Lena Bogdanović

Lena Bogdanović

Ovo je bio najdirektniji ulaz u hedonistički svet glumice Lene Bogdanović. Ovoj Sremici u telu ždrebice hedonizam nije ni modni must have ni sexy lifestyle. Klopa, piće i ljubav su smisao i tačka. A kao ćerka poznatog novinara Duška Bogdanovića i životna saputnica uglednog reditelja Darijana Mihajlovića, Lena je oduvek imala dobre saigrače za takvu vrstu zena.

Razgovor smo, sasvim prirodno, vodili u odličnom restoranu M:eating, uz odličnu klopu i piće. Drugačije je prosto neizvodljivo. Gledajući je s koliko jedva obuzdane strasti priča o gastronomskim užicima, čovek prosto shvati da je za ženu mnogo važnije da zna da jede nego da zna da kuva. I ona je to shvatila, pa je dirigentska varjača u njenom životu pripala Darijanu, koji je prikriveni virtuoz kulinarstva. Ona se tek povremeno prihvati kuhinje da ne izneveri svoj mrsni sremački gen. 

Za ženu je mnogo važnije da zna da jede nego da zna da kuva!

Pretpostavljam da u tvom životu postoji neko omiljeno jelo...
- Jedem sarme za doručak, ručak i večeru. Prave sarme, ne sarmice od zelja, one su predjelo. Ali, sarmu koju mama sprema na poseban način. Meša svinjsko i goveđe meso, ali preovlađuje govedina, a pošto je dosta putovala po svetu, dodaje i miks orijentalnih začina. Svakog prvog januara Darijan, njegov sin Andrija i ja jedemo sarmu dok raspakujemo poklone ispod jelke, a drugog mi dolaze drugarice na žensku žurku u pidžamama i onda gledamo filmove i opet jedemo sarmu. S tim što se za taj drugi uvek izblamiram jer zaboravim da kupim hleb pa me opominju.

lena bodanovic 01

Hmmm... Uz šta se najradije budiš?
- Uz zagrljaj i miris neskafe.

I onda ide doručak, zar ne?
- Kad sam išla u školu, pa posle i u gimnaziju, to nikako nisam volela. Kao i većina vršnjaka, doručak sam preskakala i posle, na odmoru, jela neke gluposti, kiflu i jogurt. A onda kad se vratim kući, tada se najedem. I na Akademiji smo se nepravilno hranili. Tad je bila kriza pa smo umeli da kupimo po tri kila hleba i onda mažemo neku paštetu. Tek kasnije shvatila sam zašto ljudi kažu da je doručak kraljevski obrok. Sad je za mene to najvažnije jelo u toku dana. Najčešće jedem jaja u raznim oblicima: kajgane, omlet, na oko... Volim doručku da dodam i neke naše sremačke specijalitete: kobasice, slaninu, čvarke... 

Jedem sarme za doručak, ručak i večeru. Prave sarme, ne sarmice od zelja, one su predjelo

S ovakvim menijem, čovek bi očekivao da imaš barem tri puta više kilograma!
- Suštinski, zdrava ishrana ne može biti ona koja čoveka uskraćuje za uživanje, jer i dušu treba održavati krepkom. Zabluda je da su za kilograme krive kalorije ili hrana koja goji. Ne, krive su količine! Osim, možda, zelene salate, paradajza i krastavca, ne postoji hrana koju možeš da jedeš koliko hoćeš a da smršaš. Bila je jedno vreme popularna ona dijeta Ujedinjenih naroda koju sam čak i ja probala, da jedan dan jedeš jedno, drugi dan drugo, treći treće... Na primer, jedan dan proteini, drugi ugljeni hidrati i tako dalje. I onda ljudi sednu za sto i razbiju se i ne da ne smršaju, već se ugoje. Dva tanjira bilo čega je previše, ali ako se trošiš, možda mogu da prođu i ta dva. Tata me je naučio da je tu najvažniji unos-iznos. Možeš ti da vežbaš koliko hoćeš, ako preteruješ s hranom, nećeš baš biti u balansu, kao i ako pažljivo jedeš, a ne krećeš se. 

