalo.

Kad je Marko došao u Srbiju Siril mu je rekao da u ovom kraju najbolje uspeva vranac što je bilo njegovo prvo iskustvo sa vinarstvom. Siril zaista prodaje vranac u Japanu za velike novce ali se sada ovde mnogo priča o Markovom fantastičnom kaberne sovinjonu iz berbe 2019.

Pre dve godine za Markom su iz Italije stigli deda i baba te sada zajedno žive i rade u vinogradu od jutru do uveče. Roditelji su ostali u Italiji, ali Marko veruje da će i oni jednoga dana ovamo, te da je ta želja i inicirala njihovu odluku da ga podrže u misiji.

vinarija Dalia Kristina 05
Kristina Lukić, vinarija Dalija

Kristinu Lukić (Dalia), koja je diplomirani enolog, mogli bi da nazovemo lokomotivom razvoja iako je u Negotinsku krajinu došla igrom slučaja tek pre dve godine. Ona je možda i najveći stručnjak za penušava vina trenutno u Srbiji. Rođena Kruševljanka se sa devet godina obrela u Italiji, završila školu, fakultet u Udinama, postala enolog.

Nakon toga kreće da radi širom Novog i Starog sveta: Kalifornija, Novi Zeland, Španija, Čile i onda tri godine u Šampanji na vrhunskim i penušavim vinima. Isprobala je i naučila sve stilove, opredelila se za organiku... Ali, zašto nije ostala u svetu sa već izgrađenom reputacijom?

vinarija Dalia Kristina 10

- Zato što smatram da srpska vinska scena u ovom trenutku vrlo pozitivno vibrira, ljudi iz sveta traže nešto novo a Srbiju doživljavaju egzotično. Iz toga može da se napravi lepa priča. Sa druge strane samo sam ovde mogla da imam nešto svoje što je u Francuskoj ili Italiji jako teško.

Dok pijemo njen Trač 2021 Dalia, sjajni traminac macerirao jedan dan, lako, pitko ali kompleksno i besprekorno složeno vino iz inoksa, usput ga poredimo sa prvim Jeleninim vinom Rajčanka 2022 Podrum Zagorac za koje još nije sigurno da li će biti dopušteno da se tako zove.

- Kristina, to sa šampanjcima moraš da nam pokažeš, molila sam je nakon njenog dolaska u Rajac a onda su svi u selu počeli da prave penušava vina – smeje se Jelena Cvetković veoma ponosna na svoja prva vina iz Podruma Zagorac.

vinarija Dalia Kristina 12

Jelena je sedma generacija vinara ali se tek ne tako davno vratila u Krajinu da se bavi vinarstvom. Studirala je pravo, zanimao je novinarski posao u Beogradu ili Novom Sadu, međutim tokom jednog odmora u rodnom kraju rešila je da ostane tu. Otac se bavi vinom a najveći je problem tehnološki jaz među generacijama jer bi Jelena da poput Kristine radi organski na dva hektara koje poseduju, u čemu je podržava i Smiljana.

- Podrum Zagorac još nije vinarija ali planiram da je registrujem. Imali smo dosta zemlje i vinograda ranije ali su svi moji koji su se time bavili rano umrli pa otac nije mogao sve sam i to se smanjilo. No, nakon dolaska, Kristina mi je dala vetar u leđa.

Negotin mladi 02
Jelena Cvetković, Podrum Zagorac

I onda je uz njenu pomoć Jelena napravila pet-nat od rizlinga a potom tradicionalni penušavac Koko koji će za nekih šest meseci biti spreman. Takođe su prošle godine Jelena, Kristina i Sloba zajedno zakupili vinograd, nešto više od hektara traminca i svako će uzeti koliko mu treba. Inače, Jelena namerava dalju sadnju ako uspe da se uskladi sa očevim željama, da krene baš onako ozbiljno u organsku proizvodnju jer joj se taj način sviđa od kad ga je upoznala i ne vidi drugi pravac koji bi joj odgovarao.

- Sećam se kako je deda mešao kreč i plavi kamen ručno. U svakoj kući bilo je po sedam ljudi, što su otprilike četiri generacije, i onda svi zajedno idu u vinograd i kopaju. Moji su imali i konje, bio je to ozbiljan broj hektara čak su izvozili u Sloveniju i Zagreb. Bio je ovo zbilja bogat kraj gde se puno ljudi bavilo vinom i svi su isto, „prirodno“ radili. Međutim kako se broj ljudi smanjio nije ih bilo dovoljno za veliku brigu u vinogradu. Krenule su bolesti, pojavila se razna sredstva, pa je jednostavno bilo lakše da time iskontrolišu vinograde. Zapravo prethodna generacija pokvarila je svoju decu iz najbolje namere šaljući ih na školovanje u gradove i inostranstvo.

U vinogradu Jelena ima game i rajnski rizling, nešto malo šardonea. Kupovali su crnu tamjaniku koja joj se jako sviđa baš kao i belu, godinama od istog čoveka.

Negotin mladi 04

- Moj otac puno toga radi po osećaju ali lepo radi. Uspeo je da nauči od dede tako da mislim da mogu i ja, bez obzira što nisam školovana za vinara. Jednostavno imam taj osećaj u sebi. Sve ostalo može da se nadoknadi kroz knjige – veli ona.

Ipak, najvažnije je ono što se dešava između ovih mladih ljudi koji, iako svako ima svoje tikove, vrline ili stremljenja ipak nalaze zajednički jezik i pomažu nesebično jedni drugima. A zajednička ideja za uložene napore izvire iz reči Smiljane Arnautović.

- Najviše bih volela ono što piše u statutu Udruženja, da se ovde vrati kultura vinogradarstva. Rajačke pivnice postaju sve popularnije, interesantne su kao arhitektura ali ljudi koji ih kupuju sada nisu zainteresovani za vinograde. Lepo je da se kuće obnove i ožive, ali ako tamo nema vinograda to više nije to, gubi se draž – kaže i dodaje da je do sada u prvom planu bio razvoj vinskog turizma, no da se sad trude da kroz projekat kulturne akcije animiraju kako starosedeoce, tako i turiste.

Negotin 283A

Festival Dan vina i lepog raspoloženja jedna je od akcija, zatim Pab kviz ali sa vinom umesto piva. Organizuju se radionice za meštane, rade međusobno degustacije, u planu su organizovane posete vinskim regionima. Neke su i održane dok Jelena već iskusno vodi grupe u pivnice i obrazlaže njihovu lepotu i vrednost. Pomoć stiže i od GIZ-a koji je dosta pomogao u početku.

- Cilj je postaviti Rajac, Smedovac, Rogljevo visoko na turističke mape kako bi se vratili i drugi mladi ljudi. Sa druge strane u sferi vinogradarstva i vinarstva koncentrisani smo na prisutne ljude gde je Kristina bitan faktor dajući svima savete. U konačnom zbiru svi mi radimo na tome da Negotinska krajina postane prepoznatljivo vinsko područje koje ima svoj teroar. I da se postavi ne na mapu Srbije, nego sveta, što znači da se još glasnije čuje – objašnjavaju u glas ovi vesnici bolje vinske budućnosti istočne Srbije.  |

Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi