Vlado Georgiev

vlado-georgiev-04

Interesovalo nas je mnogo toga, pa i to kako u ovdašnjem muzičko-estradnom „rijaliti, brate“ okruženju ostati normalan. „Sada ćemo sve to da raspletemo“, reče Barba i - zaglavismo duboko u noć!

Ako je nešto ili neko kvalitetan preživio sve bure domaće muzičke i estradne scene, onda je to kompozitor, aranžer, muzičar, pevač, a pre svega naturalni šarmer Vlado Georgiev.

Upleli smo priče u kultnom beogradskom restoranu Zaplet negde između njegove nedeljne popodnevne rekreacije (poprilično trčanja plus teretana) i rada u studiju (od ponoći do svitanja). Izvinjava se što kasni, kaže pola sata je uzalud pokušavao da se parkira, nigde više nema mesta. Posle vidim da je promo-star firme Audi svog povelikog lepotana, kao čarolijom, upakovao na metar-dva kvadratnog prostora. OK Vlado, znamo da znaš da voziš...

Naša priča ne kreće ni od poslednjeg spota za pesmu „Hej ti“ od pretprošle jeseni, ni najnovije prošlogodišnje pesme „Bez tebe“, one bez video zapisa. Enormni uspeh novogodišnjeg „arenskog“ nastupa sa Harisom Džinovićem, 50-60 hiljada ljudi na tradicionalnom đurđevdanskom koncertu u Kragujevcu (u ova siromašna vremena), na moje veliko čuđenje ostaju neispričana priča pred konverzacijom dva foto-majstora! Jednostavno, Ivana (fotoreporter) i Vlada pokreću vatreni dijalog o aparatima, objektivima, Lomo umetnosti, svetlosti, efektima... Ne preostaje mi drugo nego da namažem nešto ukusno, ali gotovo neraspoznatljivo (u diskretnom Zaplet osvetljenju), na bajnu lepinjicu i utapkam specijalno začinjene glavice, mislim - barenog belog luka. I čekam... Vino koje uskoro stiže. Velike čaše na nožici kao da su onaj tajanstveni znak: Vlado vadi punu kutiju malih prozirnih muštiklica, spreman je za celovečernji talk show.

vlado-georgiev-02Pitao me skoro jedan komšija šta je sa onim Georgievim, ni njega nešto više ne viđam...

- Album samo što nije. U međuvremenu, radio sam nešto za strance, neku malo primenjeniju muziku. U principu, kao da sam izgubio volju da radim sa ovdašnjim, da kažem - imenima. Nekako se to uvek na kraju ispostavi kao nezahvalno. Jednostavno, dal' su ljudi postali drugačiji, ili više nema razloga pisati pesmu za koju ne možeš biti adekvatno nagrađen, ne znam, te stoga radije svoje vreme ostavljam za sebe. To je odraz kompletne današnje situacije. Novi se ljudi očito nisu baš najbolje snašli. Pritom ne mislim na materijalno, već se nisu snašli kako da se postave. Umesto bežati u neki špajz i slamaricu, štedeći na svemu, mislim da se treba ponašati normalno i raditi isto kao da ove krize i nema, jer ona kako je došla mora i da ode.

Kriza je isključivo materijalne prirode ili ima i drugih, još gorih aspekata?

- U poslednje se vreme svašta izdešavalo, kako kod nas tako i na svetskoj sceni. Neviđeni je šund i kič. Od nekada legendarne i normalne MTV televizije, postao je... Počevši od toga da Lady Gaga izlazi obučena u šnicle, pa do onoga da se kod nas gleda isključivo najvulgarniji reality i da to postaje reper gledanosti i uspeha u ovoj zemlji  - to je definitivno poražavajuće. Meni u svemu tome ostaje samo da pišem pesme koje volim i da uveseljavam i dalje moju publiku koju, hvala Bogu, i dalje imam.

Otkrivanje tajne: Barba je stručnjak za vina!

Vlado na sto iznosi i „dekantira“ zanimljivu činjenicu: Slavni italijanski vinar mu je objasnio da proizvodna cena buteljke nijednog vina na svetu nije viša od 10 evra! Sve preko toga je - moć reklame.

- Trenutno mi je hit Tvrdoško manastirsko vino Izba. S obzirom na to da se prilično dobro razumem u crvena vina mogu da kažem da je to izuzetno novo vino, kupaža dva različita godišta merloa. Takođe mi se dopada kao hit, a hit je znaš, ima tih vina koja se pojave kao HIT i onda utope u  vinsku kartu, ali ih uvek ima, elem hit mi je Marina Cvetić Montepulciano i Trebbiano, a vrhunsko mi je Villa Gemma. Ta Maskarelijeva linija. Takođe uvek volim da popijem Roso di Montalcino ili Brunelo di Montalcino ali ako imam vremena da zasednem. Jer posle brunela, zaista je greh ustati i otići dalje i promeniti ambijent. Volim dobar Barollo, dok od belih, kojih iskreno nisam veliki ljubitelj, volim da popijem dobar Gavi. Od penušavaca pored dobrog proseca volim malo Moeta. Nema tu velike filozofije: ukus u vinima se ne može protezati na desetine vina jer su užasno različita. Kopije su kopije koje nikada ne prolaze, dobra vina imaju svoj brend i tradiciju. Što ne znači da ne može da se pojavi jako dobro novo vino, ali uz svo poštovanje novih trendova i činjenicu da se kod nas pojavilo na desetine vinarija, mene isti još uvek nisu oborili s nogu.

Od kad postoji kod tebe interesovanje prema vinu?
- Rodio sam se na moru i dole je to vino nekako prirodna stvar.

Čujem da imaš ekskluzivna lična „kušačka“ iskustva iz najboljih svetskih vinarija?
- Nekad namerno, nekad slučajno ulazio sam u najozbiljnije i najelitnije vinarije u Toskani, probavao najsavršenije sorte, najbolje arhivske čuvane boce, upravo sa vlasnicima vinarija. Što ne mislim da je jako dobro pošto je posle toga veoma teško piti obična vina. Bude to kao najlepša žena na svetu za jednu noć. Onda treba tražiti drugu, što koliko prija, toliko sutra i smeta. Vino je velika filozofija i nije baš tako jednostavna stvar kao što mnogi  doživljavaju. Nikad ne sednem da popijem vino ako nemam vremena, ako ne postoje uslovi, čaša, pa sve ostalo. Nikad ne bi mogao da ga popijem na aerodromu na brzinu pa da idem na avion. Tad preferiram sok, pivo ili vodu. Vino uslovljava rituale, opuštenu atmosferu. Mnogi, kad se otvori flaša već su oslobođeni, rasterećeni, kao da im je mozak javio da će se posle boce vina ili jedne-dve čaše malo opustiti. Stvar je kompleksna i čini mi se da sam još dosta mlad da bih pričao o tome iako sam dosta vina popio. Što ne treba kriti, naprotiv, mislim da je vrlo dobro i da vino može da otvori druge vidike, i tvrdim da sam najlepše pesme napisao kad sam onako solidno cugnuo crvenog vina.

Imaš li vinsku policu kod kuće?
- Imam ozbiljnu policu i ozbiljna vina ali nikad ne pijem kod kuće, nikada ni čašu nisam popio sam. Isključivo kad napravim obrok za prijatelje. Mada se čaša vina uz ručak prašta i ne računa u alkoholizam, nikada ovo pravilo nisam izneverio. Inače, sva hit vina imam na polici ali imam dosta i ezoteričnih sorti. Neka koja sam nabavio ili dobio čak iz Australije ili Kalifornije, koja uopšte nisu toliko poznata, a sjajna su. Pored svih Sassicaia i drugih izvikanih vina dešava se da imam uglavnom kriance (crianze, španska klasifikacija za vina koja su odležala barem dve godine, od čega minimum šest meseci u hrastovom buretu; prim. aut.) ili gran reserve, reserve, po koji Ontanon, Baron de Ley. Dosta volim španska vina, to je neki ukus koji mi prija, ali imam najviše Talijana, od najobičnijeg kjantija preko Chianti Classico, Vino Nobile di Montepulciano, Benero. Tu i tamo zaluta neki Gavi ili Chablis, ali to je za goste.

Slušaš li tuđu muziku?
- Kako da ne, s tim što često imam prekide. Kad puno pišem, pokušavam da ne slušam drugu muziku bar dve-tri nedelje, osim ako se slučajno ne zadesi u restoranu ili slično. Ali smišljeno ne slušam ništa kako bi se izolovao od svake moguće sugestije. Kad napišem pesmu, počnem da radim aranžmane i da ih realizujem, sviram u studiju, to je već vreme kad mogu da slušam bilo šta. A to je veoma raznoliko: od klasike do jazza, preko popa, hitova, sve što je kvalitetno. Internet radio je super rešenje, pogotovo za zaposlene tokom radnog vremena. Uostalom, kad ti se sluša kantri, odeš na kantri. Ja to radim kad poželim da mi neko drugi bude muzički urednik.

Bregovića sam lično branio kad je svirao pastirski rok, ali sam se užasnuo kad je skliznuo u etno. Kako to da ti nikada nisi koketirao sa „zvucima rodnog kraja“?
- Koketiranje sa narodnom muzikom je klasično šlihtanje neukoj publici, što opet treba razlikovati od World Music. Nazovi etno, odnosno klasični narodnjak, umiven nekom neobaveznom, pomalo otrcanom, vizuelnom, nenapadnom, primitivnom... ne znam ni šta bi još dodao. To je užas! Svi se kriju iza nekog instrumenta i malo neke melodije koja će upravo ove, koji ne mogu da svare to što si napravio, da oraspoloži!

Cilić cabernet sauvignon 2009

CicilKao specijalno promo iznenađenje otvoreno je i posluženo ovo jagodinsko suvo stono crveno vino, proizvod sa potpisom našeg poznatog mladog enologa što je radio za velike vinske kuće u Francuskoj, Južnoj Americi, Kalifornji. „Oštro je, jako... Vidi se da nije bilo šta", komentariše Barba prvi gutljaj i priseća se nekog Bibićevog vina koje ga je oduševilo.

Cilićev kaberne za to vreme igra neku čudnu igru u čaši. Da li zbog neobičnog osvetljenja u Zapletu, boja mu je purpurno-čelik-siva. Iako ima samo 13,5% alkohola, prvi susret na nepcu izaziva čulno čuđenje koje se dalje samo razvija, kao da je ovo vino obavijeno finim tkanjem jedne neispričane tajne. I tu kreće kameleonska, transformerska igra koju je Cilić, meni potpuno nejasno kako - zaigrao: kao da prati ono što će se događati u tanjirima, vino je prvo, poput krvi - slano! Već druga čaša postaje neutralna, dozvoljavajući Zaplet gurmetlucima da dođu do izražaja (ovo je po meni veoma pohvalno), a do deserta kaberne svakim gutljajem postaje sve slađi pa isti nije ni potreban. Za mene, ovo vino ne ide uz svaku atmosferu, naprotiv, ono je - stvara.

Etno mu dođe kao postavljanje temelja za ovo što je usledilo: farme, velika braća... Vidim, ne učestvuješ u tom kolu?
- Iz svakog šunda niče šund. Iz svake bruke još veća. Kad krene frka za gledanošću, kvalitet se totalno urušava.

Ali se neće urušiti na tvom novom albumu?
- Nadam mu se krajem marta, početkom aprila. Tu je par hrabrih pesama za koje nikako nisam razmišljao koliko su komercijalne, ali će mi prijati da ih imam na ploči. Ima ih i nekoliko koje niko ne bi očekivao od mene u smislu da su jako kratke: strofa - refren i to je sve. Mislim da sam nekako stvrdnuo celu priču, ima dosta gitara, gotovo je sve živi bubanj, puno živih instrumenata.

Aktuelna srpska scena godinama živi od žute štampe, a tebe gotovo nikada nema u skandalima. Potpuno si nezanimljiv, a imaš publiku, kako?
- Ne bih rekao da sam nezanimljiv, već da se ne srećemo na istim mestima. Isto tako, to je još jedna potvrda da je gomila skandala u tabloidima inicirana upravo od strane aktera. U konstantnom su dogovoru sa novinarima praveći skandale, dižući popularnost. Ali onaj ko je na skandalima i tabloidima napravio karijeru, na njima će je i završiti. Dok onaj drugi nema razloga ni da obitava na njima.

Ali 97 % ljudi je upravo na taj način ovde gradilo karijeru i to jeste glavni uzrok nestanka velike muzičke scene u Srbiji?
- Apsolutno! Mogu da kažem da mi je draže da sam u tih tri, ili čak 1 %  onih koji to nisu radili i nikada neću raditi.

vlado-georgiev
Šta još nikada nećeš raditi? Kandidovati se za  političku funkciju u nekoj stranci?
- Nikad ne bih mogao da budem vlastodržac. Mogao bih možda biti savetnik nekome ko bi zaista od mene tražio neku pomoć u umetničkom smislu. Ali ne mogu biti „aktivista“. U stvari, nikad ne reci nikad! Možda se pojavi neka muzička ili vanzemaljska stranka pa u nju uđem ali... Kako stvari stoje i u smislu politike koja se dešava na ovim prostorima za mene je to apsolutno neprihvatljivo. I na nivou je da treba biti osuđeno, s obzirom na to da političari koji egzistiraju na ovim  prostorima, svi do jednog, imaju isti cilj koji se na kraju svede na trošak građana. Ništa lepo ne vidim u svemu tome. U celini, od Tita se nije pojavio niko ko bi idejno mogao da utiče na narod i da ga ideološki povede bilo gde, makar i u vir. Ali da ih povede! Ostali su vodili samo u rat, beznađe. Ovi nas danas vode u ozbiljnu bedu i nemaštinu, što takođe mislim i za njihovu opoziciju, i meni je ta scena jeziva i u njoj ne bih mogao da učestvujem - nikad.

Festivali te ne zanimaju?
- Nikad i nisu. Kad bi se pojavio neki ozbiljan, možda bi me i zanimalo, ali festival poput EXITA, gde se niko ne takmiči... Manifestacije gde neko tamo odlučuje ko će pobediti i ko je bolji su totalno passe i mislim da to nigde više i ne može da se desi.

Crnogorski pevači su oduvek muku mučili sa lošim kompozicijama, skupim kompozitorima i studijima. Nekako sam se nadao kad si uhvatio najviše pozicije da će pokuljati kod tebe, da piju sa tvojih umetničkih izvora. Ali nešto ih nema ili ja ne znam?
-  Ne bavim se ja više time, pokušavam da odredim pravac za dalje. Po mom mišljenju ne mogu ni ovo raditi doveka. Neprimereno mi je i prosto neprijatno kad vidim da neko ko ima jako mnogo godina pokušava od sebe da napravi dečaka. U ovom trenutku još možda jesam dečko ili momak, ali ne želim ovo da radim za dve ili tri decenije. To bi moralo da se shodno godinama stilizuje, da ne bude vulgarno jer stvarno mnoge svetske zvezde izgube kompas i dozvole sebi da urušavaju ono što su do tada velikim radom i potpunim legitimitetom stekle. Pod stare dane ljudi postaju deca i bolje je važne odluke donositi dok je čovek vrlo svestan, pribran i mlad. Treba sebi unapred krčiti put gde želiš sutra da odeš. Da te ne sačeka kriza srednjih godina i klimaks koji će ti reći da je upravo suprotno bolje za tebe, što uglavnom nije.

Moj radni dan

To svakog zanima, čak i mene. Nikad ne znam kakav je. Nažalost, nemam ritam i uporno pokušavam da se uvedem u njega, jer kad ga se pridržavam čini mi se da više uradim. Ili mi se samo čini jer se pridržavam ritma. Međutim, postoje benefiti tog nekog struktuiranog vremena, a isto tako i benefiti totalnog rock načina života: da ne razmišljam kad ću da legnem i kad ću se probuditi. Ležernost iz opuštenog načina omogućava čoveku da prođe neke barijere i granice strejterskog života gde je sve isprogramirano i svedeno na početak radnog dana, kraj radnog vremena, početak odmaranja kod kuće, programirano spavanje popodne, potom druženje sa nekim prijateljem, spavanje uveče... To je nešto što ne uspevam da živim godinama. Opet, često bih voleo da mogu da ustanem u 7 ujutro, prošetam malo Beogradom kad nema velike gužve, jer volim jutro. To mi se ucrtalo u sećanju još iz detinjstva, pogotovo što je jutro na moru vrlo specifičan događaj. Međutim, kad ostaneš u studiju do 5, 6, 7 sati, želiš samo da odeš u krevet. Znači, pokušavam da organizujem vreme, dosta da se bavim sportom. Da preciziram: tri dana u nedelji funkcionišem kao svi ostali, a ostatak - nemam sagovornike jer obitavam u kasno vreme i kasne sate kad niko nije budan. Ostajem sam sa svojom muzikom i možda baš tako treba da bude.