lena bogdanovic 6

Koja ti je omiljena klopa s pasošem?
- Pošto volim da putujem u zemlje severne Afrike i Bliskog istoka, zavolela sam njihovu kuhinju: libansku, egipatsku, jordansku, koje su prilično slične. Oni jedu puno mahunarki koje su kod nas zaboravljene. Na primer, leblebija ili sočivo, ali kao varivo, a ne kao grickalica. Od toga se prave razne stvari, na primer pasta, onako kao kaša, od sočiva, zove se daal, to je super za doručak. Kao i kuvane leblebije sa kuminom od gore. Oni imaju dosta tih kuvanih jela koja se jedu za doručak. Kod nas je to retkost. 

Kad mi neko kaže da ne voli kinesku hranu, to je kao da mi je rekao da ne voli američke filmove, jer i kineska hrana i američki filmovi obuhvataju skoro sve

Sa aspekta sremačke kuhinje to je nedopustiv eksces. Zar ne bi bio logičniji neki mediteranski pristup, sa manje zrnevlja, a više mesa?
- Kad je reč o Mediteranu, meni je najbliža francuska kuhinja zbog punoće ukusa. Italijani neguju jednostavnost u pripremi, ali tu jednostavnost je najteže, ako ne i nemoguće postići. Izbegavam italijansku kuhinju kod nas, naročito paste, zato što mislim da se ovde preteruje sa sosovima i to je sve preteško. A pasta treba da je „primo pjato”, predjelo, posle nje dolazi težište obroka. Kod nas posle paste može da dođe samo ležanje i spavanje.

Voliš li kinesku kuhinju?
- Kad mi neko kaže da ne voli kinesku hranu, to je kao da mi je rekao da ne voli američke filmove, jer i kineska hrana i američki filmovi obuhvataju skoro sve. Mada, ovde svi prave kinesku hranu po istom ključu, koje god jelo da naručiš, ono je u sličnom sosu. 

Kako praviš mapu svojih gastrohodočća?
- Izluđuju me ljudi koji u Ljubljani jedu pljeskavicu, u Beogradu bečku šniclu, u Londonu pastu, u Istanbulu gulaš. Viđala sam neke koji u ribljem restoranu pitaju: Da li imate karbonaru? Smatram čak da roštilj ne treba jesti u Vojvodini. Što južnije ideš, to je bolji. Beograd, pa Niš, pa Leskovac. To važi i za čorbe. A što severnije ideš, sve su bolji specijaliteti pod uticajem Nemaca i Mađara. Za petnaest godina, koliko sam u Beogradu, ovde nisam pojela dobru žutu supu sa rezancima koju svaka domaćica u Vojvodini zna da napravi, pa čak i ja. A isto tako u Vojvodini ne znaju da naprave teleću ili jagnjeću čorbu. Prema hrani se treba odrediti geografski. Zbog takvog pristupa svako moje putovanje je neka vrsta gastrohodočašća. 

lenabogdaovic3

Spadaš u neizlečive zaljubljenike u Italiju?
- U Italiju idem barem jednom godišnje, bilo da je skijanje, letovanje ili neki prolećni odmor, prosto moram da imam godišnju dozu te zemlje. I onda jedem u zavisnosti od regije u kojoj sam se našla. Tamo isto važi da je glupo jesti picu u Veneciji, ona se jede na jugu i to u dve napuljske picerije, jedna je Da Michele iz 1870, a druga Trianon. Obe izgledaju krajnje obično, ali ta pica ne može da se poredi ni sa čim drugim. U Napulju sam bila pet dana i tamo sam jela svako veče. 

Zabluda je da su za kilograme krive kalorije ili hrana koja goji. Ne, krive su količine

Imaš li neka skorašnja prosvetljenja kad je reč o hrani?
- Nedavno sam otkrila Portugaliju, Lisabon, i on me je oborio s nogu. Tamo se maestralno sprema bakalar na nekoliko načina, što je dosta čudno jer je to riba severnih mora. Ali to datira iz njihove moreplovačke tradicije, kad su držali pola sveta. Uglavnom, kad putujem, za druge stvari gledam bedekere, ali što se tiče hrane, ne zanimaju me Mišlenove zvezdice i ostala priznanja. Biram krčme s kariranim stolnjacima. Raspitujem se gde jedu lokalci. U Lisabonu smo našli neko mesto koje izgleda kao menza, isti čovek kuva i poslužuje, on i žena u jednom trenutku ručaju, pa kažu: „Evo, probaj malo ovoga da li ti se sviđa”. Nude mi ono što oni jedu, dosipaju vina.

