Mima Karadžić

Mima Karadžić

Zašto glumac Milutin Mima Karadžić više voli Dubai od Moskve i koji je njegov omiljeni vinski put? Kakva je veza između kulture ispijanja vina i seksa i šta Mima neće nikada služiti u svom vajn baru DiVino u Budvi?

Iako je rođen u Bijelom Polju, rastao u Šavniku, stasao u Nikšiću, završio Pozorišnu akademiju u Beogradu, gde je danas jednom nogom a drugom u Budvi, Mima je na neki način razapet između Ade Bojane, na kojoj je možda najsrećniji i najslobodniji, i teatarske scene, bilo da je ona na filmu, u pozorištu ili pred TV kamerama. 

mima karadzic 03

Ali, nije to geografsko-radno-umetničko raspeće jedino koje ga na neki način određuje. Dualizam pregalaštva i hedonizma usudni je pečat i njegova aura, jer nakon tačno četiri decenije od prve značajne uloge, kojih je posle toga bilo barem još osamdesetak, on nema ni najmanju nameru da zastane i predahne.

Hedonista ne može biti neko ko stane za šank i popije 7-8 rakija. Može, ali to je ono brzinsko, kao seks s nogu

Uostalom, aktuelni filmski hit „Gorčilo” broji već 250.000 gledalaca, tokom poslednje tri godine snimio je čak 64 nove epizode serije „Budva na pjenu od mora”, a sada je tu i treća bitna stvar – wine bar DeVino koji je otvorio u prošlo leto (2014) u Budvi.

Znajući da je poznat kao hedonista, unapred sam se radovao njegovom izboru specijaliteta, vina i hrane koju ćemo trošiti u elitnom beogradskom 2.0 (Dijagonala) restoranu. No, čim mima karadzic 02smo seli za sto, reče da mora da skine koje kilo, za šta je vino, po njegovom mišljenju, najveći krivac. Mora da sam se grdno sneveselio jer se Mima odmah šeretski osmehnu:

- Pa dobro, može jedna čašica, čisto da se kucnemo. 

Hvala mu, ali šta da naručimo?

- Za mene ume iznenađujuće dobro da bude neko vino sa severa Austrije. Takođe suvi rizling iz Nemačke zna da bude fenomenalan, Hugelova su vina odlična. Onda volim topla vina s juga, crvena, pinto recimo. Malvazija se kod mene u vajn baru puno pije, pogotovo leti, ubija. Naravno Kozlović je preplavio sve, ima ga svukuda, ali je i Radovan odlična, i Jakovčić. Prodaje se dosta i Hugel gewurztraminer...

*Zašto se vino lako vezuje uz hedonizam?
- Hedonista ne može biti neko ko stane za šank i popije 7-8 rakija. Može, ali to je ono brzinsko, kao seks s nogu. A vino ima ceremonijal što meni više izgleda kao vođenje ljubavi. Kad ti sa vinom staneš za šank, pa odabereš bocu, otvoriš je, pomirišeš, probaš. Onda je odrediš, baviš se godištem, regijom porekla, ovim, onim... Ima ta cela priča i pre nego što dođeš do pijenja, a kad dođeš, vino ne možeš da piješ sam. Bar ja to nikad nisam mogao. Uz vino ti treba razgovor, pa makar sa barmenom. I vino te jednostavno tera da pričaš lepe priče, bar mene tera. 

Vinari su sjajni ljudi i upoznavajući ih, razgovarajući sa njima, čak i tokom ratnih godina, vreme mi je prolazilo fenomenalno. Mogli smo pričati danima a da ne pomenemo nacionalnosti, ko je u pravu ili u krivu u ratu

*Obilazak vinskih regija vam je postao redovni ritual…
- Radeći, ali i tražeći dobra vina, prešao sam od Australije, Amerike, pa celu Evropu i na kraju našao jednu putešestviju koju radim bar dva ako ne i tri puta godišnje. Top je severni deo Istre, Toskana, deo oko Trsta, Udina, sve do Goriških brda, pa preko Slavonije do Fruške gore i Topole. Ideš, piješ dobra vina, srećeš ljude. Vinari su sjajni ljudi i upoznavajući ih, razgovarajući sa njima, čak i tokom ratnih godina, vreme mi je prolazilo fenomenalno. Mogli smo pričati danima a da ne pomenemo nacionalnosti, ko je u pravu ili u krivu u ratu.

