Savršena Jungić vertikala za jubilej

Crvena toaleta uz crveno vino, direktorka vinarije Marijana Jungić Crvena toaleta uz crveno vino, direktorka vinarije Marijana Jungić

Čak osam berbi kaberne sovinjona bilo je ukras na neformalnom podsećanju da vinarija Jungić iz Republike Srpske ove godine slavi dvadeset godina postojanja. U društvu stručnjaka kakav je Darel Džozef, distributera, prijatelja, saradnika i porodice okupljenih oko stola, vlasnik vinarije Željko Jungić je, koristeći kaberne i odgovarajuće sledove hrane kao medijum, ispričao čudesnu priču teroara i prelepih vinograda na Markovcu.

U zagrljaju šuma i proplanaka, sa panoramom koja u daljini podseća na pozadinu iza Mona Lize, usamljena crkvica posvećena Svetom Trifunu tik iznad vinarije Jungić, kao da blagoslovi brižljivo uređene redove loze. Prva dva hektara, po jedan od crnog i belog grožđa usađeni su pre dve decenije u rastresito tlo. Na vrhu humusno sa dosta minerala ali kako se ide u dubinu, kreću slojevi gline različitih boja, od one modre plave i masne kao u Pomerolu. To je samo deo tajne kvaliteta crvenih Jungić vina.

Jungic vertikala 275
To je ta glina u dubokom sloju. Željko Jungić i Darel Džozef

- Hvala svima koji su našli vremena za druženje u našoj vinariji i uložili napor da dođu izdaleka – otvorio je Željko Jungić degustaciju. - Bilo je ovakvih druženja i ranije, obično jedan veliki susret krajem avgusta a poslednje smo tri godine u ovom terminu radili zajednički festival Wine Me Up sa Nenadom Koturom, vlasnikom Wine Shopa u Banja Luci. Ali je vremenom ovde za to postalo malo tesno. Tu sa nama je Srđan Zrilić koji pokušava da plasira naša vina u Srbiji, pogotovo u Beogradu, te smo odlučili da prezentujemo vertikalu kaberne sovinjona od prve berbe 2009. godine pa sve do 2021.

Njega inače imamo najviše u podrumu, nastavlja Željko, i videćete da je i u lošim godinama za mnoge sorte, kaberne gotovo svake dao solidan ili vrhunski kvalitet jer ta sorta dospeva najkasnije, a na sreću su jeseni uglavnom bile dobre. Sa dosta sunca, bez padavina i sve su berbe dale približno isti kvalitet. Obratite pažnju na najstarija vina iz 2009. i 2012. godine jer su vinogradi bili još mladi pa se nešto razlikuju od novih gde su žile zašle dublje u glinu, pa se vina značajno menjaju.

Jungic vertikala 031

I krenulo je od najmlađih berbi kako i dolikuje, a Željkova ćerka Irena angažovala je šefa Vladu što je ranije radio u hotelu Meriot da zalogajem isprati svaka dva vina. Nije bila reč o klasičnom sljubljivanju već više o „promeni ukusa na nepcu“.

Cabernet Sauvignon 2021, vino iz tanka i bez dodira drveta mami čarobnim mirisima crvenog voća i cveća a momentalno proizvodi eksploziju na nepcu. Svi parametri skaču do pucanja, kiseline, tanini, ekstrakt, alkohol. Vino vrišti koliko je mlado pa mnogi smatraju da ga sad nema potrebe ni komentarisati već odmah prelaze na berbu 2019 već sasvim zaokruženu a koja se posle prvog vina javlja kao strukturni melem. Bitno je tu pomenuti da je vino iz 2015. aktuelno na tržištu, da te berbe još ima a da se 2016 upravo sprema za lansiranje na police.

Jungic vertikala 119

Cabernet Sauvignon 2019 je posle 18 meseci u velikoj bačvi od slavonskog hrasta, koji čini većinu drveta u podrumu, potpuno smireno vino. Uz 7,5 gr/l kiselina i oko 15% alkohola oseća se trpkost, mineralnost, ali i lepa slast koje nema u najmlađem vinu, a odlično se uklapa uz selekciju vrhunskih starih i jakih sireva. Poseduje veliki potencijal odležavanja ali tek približan prethodnom vinu (2021) koje nažalost mnogi nisu ponovo probali. Jer kad oksigenacija odradi svoje a parametri se značajno spuste, „potencijal“ postaje vrhunski kvalitet a 15,5% alkohola više se ne oseća.

