Lena Kovačević: Wine Garden je pravi ambijent za moju muziku

I dok u našem okruženju verovatno postoji mišljenje kako za džez pevačicu danas i nema previše posla, Lena to demantuje brojnim projektima.

- Mnoge zamisli i želje koje sam imala, muzički bi mogle stati u ovaj jedan mesec. Pored solističkog koncerta u Botaničkoj bašti, upravo sam snimila novu muziku koju jedva čekam da pustimo dalje u život. Snimam takođe muziku za jedan fantastičan film, imamo seriju koncerata u Srbiji, Crnoj Gori i za mene ono najneverovatnije – koncert s izuzetnim Nemačkim simfonijskim orkestrom gde ću da pevam program filmske muzike. Taj program želim da podelim sa publikom i u Beogradu i ostalim našim gradovima.

Uvek sam radje birala originalne glasove nego velike tehničare.Oko pesme „Cafe“ iz 2017. godine podiglo se dosta prašine, mediji su u Nemačkoj i Austriji tvrdili da je internacionalna zvezda Keti Peri „prepisala“ od vas taj hit. Uz najnoviji singl „Dubine“, šta još imate od zvanično objavljenih diskografskih zapisa?
- Albumi koje sam snimila za PGP RTS „Dobar dan za pevanje“, „San“ i „Džezeri“ doživeli su na moju sreću višestruka izdanja. Tu je i nekoliko singlova za Magic Records, kakve sam odavno želela da imam, a koji su i moju prethodnu muziku dodatno približili širem auditorijumu.

Čini se da uživate u vašim modulacijama Bajaginih pesama, kao na albumu „Džezeri“?
- Oduvek sam volela tu igru žanrova i stilova, fascinira me činjenica da jedan komad možemo da doživimo na mnogo različitih načina, a Bajagine pesme i tekstove posebno volim. I želela sam da ih čujem na još jedan način sa mojim muzičarima.

Do vaše prve saradnje sa Bajagom došlo je 2003. godine, priča se sad ponavlja, da li vam posebno odgovara njegov melodijski senzibilitet?
- Mnogo mi je drago što ponovo sarađujemo na jednom sjajnom projektu. Bajagina muzika je uvek za mene iznenađenje s kojom lakoćom dolaze velike ideje u svet njegov, ali i njegovih muzičara. Oduševljena sam i Aleksandrom Loknerom, oni su sjajna ekipa.

Vaš kristalno jasan glas uz začin šaputanja i sa neobičnim ritmičkim pomacima, to je originalna verzija čuvenih belih džez pevačica? Postoji li neki vaš pevački uzor?
- Volim neobične pevače, uvek sam radje birala originalne glasove nego velike tehničare i zato tvrdim da vam stil i unutrašnja kreativnost zapravo formiraju tehniku. Zato posebno volim Dajanu Kral, Dajan Vorvik, Lesli Feist...

Kombinacija džeza, savremenih ritmova, pa i etno naznaka primetne su u pesmi „Cafe“. Gde sebe najpre vidite u svemu tome?
- Pronalazim se baš u tom spoju pop i džez muzike s elementima etno motiva koje toliko volim. „Cafe“ je pomirio u meni Istok i Zapad. Školovana sam na Zapadu, ali dolazim s ovih prostora i zaista je ta pesma spojila moja dva sveta. I sledeća pesma ima poseban senzibilitet.

Nastup uživo, taj magični trenutak, nekako je vrh čitavog tog prethodnog rada.Pozajmili ste glas nekoliko puta junacima crtanih filmova, aktuelan je Manu Munja. Komponovanje, pisanje tekstova za muziku, interpretacija, gde je prioritet?
- Dobra muzika je prioriter, a zadaci se smenjuju. Nekad učim određen repertoar, zatim smo u studiju, nastupamo puno zaista, hvala Bogu. Nastup uživo, taj magični trenutak, nekako je vrh čitavog tog prethodnog rada.

Kada ste shvatili da ćete se profesionalno baviti muzikom?
- Već sa pet-šest godina. Ogromnu sam strast osećala prema muzici još kao dete, nisam ni na trenutak mislila o nečemu drugom. To je moj svet u koji sam nekako uvek lako uplivavala.