* Bali vam ne treba?
- Dovoljna mi je ova tura. Bio sam na Tajlandu, video svašta i ne znači da neću otići ponovo nekim povodom. Uskoro imamo premijeru „Gorčila” u Dubaiju i gledaću da ostanem dan-dva, malo da prošetam. Priznajem, da je premijera u Moskvi ostao bih samo taj dan, jer ne podnosim hladnoću, mrzim je. 

mima karadzic

* Da li postoje gradovi u kojima posebno volite da boravite?
- Trst je zakon! Moj drug Deki drži tamo u centru vajn bar i onda drugari iz Sarajeva, Mostara, Niša, Beograda, Podgoričani, Talijani iz Udina, svi odemo tamo. U Trstu uzmeš stan za 100 evra kakav želiš, a onda smo svako veče u Kopru, Portorožu… Za Beograd sam inače vezan kao glumac, a zadnjih pet-šest godina sam na isti način vezan i za Budvu, što mi je jako drago. 

* Zašto baš Budva od cele Crne gore?
- Predivna mi je, najmultinacionalniji grad na Balkanu u kojem svi žive bez predrasuda. Druga lepa stvar je što je nekako u centru crnogorskog primorja i meni je jako blizu do Boke Kotorske, kao i do Ade Bojane. Svaki drugi dan sam ne nekoj od tih destinacija. Uostalom, u Budvi sam otvorio vajn bar, majka mi živi tamo, imam svoj stan. Za Budvu me vezuje neka ljubav, taj grad jednostavno obožavam.

* Često pominjete Adu Bojanu, šta je to što vas tu najviše privlači?
- U principu Ada Bojana je čudo. Tamo ne ideš ako ćeš da budeš u hladu. Nudista sam, volim da sam na suncu, u vodi, a moram da priznam da se nigde u svetu, pa čak ni u Australiji, ne najedeš ribe one prave, sveže, tek izvađene iz mora, kao na Adi. Drugo, piju se dobra vina ili bar tamo svako vino prija. 

mima karadzic 01* Ove godine punite šezdesetu. Jednom dođe neki trenutak sumarizacije, klackalica na kojoj možda sa druge strane sedi neki sveti Petar, pa se zapitaš i sam: Šta sam sve u životu dobro i loše uradio!
- To je kafanska priča koju sam slušao od nekih ljudi, kao radiš, radiš, a onda jednog dana dođeš pred nekog sudiju. Nikada to nisam tako video, niti verujem da postoji neki sudija. Prošle sam godine napustio Atelje 212, ono što se kod nas zove sigurnost, plata... Ne želim ni sigurnost, ni platu. Otišao sam baš zato jer želim da se borim za neki drugačiji novac, čitaj – želim da imam četiri plate. Sigurnost je lažno osećanje koje mi ne znači ništa. Odrastao sam u socijalizmu i sećam se izreka: Sina još da zaposlim ili samo još da se zaposlim u željezaru ili pilanu. Nije neka plata, ali barem ne radiš ništa. E, to nikad nisam voleo. Ni mogao. I zato ne idem ni kod kakvog sudije, nego živim život onako kako pada, kako ga vozim i trajaće dok traje.