Na redu je Cabernet Sauvignon 2018 kog gotovo momentalno svi proglase šampionom jer je vino čisto, sortno, slasno i potpuno završeno. Željko to objašnjava time da je jedino te godine rađen delastaž, tehnika gde se košpice grožđa izbace iz suda posle svega nekoliko dana fermentacije i sve lepo iz bobice ostane u vinu uz svilene tanine. Slasne bombone na nosu, elegancija sa malo dima i čokolade u podužoj završnici. Savršeno za piće i uživanje, ali postoji opasnost kraćeg odležavanja, upozorava vinar goste fino ušuškane u arome sjajnog vina. U to se domaćin u priči vraća na vinske početke.

Jungic vertikala 252

- Odavno sam ljubitelj vina, pravio sam ga od grožđa koje sam kupovao još 1978. godine. Jedno vreme posle fakulteta sam živeo u Rijeci, radio malvaziju i teran. Kad je krenula obnova, radnici koji su tu bili su tražili da piju nešto domaće. Ali jedino je bilo Plantaža 13 jul, a ja sam želeo pravim vina. I onda sam te 2004. godine pomislio: ovo nije vinogradarski kraj, ali kad može grožđe da se primi i uspeva u Slavoniji udaljenoj nekih 80 km odavde, zašto ne bi moglo ovde? Nisam očekivao rezultat, bila je to više želja da vidim šta se može dobiti, apsolutno bez namere da se gradi vinarija komercijalnog tipa. Već praviti vina za kuću i prijatelje, ali evo sad...

Uz berbu 2018 poslužena je i godinu dan starija. Cabernet Sauvignon 2017 iz tople i suve godine opravdao je upravo takva očekivanja. Malo viška alkohola pojurilo je u nos i delimično umanjilo ocenu ali je očigledni krivac bila nešto manja i uža čaša. U odgovarajućoj, kakva je ona korišćena za berbu 2018 (da bi se vina vizuelno lakše razlikovala), ovo vino pruža neslućene efekte.

Pre svega iskonski grožđani sok kome godina dana u slavonskom hrastu nije oduzela bogato voće. I onda je iz minuta u minut pokazivalo sve veće i veće finese. Sočnost, kompleksnost, sve ono čime moćni kaberne može da oduševi ljubitelja vina. A ko je imao sreću da sutradan proba ovaj kaberne iz tanka u podrumu zakleće se da je to ipak najbolje od svega, ali... To je naš utisak.

Jungic vertikala 165

- Bobice su bile prosušene a vino malo u stilu amaronea – objašnjava Jungić. - Delastaž zapravo koriste vinari koji žele što pre da izađu sa vinom na tržište, a mi pošto imamo dosta zaliha, to smo samo jednom probali. Po mom mišljenju ako želite da vino čuvate desetak godina mnogo je bolje da ostanu tanini za starenje, uostalom vina koja stare su sve bolja i bolja kad je kaberne u pitanju.

Cabernet Sauvignon 2016 je spreman za tržište, lepo miriše, možda i najlepše. Ima neku notu egzotike, suvog cveća a na ukusu jasnu višnju griottu i poželjnu papriku sa trunom marcipana u završnici. Uz dozu slasti i kiseline koje ga čine svežim to je sjajno vino koje momentalno smenjuje berbu 2018 sa prvog mesta. Malo strepimo jer sledi zlatom sa Decantera (WWA) ovenčana berba 2015. Ona takođe ima lepe kiseline i svežinu, i sve je na svom mestu pa nastaje komešanje: šta je sad najbolje, 2016 ili 2015? To pitamo Željka Jungića uz konstataciju da se berbe međusobno jako razlikuju.

Jungic vertikala 359

- Probaćemo prvu našu berbu iz 2009. koja se još uvek dobro drži. Kiseline su visoke, a 2015 je dobila zlato u Londonu, dok smo ove godine 2016 poslali na Decanter. Videćemo. Neparne godine 15, 17, 19 su bile baš tople, suve, sa dosta sasušenih bobica jer nemamo navodnjavanje u vinogradu pa šta priroda lozi da, takvo je i vino. Ljudi se razmišljaju između 2015 i 2016, videćemo.

