Procvetao pod stare dane kada je napustio investiciono bankarstvo, zasadio organski vinograd, podigao vinariju Plavinci i krenuo neutabanim stazama organskog vinara u Srbiji.
Na Balkans International Wine Competition u Sofiji krenuo sam s idejom da vidim šta se u Bugarskoj pravi od autohtonih sorti, po mogućstvu u organskoj proizvodnji. Ispostavilo se dosta toga. A mnogo šta je i jako dobro.
Suštinska razlika između konvencionalnog i organskog vinogradarstva je što konvencionalni vinogradari hrane biljku, a organski hrane zemljište.
Šta nauka kaže o mitovima koji vladaju u svetu vinarstva, a koje neprestano promovišu vinski kritičari, ocenjivači, blogeri, somelijeri.
Ne tako davno Američko udruženje ekonomije vinarstva obavilo je studiju u kojoj je analizirano 74.148 ocena vina iz Kalifornije objavljenih u periodu od 1998. do 2009. godine u tri najprestižnije američke publikacije koje se bave ocenjivanjem vina – Wine Advocate, Wine Enthusiast i Wine Spectator.
Kada sam bio mlad, svoje početno vinarsko obrazovanje sticao sam kroz TV emisije Kita Flojda. Flojd je bio pijanac i fenomenalan kuvar i učiti od njega o vinu je otprilike kao da ste učili o narkoticima od Pabla Eskobara.
Sa nepunih 50 godina života, bez prethodnog znanja, iskustva ili porodične tradicije u bilo kojoj oblasti poljoprivrede ili tehnologije, odlučio sam da postanem vinar. I to organski! Bavim se inače finansijama i morao sam da nađem negde ventil za stres. A volim vino. Ma, nije to neka nauka... Računao sam, igraću se malo s tim dok ne odem u penziju, a onda ću bar imati nečim lepim da se bavim.