Proseko za Lenu

Iskričavi, aromatični i zavodljivi Valdobbiadene Prosecco Superiore, Borgoluce D.O.C.G. Extra Dry jedan je od vodećih vrhunskih proseko (prosecco) vina na domaćem tržištu.

arc7045 7a5

Ovo penušavo vino dolazi iz italijanske oblasti Veneto, dobijeno je od 100 posto sorte glera (prosecco) i predstavlja idealni aperitiv za sve vrste jela. Harmoničnost i elegancija ukusa upotpunjena je iznenađujućom mekoćom na nepcu i čitljivim ukusom pomorandže.

Konačno, ovo je proseko s možda i najboljim odnosom cena i kvaliteta u Srbiji!

Uzbudljivo je ploviti svetskim tokovima vina, kako stojiš s tom vrstom putovanja?
- Pijem vino i ono me vraća u Italiju. U nekim svakodnevnim situacijama volim da popijem čašu prosecca, ali najviše volim kjanti. Obišla sam tu toskansku regiju, stvarno svaka kuća ima vinograd i moguće je degustirati vino za kamenim stolovima. 

Entoni Burden je jednom rekao kako svaki normalan čovek želi da jede pastu i pije svoje vino u svom vinogradu. Kada ti i Darjan planirate da se preselite u kuću s vinogradom?
- Darijan je to već rešio, pošto njegov otac Kazimir Mihajlović, u selu Mijajlica na jugu Srbije, ima svoj vinograd i pravi svoje crveno vino koje se zove Kazimir. Jednom prilikom konstatovali smo kako je to selo na istoj geografskoj širini kao Toskana, tako da je klima slična, pa i vino. To Kazimir vino je nešto jače, ali je pitko, pa je opasno kad se pretera. Ali to važi za sva dobra vina. 

Kada otpujem negde, ne zanimaju me Mišlenove zvezdice i ostala priznanja. Biram krčme s kariranim stolnjacima. Raspitujem se gde jedu lokalci

Kako stojiš s drugim pićima?
- Pijem rakiju. U selu Vizić moja porodica je pravila rakiju koja je kombinacija raznih voćki. Moji ukućani i naši gosti prozvali su je vizićka. Ne znam joj tačan sastav, šta sadrži, ali znam da je veoma dobra.

Postoji li neka zemlja koja ti baš i ne leži?
- U poslednje vreme dosta sam putovala u Nemačku, ta zemlja mi nije nikakva kad je reč o hrani i piću. Pivo ne pijem, vina nemaju, a nemaju ni kuhinju koja meni prija. Nije to ona kuhinja koja se zadržala u Vojvodini i pomešala sa mađarskom, već kobasice, wurst, veoma mastan krompir... Bilo bi bolje da je u Nemačkoj obrnuto, da je ostao donekle bavarski mentalitet, a pruska kuhinja. Ovako imaju bavarsku kuhinju i prusku aroganciju. Loša kombinacija. Sličan problem imam sa Britanijom iako obožavam London. Fish & chips probaš jednom, fora je, ali ovo ostalo, porridge i black puding, to su najgore stvari u koje se može zabosti escajg. Verovatno baš zbog toga u Londonu postoje svi mogući nacionalni restorani, svaka kuhinja može da se proba, ali to je razmazilo Britance, pa se često na društvenim mrežama u izveštajima sa putovanja može videti zgražavanje nad nečijom hranom. Kao: „Ovo je odvratno, ne može da se jede”. E, samo kad je vaša kuhinja divna!

Foto: Miša Obradović

Više iz ove kategorije « Aleksandar Gajšek Kiki Lesendrić »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama