Negotinska vina na izložbama u Londonu (1874-1907)

Negotinska vina na izložbama u Londonu (1874-1907)

Kada je reč o uspesima srpskih vinara iz 19. i s početka 20. veka, onda je tu uglavnom reč o onima iz Negotinske krajine.

Činjenica je da ova regija ima bogatu istoriju i dugu tradiciju vinarenja, ali ni jedna knjiga, časopis ili istorijski dokument nisu ukazivali na neka određena imena, na neke vinare iz tog „zlatnog doba“. Brojni tekstovi sa današnjih portala i društvenih mreža vezani za uspehe srpskih vinara na međunarodnim izložbama vina naveli su me na pravi trag i podsetili na dve priče koje sam objavio u knjizi „Zlatna kruna“.

U Negotinu je izvesni Ljubomir Ilić 2. maja 1931. godine oglasio na prodaju svoje imanje, drvenu burad i prskalicu, koja ga je, kako kaže, služila 35 godina bez opravke. Ljubomir je oglas završio rečima: „Prodajem Diplomu ZLATNU MEDALJU koju sam dobio u Londonu prestonici Engleske 1907. godine“.  Posle nabrajanja država učesnica na toj izložbi napominje da je on jedini iz Negotina i cele Timočke krajine koji je dobio zlatnu medalju. Na kraju preporučuje da „to (diplomu - prim. aut.) treba da kupi Krajinska Vinarska Zadruga za ovaj kraj radi reklame vina ako imaju dunsta“.

1 stranica kataloga 1907
Stranica kataloga Balkan States Exhibition u Londonu 1907. godine.

Izložba zvaničnog naziva Balkan States Exhibition, održana je u maju 1907. u Londonu (Earl’s Court). Inicijator je bio Balkanski komitet sa sedištem u prestonici Engleske, kojim su rukovodili Englezi, u to vreme dobri poznavaoci prilika u svim balkanskim zemljama. Ipak, važno je reći, najveći interes od ove izložbe imala je Vlada Kraljevine Srbije koja je planirala da osvoji nova tržišta i probije ekonomsku blokadu nastalu zbog sankcija koje je 1906. godine Austrougarska uvela Srbiji.

Kralj Petar I Karađorđević imao je i svoje razloge. Želeo je pomirenje s Engleskom i uspostavljanje diplomatskih odnosa prekinutih 1903. posle Majskog prevrata. Njegovu ideju podržali su crnogorski kralj Nikola i bugarski kralj Ferdinand, pa su sve tri države službeno bile predstavljene na pomenutoj izložbi. Društvo su takođe trebale da prave Grčka i Rumunija, ali je ta mogućnost ostavljena za neku drugu priliku.

Predstavljajući zemlje učesnice domaćini su u zvaničnom katalogu naveli: „Oni su dobro iskoristili svoju slobodu, i sada su mirne, napredne zemlje koje se brzo razvijaju, u kojima se poljoprivreda u svim svojim granama naučno obrađuje, obrazovanje je rašireno, željno traženo i velikodušno podsticano, a proizvodna industrija izgrađena na temelju kvalifikovane tehničke obuke. Ali dok balkanske države brzo zauzimaju svoje mesto kao napredne i moderne, seljaštvo čuva predanje, pesme, narodne igre i nošnje svojih očeva. Sve to engleska javnost sada može sama videti“.

2 paviljon Srbije
Paviljon Srbije na izložbi u Londonu 1907. godine. 

Predstavnici Srbije su englesku publiku upoznali i sa svojim vinima i rakijama, razvrstanim u nekoliko kategorija: bela, crvena, vina u bocama, liker od višnje, vermut, kao i rakije od šljive, kruške i kukuruza, klekovača i srpski konjak (vinjak).

Naš junak, Ljubomir Ilić predstavio je svoja bela i crvena vina, a pored njega izlagalo je još neliko krajinskih vinara od kojih je većina bila iz Kladova.

3 isecak vin str
Isecak iz kataloga s izlagačima belin vina na Balkan States Exhibition u Londonu 1907. godine.

Ovo nije bilo prvo predstavljanje krajinskih vina u engleskoj prestonici. Ranija izložba održana 1874. godine u Royal Albert Hall takođe je sadržala srpska vina.

Wine Society je jedna od najstarijih i najuticajnijih organizacija na svetu koja ima vinski predznak. Osnivači su bili vrhunski poznavaoci vina, članovi tadašnje elite i pripadnici Komiteta džentlmena. Ser Artur Konan Dojl, autor Šerloka Holmsa, i Aleksander Fleming, pronalazač penicilina, bili su članovi ovog udruženja (Kluba) aktivnog i danas.

Vođeni idejom da se probirljiva engleska publika upozna sa vinima koja ne dolaze samo iz Portugala, Španije ili Francuske, od strane Kluba usledio je poziv Kneževini Srbiji da pošalje svoja najbolja vina, što je tada podrazumevalo negotinska crvena i smederevska bela.

Nažalost, sami vinari nisu bili prisutni na izložbi, ali su se za dostojnu promociju pobrinuli članovi Kluba. Po završetku izložbe izveštaji su konstatovali da su se sva vina veoma dopala engleskim potrošačima, ocenili da dosta liče po izgledu, ukusu i jačini na portugalska i španska stara vina, te ih preporučuli za prodaju u Engleskoj, i to po dosta visokoj ceni.

Među krajinskim vinima bila su i ona od Jovana Mišića, pionira u proizvodnji belih vina u Krajini koja je pre toga proizvodila samo crvena vina. Posedovao je dosta zemlje, vinograda, pimnicu i uređenu rakidžinicu. Ostao je zapamćen kao vrhunski vinar što potvrđuje zlatna medalja za najbolje vino koju je osvojio na Svetskoj izložbi u Antverpenu 1885. godine.

4 isecak vin put
Isečak iz časopisa „Težak“ iz 1880. godine.

Posebno je zanimljiv podatak da se gazdinstvo porodice Mišić nalazilo na prvom vinskom putu u Srbiji promovisanom od strane časopisa „Težak“ 1880. godine. Navodeći najbolje vinare i vinske stanice koje treba posetiti, pored nekoliko iz Požarevca i Smedereva, časopis preporučuje i degustaciju „starijih vina u Krajini kod Mišića“.

Danas neki novi krajinski vinari donose pregršt medalja sa najvećih svetskih takmičenja a uspomene na Iliće, Mišiće i mnoge druge čuva Miroslav Karamančić, doajen u oblasti ugostiteljstva i vinskog turizma u čitavoj Krajini. U staroj pimnici, u restoranu „Sveti Trifun“ u ponudi su uvek sveže pripremljena lokalna hrana, najbolje rakije i vina, kao i četiri sobe na spratu.

restoran svetui trifun
Restoran „Sveti Trifun“ u rajačkim pimnicama

Na pravi način Miroslav dočarava magiju Negotinske krajine i vraća dug prethodnicima i precima koji su oduševljavali i tradicionalno hladne Engleze pre skoro 150 godina.  |

nazad na vrh