Navike ispijanja vina u Srbiji: između kvaliteta, cene i promenjenih ukusa

Istraživanje je napravljeno u junu i novembru prošle godine, na nacionalnom reprezentativnom uzorku, odnosno na oko 4.000 ispitanika starosti od 18 do 64 godine. Kako je za naš portal objasnila Snežana Uljarević, Chief Client Officer i izvršni direktor u Ipsos Srbija, u pitanju je Brand Puls istraživanje kakva se u Ipsosu obavljaju još od 2008. godine, i to dva puta godišnje.

Ta istraživanja, kako ona kaže, predstavljaju veliku bazu podataka koja pruža uvid u kretanje tržišta i promene navika potrošača, a za neke kategorije proizvoda i brendove postoje i vremenske linije koje su još informativnije od jednokratnog pregleda. Baš jednu od takvih trend linija, koja se odnosi na vino, opisaćemo vam i u ovom tekstu, ali da vidimo prvo do kakvih su zaključaka u Ipsosu došli.

Svako vino može naći svog kupca, ako se adekvatno plasira, Snežana Uljarević  /. Foto: Ivana Čutura

Naime, u Srbiji oko 13% građana uzrasta od 18 do 64 godine, ili oko 640.000 ljudi, vino konzumira minimum jednom nedeljno. Što je otprilike svaki osmi građanin u ovoj uzrasnoj grupi! Onih najvernijih ljubitelja vina koji ga piju svaki dan je oko 1,7%, što bi otprilike iznosilo oko 85.000 ljudi. Od dva do tri puta nedeljno pije ga oko 230.000 građana Srbije, a oko 320.000 njih vino pije jednom u sedam dana. Onih koji vino konzumiraju par puta mesečno ima oko 750.000.

Kad smo kod ovih najčešćih konzumenata vina (jednom sedmično ili češće) pokazalo se da muškarci češće piju vino od dama, i to duplo. Međutim, kada se posmatraju oni koji vino piju jednom mesečno, ili ređe, tu je odnos muškaraca i dama gotovo izjednačen. Oko 21% dama nikada ne pije vino, a muškaraca oko 15%.

Što se tiče vrste vina koje biraju, više od trećine građana radije bira crveno vino u odnosu na belo, a po Ipsosovim rezultatima, broj dama i muškaraca koji radije biraju crvena vina gotovo je ujednačen.

Kad smo kod crvenog vina, prema ovom istraživanju, ono se češće bira i što smo stariji. Naime, Ipsosove brojke pokazuju da mlađe osobe, odnosno oni od 15 do 29 godina, najređe biraju crvena vina (oko 31% građana u ovoj kategoriji), a kako godine života rastu, tako raste i interesovanje ka crvenim vinima. U grupi onih od 50 do 64 godina starosti čak 41% građana je reklo da radije bira crvena vina. Među onima u petoj deceniji života taj odgovor je dalo 38% ispitanih.

Foto: AdobeStock

A kakvo je stanje kada je reč o penušavcima, koje u poslednje vreme gotovo svi domaći vinari gledaju da imaju u ponudi? E ovo istraživanje je pokazalo da ga minimum jednom nedeljno pije oko 4% odraslih građana, odnosno oko 200.000 ljudi.

Isto toliko građana bira mehuriće i dva do tri puta mesečno, dok onih koji ga piju jednom u mesec dana ima oko 400.000. Dakle, oko 800.000 građana pije ga najmanje jednom mesečno. Ipak, kada se pogledaju kompletni rezultati, oni koji ga ređe ili nikada ne piju čine gotovo 70% stanovništva. Ostali su oni koji ga piju jednom u dva-tri meseca.

Sve u svemu, broj zainteresovanih za mehuriće je znatno porastao od 2017. godine. Kada se pogleda ranije pomenuta trend linija, broj ljudi u Srbiji koji piju penušava vina najmanje jednom sedmično porastao je čak četiri puta za poslednjih devet godina, a onih koji ih piju par puta mesečno skoro duplo. 

Što se tiče ukupne učestalosti konzumiranja vina, tu se brojke unazad deset godina nisu znatno menjale, Međutim, promenile su se neke stvari u vezi s izborom vina i kriterijumom za odabir. Recimo, crveno vino je 2015. godine radije biralo oko 41,2% građana, a onda se iz godine u godinu taj broj smanjivao, da bi u 2025. godini, kao što smo već naveli, iznosio oko 36%. 