Konkretan odgovor ima ćerka Irena:

- Iako interno forsiramo berbu 2015 jer je dobila zlato i razne druge nagrade, najviše mi se sviđa 2016 ali je bilo jako interesantno probati i ostale berbe. Konačno, više volim Merlot, ne zato što neki kažu da je merlo više za žene, već što je ovaj naš iz godine 2019 baš „muški“.

Jungic vertikala 296
Svaka nova degustacija, novo neponovljivo iskustvo, kaže Irena

Cabernet Sauvignon 2012  ima sočne kiseline, i čini se, sve je baš na svom mestu. Vino iz berbe 2009 još uvek je živo dokazujući sposobnost teroara. Vinski sudija i stručnjak Džozef Darel na pitanje šta mu se najviše sviđa diplomatski tvrdi da Jungić vinarski pečat zbilja stavlja na sva svoja vina.

- Neka su vina bila interesantna, pokazala karakter, ali reći koja je najbolja berba je veoma teško. Fantastična je 2016, i dalje veoma mlada. Sa druge strane veoma staro vino iz 2009. pokazuje izuzetnu eleganciju i finese za loze koje su u tom trenutku bile stare svega pet godina što je začuđujuće. Imamo i 2018 koja pokazuje puno lepote, dok 2015 i 2016 bukvalno deluju kao bračni par. Dva potpuno različita vina ali poseduju određenu harmoniju između sebe. Berba 2021 je „beba“, u stvari embrion. Očigledan je potencijal, voće tako izvanredno da nemam reči i vidi se da vino ima veliku budućnost.

Jungic vertikala 003 01

Po završetku oficijelnog dela još neke boce kruže lepo sređenom degustacionom salom sa čije se zastakljene terase pruža fenomenalan pogled na udaljene bregove i vinograd ispod vinarije. Proban je Merlot 2019 u kome ima zbilja svega što oduševljava, pa možda još efektniji Vranac 2015 (berba 2017 ove sorte sa skoro 17% alkohola i 9 gr/l šećera na odležavanju u podrumu biće nešto što odavno nije viđeno na regionalnoj sceni). Pred rastanak Željko Jungić otvara karte.

- Priznajem, kaberne 2021 ima svega, strašan potencijal ali je premlad. Potrebno je nekoliko godina da iskaže prave kvalitete. Američka bačva relativno ga brzo smiri ali sam tek danas vino kompletno stavio u drvo. I merlo 2019 ima svega mada je on mnogo mekša sorta. Nežniji tanini, brže se zaokruži, već može da se pije. Nažalost fermentaciju još uvek radim u inoksu, tek sam sad neka bela vina, recimo rizling, fermentaciju odradio u drvetu i to daje potpuno nove vizije. Drugačije, neočekivano, a ja to nažalost ranije nisam probao. Kažu ljudi, što pre vino uđe u drvo to je bolje a najbolje je da fermentiše u njemu. Posebno crvena vina sa dosta ekstrakta i alkohola ali i neka bela. Nažalost tamjanika se samo gura mada ima i daleko boljeg belog sortimenta.

Jungic vertikala 241
Vino s ribom ko riba sa morem ide, eto to ti kažem, Nenad Malešević osnivač festivala Vinosaur i mag od kužine Časlav Matijević

Cabernet Sauvignon 2015 na tržištu slavi svoj deveti rođendan a Jungić bi voleo da vina ipak brže izlaze iz podruma jer...

- Prvi put smo 2023. godine rešili da pravimo manje vina pa smo od crvenih uradili samo jednu kupažu dodavši u nju i marselan pored dva kabernea, merloa i frankovke. Godina nije bila najbolja za crvena vina, pogotovo nestabilna u fazi cvetanja i sa relativno malo šećera, ali su zato bela bila iznenađujuće dobra uprkos svemu. Bilo je kiše, posle i grada krajem jula ali uspeli smo sačuvati vinograd a rod je što se belih sorti tiče možda i najbolji do sada.

Jungic vertikala 028

Potrebno je imati i malo sreće

Da li je Željko Jungić posadio kaberne jer je „kralj crvenih vina“?

