Ako postoji događaj koji je poslednjih godina koliko-toliko protresao ustajalu beogradsku vinsku scenu onda je to serija Wine Jam festivala. Po principu pop-up prodavnica, održavao bi se svaki put na drugom mestu u gradu, animirajući mladu, urbanu populaciju i unoseći vibrantni ton dobre i opuštene zabave u priču o srpskim vinima, toliko različit od stručnog pijuckanja na oficijelnim sajmovima i degustacijama ili vinarskim pijankama po vašarima.

Nekada jedno od najpopularnijih belih vina Jugoslavije, pošip je u novoj geopolitičkoj stvarnosti izgubio na značaju u odnosu na ostala autohtona vina iz regiona. Šteta, jer u pitanju je vrhunsko vino (najčešće) zlatnožute boje, visokog sadržaja alkohola (oko 13% vol.), prijatnih kiselina i punog, karakterističnog ukusa s izrazitom i karakterističnom aromom. Svako ko se iole razume u vina potvrdiće da je potencijal pošipa znatno veči od, recimo, marketinški daleko agresivnije malvazije. Ali, može li to pošip i da dokaže u praksi? Može li da se vrati na poziciju koje je ne tako davno zauzimao?

Zaboravite malvaziju, grk je hit!
Malo poznata sorta koja uspeva samo na peskovitim južnim obroncima Korčule u blizini mesta Lumbarda, postala je poslednjih godina apsolutni hit među hrvatskim belim vinima. Reč je o grku, veoma staroj sorti čiji se koreni prate na ovom ostrvu unazad do 5. veka pre nove ere, mada je ostala tajna da li je loza ime dobila po Grcima, koji su je verovatno ovde posadili, ili po blago gorkastoj (grkoj) završnici vina dobijenog od nje.

U „Vinariji Zvonko Bogdan” od 2013. godine kao glavni tehnolog radi francuski konsultant za vina Floran Dumo (Florent Dumeau). Prva vina u ovoj poznatoj srpskoj vinariji čiju je proizvodnju u potpunosti ispratio upravo su stigla pred publiku, Icon Campana Albus 2013 i Icon Campana Rubimus 2013. Suptilno slojevita, elegantna i naglašeno voćna, ova vina, baš kao i mlada vina iz prošlogodišnje berbe (Pinot Grigio 2015), ukazuju na zaokret koji je napravljen u odnosu na prethodnog enologa, nemačkog stručnjaka Tomasa Zegera.