Redefinicija frankovke u vinariji Drašković

Nedavno smo u društvu tehnologa vinarije Aleksandra Ace  Ivkova probali četiri različita vina od sorte frankovka vinarije Drašković u Vinskom salonu restorana i spa centra Helvecija 1880. Uz već prepoznat odličan odnos cene i kvaliteta u vinu Frankovka iz Classic serije, sve veću pažnju privlači i vino Mahago od iste sorte odležalo 18 meseci u drvetu, pa s posebnim uzbuđenjem čekamo premijere vina Frankovka Rezerva 2018, te prvu kasnu berbu.

Kad je slučaj specijalan kao ovaj, onda se pribegava najjednostavnijim rešenjima u izboru hrane koja će biti poslužena pored vina.

Uz Frankovku Classic 2021 „planuće“ ploča domaće švargle, slanina, kobasice i šunka od mangulice, ajvar.

- Classic je praktično samo ime linije s idejom da to budu voćna, pitka, sveža vina, da se lako piju i uparuju sa hranom. Ali to nipošto nije banalni proizvod, pa naziv možda i promenimo – naglašava Ivkov.

Uz mesne poslastice vino iskazuje začinske note kroz karakterističnu dominantnu višnju. Pravo otkrovenje je suva šljiva koja vinu otvara eksplozivnu slast, a jedino što ga odvaja od onih koja slede je nešto umerenije telo. No, zato i jeste toliko pitko.

Da se na frankovku u vinariji Drašković ozbiljno računa govori i preko 30 hektara pod vinogradom. Tu su i mladi zasadi, sa dva austrijska klona, a eksperimentalna igra klonova je ono na čemu se u vrhu vinarije isnistira i čini sve daleko zanimljivijim.

Tehnolog vinarije Drašković, Aleksandar Aca Ivkov

Mahago 2019 je prema mišljenju tehnologa Ace upravo na vrhuncu ekspresije i zahtevaće ozbiljniji „gastronomski ispit“ kao što su slasna zapečena rebarca sa slatkim BBQ sosom. Mirisi vina na nosu eksplodiraju voćem. Vibrantne kiseline povukle su se ovde ka nepcu i ugradile u ozbiljno telo.

Mahago u ovom izdanju, dok slatki sos i krupna morska so sa pečenog krompira otvaraju nove aromatske slojeve vina na nepcu, zasigurno vrhunskom harmonijom svih subjekata spada u najozbiljnije etikete na domaćem tržištu!

Tehnolog otkriva da obično ne rade produženu maceraciju ali baš su je ovde uradili uz fermentaciju 25 dana. Oduševljava elegancija, upečatljive i istovremeno suptilne frankovke koja je prvenstveno začinska. Ako je klasik vino bilo ultimativno voćno, ovde se u završnici note začina nalik na crni biber u širazu pretvaraju u moćno voćno iskustvo.

- To nije slučajno, analitički je dokazano da se isto jedinjenje (rotundon) koje vodi ka aromi bibera nalazi i kod širaza i kod frankovke. Začinski karakter se naročito ističe u toplijim godinama – napominje Ivkov.

Spektakularni T-bone poslužen na vreloj lavi gradi pozadinu za premijernu degustaciju Frankovka Rezerva 2018, noviteta koji će u vrlo ograničenim količinama uskoro biti flaširan i dostupan. Kao i Mahago odležavao je u slavonskom hrastu od 5.000 litara. Veliki sud, jer Ivkov kaže da treba respektovati sortu, što znači da uticaj hrasta ni nakon pune dve godine nije veliki.Pritom je savršeno integrisan.

Radili su probe i u klasičnom bariku, gde tehnolog prednost daje korišćenom buretu. Najbolje iz ovih proba će napuniti kao ograničenu seriju, sa idejom da se nađe na vinskoj karti u Helveciji.

Dosadašnji tok degustacije pokazao je uzlazni potencijal, međutim vino iz dekantera je nešto zaista novo. Rezerva još uvek oslobađa neslućene kapacitete. Vino se u čaši neprestano menja, taman pomisliš da je to to, a onda se zapitaš da li zaista jeste?

U čaši je „igra vina sa Magarećeg brda“, kako se zove fantastičan položaj odakle dolaze obe etikete – Mahago, potpuno formirano vino i već ovenčano srebrom na Decanteru, te Rezerva kao stepenik više. Zadovoljava sva čula i mogli bi ga jednostavno nazvati velikim vinom.