Foto: AdobeStock

Zanimljivo je da je i da postoji tendencija pada u tome koliko se sorta smatra bitnim faktorom za kupovinu. Pre deset godina nju je kao kriterijum za kupovinu istakla trećina građana, a prošle godine ju je tek svaki četvrti građanin smatrao važnim faktorom. A kao i u slučaju crvenog vina, i na sortu se, izgleda, s godinama života sve više obraća pažnja.

Prema ovom istraživanju, ona je najmanje važna mladima od 15 do 29 godina starosti – otprilike svaki peti je smatra bitnim faktorom pri izboru. Kod onih između 30 i 39 godina sorta je važna tek svakom četvrtom građaninu, a onda, što smo stariji, ovaj faktor postaje sve značajniji. U grupi starijih od 50 godina vino prema sorti bira skoro trećina građana (31%).

Koliko je cena važan kriterijum za kupovinu, odnosno da li je važnija u odnosu na kvalitet? Sudeći po ovom istraživanju, i ne baš. Naime, ceni u odnosu na kvalitet prednost daje tek oko 17,6% populacije. Pritom, najmanje pažnje joj pridaju oni od 15 do 29 godina starosti – skoro svaki šesti građanin tog uzrasta, a kako godine života rastu, na cenu se sve više obraća pažnja, ali opet ne značajno. Naime, najveći broj onih koji izbor rukovode cenom pre nego kvalitetom zabeležen je u grupi od 40 do 49 godina starosti, a i tu je svega petina njih dala ovakav odgovor.

Kao što rekosmo, na cenu se obraća pažnja, ali ipak ne u značajnoj meri. A tako je, po Ipsos trend liniji, bilo skoro isto i pre deset godina. Gledajući brojke u periodu od 2015. naovamo, čak ni u periodu korone, kada je mnogo toga bilo prožeto neizvesnošću, pa i finansijske prilike naših građana, cena nije bila vodeći kriterijum. Čak je u 2020. i 2021. godini procenat onih kojima je cena važnija od kvaliteta bio najniži u poslednjih deset godina – oko 15% građana.

Foto: AdobeStock

Dakle, sudeći po svemu iznetom, zaključak je sledeći: muškarci generalno više piju vino, crveno vino se zaista sve ređe bira, interesovanje za penušavac je višestruko poraslo, kvalitetna vina se i dalje pre biraju nego cenovno povoljna, a to posebno važi za nove, mlade konzumente, kojima sorte, inače, nisu preterano bitne.

Ovo bi, ugrubo, bio zaključak istraživanja, a ukoliko vinari i njihovi marketinški timovi obrate pažnju na ove trendove i konkretne brojke, sigurno je da na osnovu priloženog mogu da iskroje možda i neku novu strategiju. Kvalitet se, očito, bira pre svega, a put do ciljne grupe se možda zahvaljujući ovim podacima možda i lakše nađe. Samo podatke treba pažljivo izanalizirati. A takvog je mišljenja i naša sagovornica u svom zaključku o istraživanju.

- Najvažnije je da je tržište konzumenata vina dosta heterogeno. Ne možemo reći da je jasno cenovno osetljivo ili da je pre vođenom kvalitetom. Postoje različite grupe potrošača, što ukazuje na to da se u svakom cenovnom segmentu može naći određena ciljna grupa. Takođe, postoji dosta mesta za dalje pozicioniranje kroz ispitivanje pojedinačnih ciljnih grupa - imate i konzumente crvenog, i konzumente belog vina, i one vođene sortom, i one kojima sorta nije važna.
Dakle, vino u Srbiji, kao i u svetu, jeste vrlo široka i potentna kategorija, gde svaki brend i proizvođač može da targetira svoju grupu sa kojom radi - osetljive na etiketu, osetljive na cenu, osetljive na sortu. Ove razlike se ne mogu objasniti samo demografskim osobenostima, već je potrebna dublja analiza potrošača. Vinari u Srbiji mogu da primenjuju modele segmentisanja vina koja se primenjuju i na drugim, većim tržištima, s obzirom na to da svako vino može naći svog kupca, ako se adekvatno plasira - zaključila je Snežana Uljarević.   |