Kada sam pre desetak godina čitao o „Teoriji velikog čokota“ (Big Vine Theory) legendarnog dr Ričarda Smarta, nisam ni pomišljao da ću takav vinograd doista i videti sve dok nedavno nisam posetio vinograde Matijašić u Istri.

U velikom istraživanju o vinskom turizmu koje su krajem 2021. godine sproveli portal winetourism.com i nemački Univerzitet Gazenhajm najveće iznenađenje je bilo isticanje značaja održivosti i to ne prevashodno proizvodnje, već same turističke ponude.

Nedavno sam pročitao knjigu „Izmišljanje vina: Istorija jednog od najstarijih ljudskih zadovoljstava“ autora Pola Lukača („Inventing Wine“, Paul Lukacs) u kojoj je, istina, dosta ponavljanja, ali bez obzira na to sadrži mnoštvo priča iz istorije vinarstva koje nas i danas mogu nečemu naučiti.

Kako stvari stoje uz reviziju sadašnjih vinogradarskih rejona počinje briga oko svake kapi vode u vinogradu. 
U okviru višegodišnjeg projekta Priprema Nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove - jačanje institucionlanih kapaciteta za adaptaciju na klimatske promene, održana je serija radionica na kojima je predstavljena analiza postojećeg stanja i predviđanje budućih klimatskih uslova za sve poljoprivredne useve.

Nagli porast tražnje za sertifikovanim organskim proizvodima u poslednjih desetak godina naterao je velike prerađivačke i farmaceutske kompanije da promene taktiku u borbi da zadrže primat na tržištu tehnologijom koju su godinama i uz velika ulaganja razvijali.

U oktobru je održan drugi deo međunarodnog ocenjivanja organskih vina po PAR^® sistemu koji organizuje kompanija Wine System. Prvi deo je održan proletos, a pauza je napravljena zbog COVID-19 uslova. Ocenjeno je 1.116 vina iz 21 zemalje. Veliko zlato dobilo je 26 vina, 155 zlato, a 110 srebro. Najuspešnja je bila Nemačka sa devet velikih zlata, praćena Austrijom sa šest i Italijom i Španijom sa po tri.