Vinopijo, evoluiraj!
ili
Kako dodatno pojačati vinsko uživanje
„Mirko opet ukrade kola! Uh oca mu j.... lopovskog” - skoro da sam mogao čuti dok sam se spuštao Zadarskom ka Kosančićevom vencu. Lokacija gde su snimani „Maratonci” je tu, kuće Topalovića više nema, ali se dole niz ulicu naselio neki nov, ali ne manje zanimljiv svet. Drugačiji, privlačan na svoj način, onakav kakav mi sada bolje ispunjava potrebe.
Prošle subote bilo je tu i vina i muzike, a ni društva nije nedostajalo. Moj saborac Đura ponovo nije uspeo da se organizuje i nađe vremena i načina do dođe na ovaj happening, a da ne rizikuje da mu na povratku kući ne oduzmu vozačku dozvolu. I ne bi bio problem to što bi ostao bez dozvole, već to što bi ga supruga ukorila, a to Đura ne bi mogao da podnese, a da ne pusti suzu. Zato je radije izabrao da ostane u vikendici i dobro ispita razliku u „teroaru” između dva reda sveže posađenog vinograda muskata, od ukupno nekih 20 čokota. Što bi rekao drug Njegoš: Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka. A Đura je junak i to kakav.
Zašto sve ovo pominjem?
Sigurno ste, do sada, primetili da nam isto vino, na ponovljenim probama, ostavlja drugačiji utisak, a da naoko ništa značajno nismo promenili. Barem kad je priprema usne duplje u pitanju. Eto, ja sam na pomenuti event otišao bez posebne pripreme, a opet su me ista vina drugačije impresionirala. Zašto?
Postoji, međutim, nekoliko stvari koje naše uživanje u vinu itekako mogu promeniti, unaprediti i dati mu jednu, na prvi pogled neprimetnu, dodatnu dimenziju. Jedna od njih je pronalaženje društva za degustaciju. Mnogo je zanimljivije kada možeš s nekim, ne licu mesta, razmeniti utiske o onome što si upravo probao. Još ako taj neko ima bar neka osnovna znanja o ovoj plemenitoj tečnosti i ako je j..o nešto van svog sela (čitaj probao nešto osim Plantaža i Tikveša ) - milina! Eto sidekicka za avanture u nedogled.
Pomenuću još nekoliko saveta za unapređenje intenziteta užitka u vinskoj kapljici.
Druga, ne manje bitna, stvar je želja da se proba nešto novo. Zalepili smo se za te Južnoamerikance i sve ostalo nam je „krš”. Voćna vina sa manje tercijarnih aroma i slabije osetnim kiselinama su sigurno primamljivija za mlađe vinopije, ali ako ostaneš na uskom krugu nekoliko prepoznatljivih vina rizikuješ da ostaneš uskraćen za jedno fantastično iskustvo i bez prave pripreme proširiš paletu na ono što se pije „sa razumevanjem”.
Treće, ne budi isključiv! Nije samo Mijin kaberne, pravi kaberne, niti je samo Božin Trijumf ono što bi srpski sovinjon blan trebalo da bude. Proširi um i dozvoli da stvari budu različite, pa makar i u krugu od nekoliko stotina metara unutar jednog vinogorja. Bokastelu vinograde Kudulea i Šatonefa deli samo jedan asfaltni put.
Četvrto, kupi bolju vinsku čašu. Ja imam četiri vrste, a ti kupi jednu za početak. Ne mora biti Ridlova, ima i drugih proizvođača koji proizvode sasvim pristojne čaše za mnogo manje novca, uključujući i neke ćerka-firme pomenute kompanije.
Peto, evidentiraj minuli rad. Slikaj bočice, ljude, degustacione sale, otvori folder na računaru i zapisuj utiske, svoje i tuđe. Kad jednom pročtaš kako si doživeo neko vino ili neka vina pre određenog vremenskog perioda i kakav utisak na tebe ostavljaju sada, nećeš moći a da se ne zapitaš: ko je tu više evoluirao? Vino sa probe ili ti kao vinopija?
Da završim, sve probano prošle subote ostavilo je drugačiji utisak nego pre nekoliko meseci i sve bi sigurno bilo bolje da je i moj verni saborac Đura bio tu. Možda ne bolje, ali zanimljivije sigurno...