* Jeste li ipak boem ili veliki radnik?
- Ima tih boemskih priča da je Đura Jakšić, ili ko sve ne, mogao da sedi tri dana ispred Skadarlije, pije vino i bavi se klepanjem stihova ili anegdotama. Danas je to nemoguće. Da bi sedeo bilo gde i pio vino moraš prvo da zaradiš ozbiljan novac, jer to košta. Dobro je vino skupo i kad uđeš u dobar lokal i tražiš kartu vina gledaš berbu, regiju i slično. Ako ćeš tim da se baviš, onda se cenom tog vina ne baviš. Ona je na poslednjem mestu, jer vina koja odabereš na taj način obično ne budu jeftina. Za par dana idem opet prema Italiji, a tamo ako hoćeš da piješ dobra vina to košta i moraš da radiš. A mi smo ozbiljno radili s „Gorčilom” i serijom „Budva na pjenu od mora” ovih godina. I sad idemo na premijere, zakazani su Budimpešta, Beč, Berlin, Dubai, potom Banjaluka, Sarajevo, Zagreb, Split, Rijeka, Ljubljana... Bože moj to su predivne stvari, ali moraš da imaš proizvod da bi išao na premijere. Znaš, vinari su ljudi koji predivno žive. Upoznao sam Simčiča, Erzetića, Ščureka, pa oni skoro pola godine provedu na sajmovima vina: Francuska, Portugal, Španija, Italija... Non-stop su u pokretu, prelepe manifestacije, na prelepim mestima, u vrhunskim hotelima, dvorcima. Ti kažeš: to je sjajan život. Da, ali on, vinar, takođe mora imati vrhunski proizvod, vino, da ga pozovu na takva mesta. Možda je taj proizvod upravo veza između mog posla i vinara i dovodi nas međusobno u vezu i na mesta gde se srećemo. To je dobra priča, jer u skoro svim gradovima koje sam pomenuo neki od vinara će sa svojim proizvodima biti domaćin naših premijera „Gorčila”, kao što su bile Plantaže u Splendidu, kao što je Mire Kovačević na premijeri u Beogradu bio domaćin, kao što je etiketa Basa uveličala proslavu dvestahiljaditog gledaoca…

Živim život onako kako pada, kako ga vozim i trajaće dok traje

* Govorite o lepom životu vinara i uglavnom pominjete one iz zapadnih oblasti SFRJ. Za to vreme srpski vinari, pa i crnogorski, često govore o težini svoje profesije?
- Znam puno crnogorskih vinara, družimo se. Trenutno ima 110 vinarija, zvanično. To je ogroman skok za vrlo kratko vreme i sad se oni bore da vina budu što bolja, da se probiju na tržišta. To su još uvek mahom male vinarije i ne ide lako. Praviti vino nije nimalo lak posao, ali je lep posao. Nisam upoznao nijednog vinara koji bi odustao i menjao se za neki drugi posao. Praviti vino je lepo, a sve drugo zahteva samo vreme. U Crnoj Gori ima izuzetnih vinara, poput Burića, dvojice Vučinića, Sjekloće, Krgovića, Plantaže su izbacile dva nova vina, Zloković... 

* Otkuda tolika ljubav prema vinu kod vas?
- Mi smo u kući celog života pili vino. Nismo imali svoje, ali smo nabavljali domaća crmnička vina i to je bilo uz svaki bolji ručak da se otvori po boca i popije po čaša. Nešto kao navika. I danas su deca od sestre i brata naučena, kad god imamo slavu, ili bilo šta da praznujemo, svetkujemo, najmanje je što otvorimo flašu i kucnemo se. I deca su se kucala, i danas i kad sam bio mali. 

mima karadzic 05

Malvazija Istarska Radovan

Na sto stiže Malvazija Istarska Radovan, kvalitetno suvo vino sa kontrolisanim geografskim poreklom. Veoma punog ukusa, zrelih aroma i iskričave svežine, ekstremno elegantna, a uz nju mešavina zelenih salata i rižoto sa šumskim pečurkama. 
- Samo bez tartufa – naglašava Mima i dodaje da voli rižoto, često ga sam sprema uz obavezan crnogorski pršut. A onda otpija prvi gutalj vina uz odobravanje...
- Ovo me podseti... Za vreme rata ili odmah posle, odem u Opatiju. Tu ima dobar restoran, „Plavi podrum” i tamo mi kažu: „E, za gospodina Karadžića vino Radovan”. Bila je to neka konotacija...
Inače, u principu nisam gurman. Volim ribu, jedem mnogo voća, vežbam čitavog života, traka, trbušnjaci, lako skidam kilograme. I volim vino, naravno! 