Nemate još neki hobi pored muzike u koji lako uplivate?
- Volim plivanje i vodu, boravak u vodi bi mogao biti moj hobi. ?

Šta smatrate najvećim profesionalnim uspehom i zašto?
- Teško je to realno sagledati. Recimo da sam zadovoljna što sam se pod najezdom trenda uvek trudila da pratim sopstveni osećaj i da verujem u to, budem istrajna. A nije uvek bilo lako. Konkretno, imala sam poziv da budem deo francuskog Voice, a već zakazani koncerti u Nemačkoj, za ovu i sledeću godinu, uz sjajni orkestar pod vođstvom koncert majstora Josefa Zige, su za mene veliko zadovoljstvo.

Za koga sve pišete pesme?
- Napisala sam pesme za ceo prvi album zahvaljujući kome sam pozvana u „Prvi glas Srbije“. Sebi sam napisala pesmu „Zauvek“, zajedno sa Darkom Dimitrovim, za Nevenu Božović pesmu „Moja Molitva“ (What I’m Looking For). To su divna iskustva.

Uz pisanje tekstova za muziku, da li ste pomišljali da ispratite i nastavite dramski rad svog oca?
- Zaista ne, slatko ste me nasmejali. Sreća moja da nisam ni imala te afinitete, jer pouzdano znam da je njegov talenat za pisanje, koji mu je Bog dao, toliko redak. Sreća da sam od njega nasledila ogromnu ljubav prema umetnosti, neku iskrenost u tome što radim i posvećenost poslu.

Kakav je vaš pogled na humor, pogotovo onaj crni u današnje vreme, i da li bi se ikada upustili u pisanje kakvog dramskog crno-humornog projekta?
- To sve prepuštam ljudima koji su rođeni za pisanje, a ja sa zadovoljstvom idem u pozorište i gledam filmove. Sjajna je „Generalna proba samoubistva u Zvezdara Teatru“. To je tatin tekst koji sam prekucavala i znam ga napamet.

Kako ste reagovali kad je vaš otac dobio kao nagradu bure vina od Mije Radovanovića?
- Još uživamo u njemu, to je fantastičan i originalan poklon!

Džez muzika se lako i lepo vezuje uz vino, pijete li ga?
- Volim zimi crveno vino, dok leti ona nešto slađa, bela. Zastupam teoriju jedne čaše dnevno, po mediteranskoj ishrani.

Koliko znate o vinu?
- Ne poznajem vino u nekakvoj teoriji, ali izuzetno dobro znam šta volim i mogu da napravim razliku između dobrog i sjajnog vina, ali sam najveštija ipak u nazdravljanju.

Mogu da napravim razliku između dobrog i sjajnog vina, ali sam najveštija ipak u nazdravljanju.Imate li neka omiljena vina?
- Volim bela vina nalik dezertnim, ali ne toliko slatka. I uvek se raspitujem šta oni koji poznaju vina misle o nekom vinu, volim da slušam ljubitelje vina sa koliko strasti pričaju o tome.

Zatekne li se nekada vinska čaša na klaviru?
- O apsolutno! Pored klavira doduše, na instrument ništa ne sme da se stavlja.

Vino i hrana su divan par, postoji li kod vas idealan spoj hrane i muzike?
- Najvažnije je društvo, to je taj faktor koji povezuje hranu i vino. Kad je društvo pravo, onda su i različiti spojevi u harmoniji.

Postoji li muzički san koji jurite, za kojim tragate?
- Želja mi je da u budućnosti pravim što bolju muziku i da nastupam na domaćim i stranim scenama. Ta poznanstva i iskustva sa našim i stranim muzičarima su za mene toliko inspirativna.

Muzika, vino i priroda, sve to biće zajedno na Wine Gardenu...
- Savršeno okruženje za moju vrstu muzike. Ponosna sam što grad dobija jednu fantastičnu manifestaciju poput ove i zato me je poziv organizatora da budem deo toga zaista obradovao.