Autohtonci izgubljeni u prevodu
Prošlog vikenda je u srpskoj prestonici, održan srpski festival srpskog vina i srpske rakije. Na klasičan srpski način. Toliko srpskog na jednom mestu da se čoveku prosto zavrti u glavi od silnog srpskog. U konkurenciji vina pobedili su Super-Šumadinci. Srpskih sorti u tragovima. Skoro, pa ni toliko. Od Župljana ni traga ni glasa. Ni Negotinci se nisu mnogo bolje pokazali. Valjda su im vina dosegla dovoljan nivo slave i autoriteta, pa im ovakve nebitne manifestacije i ne trebaju.
A, i zašto bi gubili vreme kad je sve već neko drugi pripremio, skuvao i sažvakao. Treba samo da se proguta.
Doći do Beograda, skoro pa besplatno (u odnosu na većinu drugih izlaganja ), izreklamirati se, dobiti ocenu vina od strane kvalitetnog međunarodnog žirija za simboličnu naknadu i uvažiti organizatora na pokušaju da još malo razglasi da i mi konja za trku imamo. Dobro, možda ne baš konja, ali kobilu sigurno. Ždrebe barem...
Ali, ovaj put je i to teško. Zato i prolazimo tako. Možda za bolje i nismo. Za sada...