* Jesu li to uvek crvena vina?
- Ne, jedan duži period su to bili Banatski rizling, Karlovački rizling i ono Dubrovačko bijelo. To se pilo... Kasnije se pojavio Krstač, pa neka podgorička vina, ali sam uvek podjednako voleo crvena i bela. Mada, moram da priznam da mi leti, pored mora, daleko više prija belo. Lakše mi je, lakše se nosi, ali ne mora da znači.

* Da li imate utisak da se nešto menja u vinskoj kulturi Srbije i Crne Gore? 
- Da, to se vidi. Dovoljno je već to što do pre pet godina ni ovde ni tamo niko nije znao ni čašu da drži. Sada se već u restoranu vina njuškaju, vrte u čaši, priča se o njima… Ali je veliki problem što se uvozi milion vrsta španskog, francuskog, portugalskog vina koje košta dva evra i koje ne valja ni pet para.

Nisam upoznao nijednog vinara koji bi odustao i menjao se za neki drugi posao

* Koja su vina popularna u DiVino?
- Piju se dosta slovenačka, talijanska, ali i srpska. Temet i Zvonko Bogdan su napravili dobru priču, Aleksandrović i Kovačević takođe. A iz Slovenije Goriška brda, Simčič, Šćurek, Batič, Erzetič. Iz Italije, naravno, Toskana, nešto Sicilija, južna Italija, regija Friuli, iz Hrvatske Matuško...

* Poluslatka, predikatna, dezertna vina, penušavci, kako gledate na ta vina?
- Sve to mogu da probam. I probao sam, ali prosto nisam ljubitelj. Ne volim prejak buke kao što je kod traminca. Volim ovo! (diže malvaziju u vis)

mima karadzic 04

* Ko od vaših kolega ovde važi za ljubitelja vina?
- Dragan Bjelogrlić voli vino, Branimir Brstina... Ima jedan crnogorski glumac, Mladen Nelević, koji pravi svoje vino i odlično mu je crveno, vranac. 

* Šta mislite o vinskim festivalima, kojih je iz godine u godinu sve više i kod nas?
- I ja imam želju da radim u Budvi neki ne baš festival vina, ali tako nešto... Promociju po dve vinarije nedeljno, što srpske, što crnogorske i druge regionalne. Neću previše ljudi ni previše etiketa, jer prva stvar što mi na svim festivalima vina pada u oči je da ti imaš 40 ili 70 vrsta vina. Niti ih možeš sve probati, niti posle petog znam šta pijem.

*Da li je Mima lak ili težak čovek?
- Mislim da je lak, da nije težak, nema razloga. Mada, svi mi za sebe to tako mislimo, pa moraš pitati nekog drugog.

* Koga to?
- Počev od majke, sestre, pa do nekih žena sa kojima sam proveo dobar deo života.

* Trenutno ne provodite vreme ni sa jednom ženom?
- Nije baš najbolje pitanje.

* Nijedna trenutno nema tapiju na Mimu Karadžića?
- Nema, ali... Brak poštujem kao insituciju, ali nije za mene. Zajednica da, ali brak ne. Potpis na bilo kakvom papiru, ni pred matičarem, ni pred Bogom. Nema bolje varijante ako već možemo da se dogovorimo.

* Dok možemo da uživamo, zajedno smo?
- Upravo tako. Hedonistički.

 Foto: Ivana Čutura

Više iz ove kategorije « Rade Šerbedžija Aja Jung »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama