Nisam od onih prirodnih vinara koji smatraju da je dodavanje sumpora u vino smrtni greh. Dok konvencionalni vinari sumpor dodaju u više koraka tokom proizvodnje vina (muljanje, pretakanje, bistrenje, flaširanje) mi ga dodajemo samo pred flaširanje.

Ima dobrih dvadeset godina kako svakodnevno pečem hleb, od sopstvenog kvasca. Cilj je Tartine vekna!

U istoj nedelji saznali smo da je Evropska Unija dozvolila dalju upotrebu totala (glifosat) i zabranila upotrebu bakra od 2024. godine. Ovo govori o uticaju interesnih grupa na donošenje evropske regulative. Bakarni preparati su jeftini, prave ih na desetine firmi i nemaju svoj lobi, a od ključnog su značaja samo organskim proizvođačima kojih je malo i uglavnom su mali.

Norveški psihijatar Fin Skarderud u predgovoru knjizi Edmonda de Amicisa „O prihološkim efektima vina“ postulirao je da su ljudi rođeni sa deficitom alkohola u krvi od 0,05% i da je naše optimalno stanje sreće, zdravlja i produktivnosti kada smo baš toliko nacvrcani. Na tu temu Danci su 2020. godine napravili odličan film „Još jedna tura“, ali to je druga priča...

Početkom devedesetih godina prošlog veka čak 5% svih vina je posle otvaranja moralo da se baci zbog „lošeg” pampura. U pluti se prirodno javlja hemikalija TCA koja potpuno upropasti vino.

Korišćenje životinja za obavljanje poslova u vinogradu praktikuje se od vajkada. U Italiji su do 20. veka bili popularne bivolice koje su donosile i dodatnu vrednost jer se od njihovog mleka pravi prava mocarela. Povratak organskoj, a posebno biodinamičkoj poljoprivredi, polako vraća ove snažne i pitome životinje u vinograde.