- Vanserijska 2018. godina je već iz vinograda vinu dala kičmu, a onda možeš da radiš na tome da dobiješ nešto ovako. Znači, sirovina u Mahagu i ovom vinu je ista ali su različiti pristupi – objašnjava Ivkov. – Sa svim ovim vinima hteli smo da pokažemo kako se i od frankovke može dobiti ozbiljno vino, da nije samo kaberne predodređen za tako nešto.

Rezerva traži da se stalno prati u čaši dok se razvija i lagano otkriva sve slojeve svoje kompleksne aromatike. Pravi doživljaj dobije se u završnici kada se sve arome, ukusi, kiseline, tanini, čitava ta struktura ponovo pojave retronazalno. 

O kasnoj berbi frankovke u ovom trenutku nećemo previše, bar dok se ne završi etiketa. Na tržište će zajedno sa kasnom berbom grašca, vinom koje se tradicionalno radilo u doba Vršačkih vinograda.

Recimo samo toliko da je to frankovka sa oko 100 grama neprevrelog šećera, a njen nastanak otkriva nam jednu od specifičnosti ovog vinogorja. Naime, udari košave su ovde česti, a kad je temperatura 30 stepeni dolazi do veoma brzog zrenja grožđa, pa se ono praktično u trenu 2020. godine prosušilo na lozi i pripremilo za ukusno vino koje poseduje i neophodne kiseline.

- Da, napravili smo ga, probali i bilo je interesantno. Za takvo vino grožđe mora imati aromatiku ali i strukturu koja može da podnese neprevreli šećer. Ova frankovka je sve to imala – kaže Ivkov.

Pre razilaska daje nam još nekoliko informacija o frankovki kao sorti. Po stilu vina najpribližnija je crnom burgundcu ili gameu, što ne čudi jer sve ove sorte imaju zajedničkog roditelja, sortu Gouais Blanc.

- Zato u našim vinima od frankovke pre svega želimo da istaknemo eleganciju, a ne robusnost. Iako, u principu daje vina srednje punoće i strukture, u povoljnim godinama može dati i vrlo  strukturalana vina, sa odličnim potencijalom za odležavanje.

Vinograd iz kojeg su potekli Mahago i Rezerva stari su 25 godina, dakle u punoj su snazi, i daju po hektaru prinos do sedam tona. Ova tipična kontinentalna sorta najzastupljenija je u Centralnoj Evropi, ipak, najbolji kvalitet daje u područjima sa nešto toplijim mezoklimatom, kao što je to Burgenland u Austriji ili naše Vršačko vinogorje.

Posle svega probanog, više nego očigledno.  |

Partner na putu – Toyota Corolla Sedan

Na ovom vinskom putovanju naš veran partner bila je Toyota Corolla u sedan verziji. U pitanju je prava poslovna limuzina koja nam je pružila besprekoran komfor i obilje prostora za prtljag.

Prtljažnik raspolaže sa odličnim 471 litrom zapremine. Veoma je upotrebljiv za pakovanje kofera, putnih torbi i ponekog kartona vina, ali ako želite da transportujete sporske rekvizite, ili dečije biciklo, karavan verzija modela Corolla je bolja opcija. Corolla Sedan je dakle ipak prvo poslovna, pa tek onda porodična limuzina.

Kabina je prostrana, a prosečan vozač će se iznenaditi i koliko je savremena. Tabla sa instrumentima je veoma bogata i nudi mnogo opcija prikaza željenih podataka. Pomalo komplikovano u samom početku, ali kada se jednom sve podesi prema sopstvenim željama, vrlo je jasno i pregledno. Na centralnoj konzoli se nalazi veliki monitor po  čijim menijima i opcijama možete da lutate ceo dan. I na njega smo morali da se navikavamo, ali kada je nešto dobro, to navikavanje nimalo ne smeta.

Ono što nas je iznenadilo je to da ovaj automobil pokreće motor od tri cilindra, jer to ničim ne može da se nasluti. Brojevi u prvi mah ne obećavaju mnogo – tri cilindra, 125 konjskih snaga i svega 153 njutnemtra pri visokih 4.800 obrtaja. To je danak skromne radne zapremine i odsustva turbine. Ipak, u praksi je situacija znatno drugačija. Motor radi tiho i nenametljivo, a ubrzanja su linearna. Čini nam se da vožnji mnogo doprinosi i automatski menjač, jer vozač ima još manje obaveza.

Foto: Slobodan Vidović