- Kad smo 2004. krenuli više kao eksperiment i pionirski poduhvat nisam mnogo znao o sortimentu nego šta su mi dali. Potrefilo se srećom da su to bili kaberne, merlo i frankovka, te šardone, beli pino i rajnski rizling. Tri godine kasnije pokazalo se da to sve zajedno štima. Radili smo uglavnom kupaže, nešto ostavljali kao sortno, a na lokalnim ocenjivanjima dobijali dobre ocene. Imamo medalje iz tog vremena ali tad je korenje bilo plitko u zemlji i vino nije dostiglo sortnost. Kabernei jesu bili lepi ali bi degustatori rekli: „Odlično vino ali nije sortno“.

Premium vina u centru pažnje

Direktorka vinarije Marijana Jungić, preferira bela vina. Favorit joj je Tamjanika iz premijum Jungić segmenta a od kabernea berba 2015 gde ju je ovo veče još čvršće uverilo u to. I kako se snalazi na čelu vinarije?

- Da nam je neko pre pet godina rekao kojim će se kapacitetom danas raditi verovatno bi nam to zvučalo jako veliko, međutim sad smo se nekako uhodali i jedino mi je želja da to ne ide puno dalje i zadržimo ovaj kapacitet a da se tržište možda malo drugačije usmeri. Želimo da premium vina dođu u prvi plan pošto bazna linija lepo podmiruje domaće tržište, čak je i deficitarna u količinama. Fokus je promocija vrhunskih vina, ne samo na inostrana tržišta već da kvalitet prepozna i domaće a u Srbiji je jako velika konkurencija. No za premium crvena vina pogotovo ima više prostora gde smatram da Beograd jeste najbolje tržište za taj segment. Srbija će svakako biti među prioritetima iako je Crna Gora preuzela vodeću ulogu. Delom zbog letnje sezone, delom što imamo dobrog distributera koji je prisutan na tržištu, ali su i naša vina apsolutno po ukusu tamošnje publike.

Jungic vertikala 004

Partner na putu – Toyota C-HR

Nova Toyota C-HR je svakako jedan od najatraktivnijih automobila u klasi. O samom izgledu nećemo mnogo, definitivno je “svemirski”, a neka slike budu te koje će da predstave ovaj atraktivni automobil.

Ono što je važnije, a što smo tokom naše malo duže vinske avanture zaključili, je to da atraktivnost nije narušila praktičnost. Prtljažnik nije rekordnih dimenzija kada je ova klasa u pitnju, ali nije ni skroman. Kod standardnih verzija prtljažnik raspolaže sa 388 litara zapremine, dok kod hibrida koji se našao na našem testu, je to nešto manje, 364 litra. Dovoljno za dva “vinska novinara” i njihov prtljag…

Ono gde bi atraktivan dizajn pre mogao nepovoljno da se odrazi, a u slučaju Tojote C-HR nije, je prostranost na zadnjoj klupi. Mesta ima sasvim dovoljno i za glavu i za noge. Ipak, boljka prethodne verzije je još tu - mala zadnja stakla kreiraju prilično klaustrofobičan prostor kada je zadnja klupa u pitanju.

Jungic vertikala 029

Ali  mi smo ipak više vremena provodili na prednjim sedištima, I tu nismo imali zamerke. Ekran osetljiv na dodir pruža nesagledive opcije personalizacije, tako da je potrebno određeno vreme za privikavanje. Čak je i za memorisanje omiljenih radio stanica potrebno otkriti “cake” kako se to radi. Ali kada se naviknete, C-HR postaje pijatno mesto za boravak koje nerado napuštate.

Pogon je najzanimljiviji deo, a u pitanju je hibrid. Pogon sačinjava benzinski motor od dva litra radne zapremine kojem za ukupni potencijal od 198 konjskih snaga asistiraju dva elektromotora. Na prednjoj osvini se nlazi elektromotor od 113 konjskih snaga, dok se na zadnjoj nalazi manji motor od 41 KS.

To znači da zimi možete da računate na 4x4 pogon, a u svim ostalim situacijama možete da računate da kombinaciju performansi sa izuzetno nikom potrošnjom. Do sto kilometara na čas ovaj automobil ubrzava za samo 7,9 sekundi, a potrošnja je manja od automobila sa dizel motorima.

Foto: Boban Vidović
nazad na vrh