Winetrotter

Volim da preterujem. Ponekad. Ali uvek s razlogom. Takav razlog dobio sam nedavno kada sam otvorio Vranac Vukoje Rezerva 2012.

Volim Korčulu, posebno vina koja nastaju na ovom ostrvu na jugu Dalmacije. Tradicija, priče o vinu i oko vina, autentične lokalne sorte grožđa i sve više mladih vinara spremnih da unaprede proizvodnju modernim tehnologijama i novim saznanjima.

Danas su svima puna usta teroara. Već je postalo opšte mesto kako vinar teži da njegovo vino ima otisak zemlje na kojoj loza raste. I to je u redu. Nažalost, opšte mesto je i to da malo kome to uspeva, barem u meri koja bi zaslužila da se o tim vinima naširoko priča. A pogotovo je malo onih koja osim autentičnosti teroara nose i sve ostale osobine velikih vina. Zato, kada naiđete na nešto takvo imate utisak kao da ste pronašli Sveti gral.

Naletim nedavno na nekoliko tekstova u uglednim vinskim magazinima koji su kao temu imali trendove u vinskom svetu za 2018. godinu. Uglavnom su svi saglasni da se očekuje znatan porast interesovanja publike za desertnim vinima, ali da će suva vina i dalje biti najtraženija, te da će dominacija prosecca među penušavcima biti još izraženija ove godine.

Bio sam nedavno u Osijeku. Prvi put. Otišao sam na WinOS. Dobra manifestacija, dobra vina, još bolja atmosfera između štandova, nekoliko zanimljivih radionica, lep grad... Kud ćeš više za jedan vikend? Odlično iskustvo u svakom pogledu.

Leto je prohujalo. Bilo je tu, što se vina tiče, i nekoliko novih etiketa iz sasvim malih podruma Srbije koje će šira publika tek da upoznaje. Prvi je na tom spisku italijanski rizling Knjaz Miškin, prvo (i jedino za sada) vino vinarije Patkov vinograd iz Krčedina.