Stiže hrana! Vlado uzima grilovani biftek na rukoli, sa balzamiko redukcijom dok je preko bifteka balzamiko luk, a ispod svega prhka kora od lana. Veli da je sjajno. Ivana uživa u Cezar salati sa gamborima, a ja kušam novotariju - izuzetno hrskavu salatu sa ćurećim batkom i korenastim povrćem: šargarepa, celer, ima malo bundeve, malo ajzberg salate... Ali pre svega, po Vladovoj želji, otvaramo flašu sanđoveze vina koje je po njegovim rečima kao „avion“ - Rosso di Casanova di Neri 2007. Opa, ovo vince je baš popularno i slažemo se da je sjajna baza za svaku klopu!

vlado-georgiev-01Kao da najavljuješ neku prekretnicu u životu, karijeri?
- Ne znam, ali znam da želim da se stvari okrenu na bolje. Možda već jesam napravio veliku prekretnicu i vratio pop muziku na scenu u jednom trenutku velike krize morala, kvaliteta, svega, za šta me mnogi hvale, a drugima nije velika sreća.

Neke stvari se ipak polako menjaju, evo kafedžije počele da  plaćaju muzički danak...
- Autorska prava! To je počelo, ali od toga ne može da se živi.

Zar ni ti sine Brute?
- Od toga ne! Živim isključivo od svoga rada, koncerata, toga što svojim rukama uradim. Zarada od autorskih prava može samo kao neki dodatak da posluži, al' to je zasad jako malo i još jako daleko od zemalja u komšiluku koje su to sjajno uredile od početka. Recimo Slovenija, Hrvatska, Austrija, Italija, Nemačka, gde to funkcioniše vrhunski. Kod nas je počelo i nadam se da će biti sve bolje, ali je veoma važno da najveći „pirat“ u ovoj zemlji, a to je RTS, za početak kao glavna i noseća televizija i javni servis plati tih 1 % autorskih prava koje koristi.

Stupio si u brak, samo ne znam iz ljubavi ili koristi. Mislim na onaj sa Audijem?
- Njihov sam promoter od 2005. godine.

Jel' gledaš emisiju o automobilima „Top Gear“?
- Kako da ne, obožavam!

Šta veliš na to da u toj emisiji tvrde kako su ljudi koji voze audi - bumbari? Dal' se doživljavaš kao bumbar?
- Osim što je gledam i volim, ta je emisija, da kažem, ipak malo sponzorski postavljena. I kad uzmu da voze neki stari automobil, to je upravo stari automobil sponzorske firme. Tako da ne bih baš o tome...

Ima još nekih kontradiktornosti koje bih voleo da razjasnimo: voliš da voziš i to brzo. Hvalio si se svojevremenom da si „mečkicom“ stizao od Beograda do Herceg Novog za 7-8 sati, a ujedno bio jedan od začetnika ideje „Ne brže od života“?
- Volim da vozim brzo samo kad postoje uslovi za to. A ovo, 7-8 sati do Novog, to ti je kriva informacija. Imao sam ispod 6 sati! I to ne preko trajekta, nego okolo. Ali mlad čovek, pa lud, jebo te... Nemate cenzuru, jel tako? Nek' ostane i psovka. Nekad sam vozio i brze motore i to jako brzo. A onda sam jednog dana samo progledao i kao da sam se probudio i shvatio da nikako ne treba voziti tako i to što sam pet minuta pre toga uradio vozeći jako brzo da nema nikakvog smisla. Vremenom sam prešao na Harley Davidson. Vozim duplo sporije i svuda stižem, s tim što ovaj put zaista zapamtim svaki pejzaž kuda sam prošao, a to ranije nije bilo moguće. Jurio sam samo linije po putu, punu ili isprekidanu. Žurim polako, Festina Lente.

Slike u duši

Sa osam sam godina bio ozbiljan član kino kluba Palma iz H. Novog. Vlasnik sam fotostudija zajedno sa Goranom Đukanovićem u okviru moje umetničke firme koja obuhvata studio, rasvetu, ozvučenje, video priču. U toj celoj priči postoji VG Art Photo koji vodi Goran, koji je sjajan i jako talentovan fotograf. Imamo najsavremeniju opremu i ljudi dolaze da se slikaju. Osim što sam oduvek želeo da imam kvalitetan studio gde mogu da uslikam nešto dobro, tu je bila i pasija prema fotoaparatima, dobrim objektivima. A sve je to samo zarad dobre fotografije.

Kako se braniš od obožavalaca?
- Ne branim se. To je najbolji način, dosta kontaktiram sa fanovima, održavam sam Facebook, fun page i lični profil iz razloga što mislim da bi bilo vrlo licemerno kad bih nekome dao da to vodi u moje ime. A mrzim da bilo ko pomisli da sam licemeran. Često se srećem sa fanovima, mnogo njih poznajem, prepoznam ih kad ih vidim u publici, znam kako se zovu i prezivaju.

Gde si stao sa ljubavlju? Ti si i dalje najpoželjniji mladoženja u Srbiji, pa u čemu je problem?
- U ljubavi nema problema. Problem postoji kad je nema, a moj definitivno veliki problem je što mi se čini da uporno i godinama nijedna žena koja je samnom ne prepoznaje moju želju za jednostavnošću. Opterećen sam jedostavnošću. Zabavlja me samo jednostavnost i minimalizam. Saznanje da znam koliko mi je dovoljno. Uvek kad dođem do crte gde mi je dovoljno, osetim se jako srećno. Put ka predoziranju, preko onoga što mi je dovoljno, u smislu novca, bilo kakvog prestiža, nije ono gde se osećam u svojoj koži. Najbolje je onoliko koliko mi treba. Ostalo... ulažem u opremu, neke druge stvari. Ne zadržava se novac kod mene dugo, ne volim štekanje para, štednju. Sigurnost na koju se ljudi oslanjaju mislim da je vrlo kontraproduktivna sa ove strane, u aspektu koji mi je potreban. Dakle, nazovi me umetnikom, ali umetnik koji se opusti mora da kalira. U stvaralaštvu je to definitivno tako.

Misliš da bi te neka stalna veza izblokirala? Može li se uopšte ljubav prema muzici deliti sa drugim ljudskim bićem?
- Što sam stariji, sve više to primećujem! Ljubav između muškarca i žene, zemaljska ljubav i ona prema muzici, u mom slučaju ipak je deljiva. Možda i kao pasija, ali nekad bih radije bio sam u kući nego sa ženom koju najviše volim iz razloga što bi se možda desilo da ću baš u tri popodne uzeti da sviram i napisati pesmu. Najviše sam stvorio kad sam živeo potpuno sam, a najmanje kad sam bio sa nekom devojkom, tako da sam potpuno počeo da shvatam i Teslu i sve neke velike ljude zašto su želeli da budu osamljeni i sami. Dakle, nisam vuk samotnjak. Volim što veće društvo, da nas je što više negde, ali u trenutku kad želim da stvaram i tamo gde želim da živim volim da sam svoj na svome. To mi nikad nije poremetio ni pas, pa čak ni mačka koju trenutno imam. Ali žene znaju to da poremete. Ne kažem i ne mislim ništa loše, niti one imaju lošu nameru, međutim nekad samo jedna reč, makar i najvoljenije osobe ujutro može da poremeti stvaralaštvo za cijeli dan. Možda si iz nekog sna mogao da napišeš nešto, ali te neko u tom prekinuo. To je kao kad mesečara neko startuje na vrh zgrade. Tako to doživljavam. I ne znam, ne umem da objasnim kako u nama nastaju pesme, ali i mi smo neki mesečari, samo ne hodamo i nije mesečina.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama