Francuska

Da li patina, tradicija, poreklo, znanje, prirodni uslovi i vinski gen baš toliko izdvajaju francuska vina od ostalih i opravdavaju njihovu često previsoku cenu - ostaje da sami zaključite kad isprobate barem jedan procenat galskih grožđanih proizvoda. Onih preostalih 99% teško da će moći da promeni prosečan sud koji ćete doneti iz jednog jednostavnog, prostog i 100% sigurnog razloga: Francuzi su svoje „tečno zlato“ zaštitili i osigurali zakonima. Jednostavno, u Francuskoj se loše vino nikada neće proizvoditi.

Na ovom terroiru (kombinacija podloge i klimatskih uslova) rođeni su svi glavni akteri savremenog vinskog filma: kaberne sovinjon, šardone, merlo, pino noar, sovinjon blan, širaz... A da li znate da neke slavne vinske sorte, poput šablija, burgundca, bordoa, božolea, soterna ili šampanja nose imena po mestašcima iz čije okoline potiču? Neki se stručnjaci povode za podelom u kojoj se tamošnja vina mogu razlučiti na ona iz regiona Bordoa, Rone i „ostale francuske regione“. Drugi će ljutito odmahnuti brkovima i potežući vrč lokalne „kiselice“ (naizgled strogo zabranjene) izjaviti kako je prava podela: Bordo, Burgundija, Rona, Loara, Alzas.

Kakva sad lokalna „kiselica“?! Prema svim istraživanjima Francuzi piju prosečno najviše vina na svetu. I oduvek su pili, a pogotovo ono svoje domaće što nije namenjeno prodaji i ne podleže zakonima. Pa dobro, da vidimo i te zakone:

AOC  (ili AC) Appellation d'Origine Controlee, sistem kontrolisanog geografskog porekla predstavlja najviši stepen kvaliteta, a naziv mesta iz koga dolazi vino stavlja se između reči Appellation i Controlee;

VDQS - Vin Delimite de Qualite Superieure kvalitetno vino sa geografskim poreklom je kvalitativni nivo ispod AOC, ali označava jako dobra vina. Ovaj natpis potražite ispod naziva vina;

Vin de Pays znači - domaće vino. Ova oznaka se obavezno stavlja uz naziv mesta iz koga vino dolazi ali označava dosta široko područje;

Vin de Table bi bila ona „kiselica“ ili - obično stono vino. Ne zahteva nikakvu odrednicu područja sa koga potiče (izuzev Francuska), a nipošto se ne sme „kititi“ godinom berbe ili sastavom grožđa od koga je smućkana;

Ali tu nipošto nije kraj vinskim pravnim zavrzlamama!

Najkvalitetnija vina dolaze iz mesta ili regiona i po njima nose nazive, recimo burgundac dolazi iz Burgundije. Ali ta mesta su tačno određena i definisana, a što je teritorija manja i specifičnija njen AOC je „teoretski“ jači pa time i cena vina. Tako celu priču možemo posmatrati kroz prizmu koncentričnih krugova. O okviru pojedinog AOC-a, što je vino poreklom iz centralnijeg kruga, to je značajnije i skuplje. Ukoliko krajnji proizvod dolazi iz vinograda po nazivu Le Montrachet u mestu Pauillac, okrugu Cote de Beaune Villages, oblasti Haut Medoc i regiona Bordeaux, vinarija sigurno neće na etketi napisati „vino iz Bordoa“ iako to već samo po sebi dosta znači. Naprotiv, istaći će do neba svoj najuži i najcentralniji, tačno određeni kružić - Le Montrachet, a koji će objasniti baš sve o poreklu ovog napitka.

francuska

Château Mouton Rothschild Pauillac iz 2006, po ceni od 939 $, kompleks je aroma zgnječenih bobica, kedrovine, mahagonija i slatkastog duvana sa dosta ukusa kafe i izuzetno nežnih tanina: Preporuka je da se ovo vino  ne otvara pre 2015. godine, a najbolje bi bilo sačekati negde između 2020. i 2060!?

Bordeaux: Najslavnija vina na svetu

GLAVNE oblasti u ovom regionu su: St Estephe, Margaux, Pauillac, St. Julien, Medoc, Pessac-Leognan, Sauternes and Barsac, St. Emilion, Pomerol, Fronsac, Cotes de Castillon i nešto manje značajne Bourg & Blaye i Entre-Deux-Mers. Zanimljivo, iako sva tamošnja vina nose AOC oznaku, jasno su uočljive leva i desna obala (podregioni). U području (leva obala) zapadno od reke Garone najvažnije su oblasti  Pessac-Leognan i Medoc. Desna obala je severoistočno od reke Dordonje i tu su najbitnije oblasti St Emilion i Pomerol. Prostor između pomenutih reka značajan je izvor belih sorti. U obe „obale“ gaje se prvenstveno kaberne sovinjon, merlo i kaberne fran, a vina su relativno slična s tim što su ona s desne obale mekših tanina, jača, bolje teksture i imaju jak ukus na šljive pa su idealna za „upoznavanje sa vinima Bordoa“ i pre prelaska na zahtevnije stepene uživanja.

Medoc (i drugi deo oblasti Haut Medoc)

Ovo je najvažnija oblast u Bordou. Tu se nalaze četiri mesta možda najslavnija u istoriji vina: Saint-Estèphe, Saint-Julien,Paulliac i Margaux.

Kad je 1885. pravljena jedna od klasifikacija najboljih crnih vina iz Bordoa, od pobrojanih 61, samo jedno nije bilo iz oblasti Medoc! Ta su vina svrstana u 5 rodova (CRUs) po kvalitetu. Prvi rod su Chateau Lafite-Rothschild,  Chateau Latour,  Chateau Margaux,  Chateau Haut-Brion Chateau Mouton- Rothschild ( „chateau“ znači vinogradsko gazdinstvo, vinograd...). Ovih 61 šatoa se često zovu i Grands Crus Classes, a u Bordou egzistira više od 8.000 ovakvih gazdinstava. U oblasti St Emilion stvari su takođe zakomplikovane: 13 vinskih gazdinstava imaju najviši rang Premier Grand Cru Classe, ali dva su u kategoriji „A“: Chateau Ausone i Chateau Cheval Blanc. U srednjoj ligi - Grand Cru Classe postoje 55 šatoa, a u trećoj, Grand Cru, oko 200.

Od severa ka jugu

St.-Estèphe: tamna jaka vina, ukusom podsećaju na zemlju sa dosta tanina. Dostupnije je vino Chateau Haut-Beauséjour.

Paulliac: bogata, jaka vina, crna ribizla i kedar, najpoznatiji predstavnici Lafite-Rothschild,  Chateau Latour,  Chateau Mouton- Rothschild. Naravno, „osećaj“ se može steći i preko jeftinijih Chateau Lynch-Bages ili Cru Bourgeois (Chateau Pibran)

St.-Julien: bogata i punog ukusa, elegantna prefinjena sa aromom kedrovine. Najpoznatiji predstavnici: Léoville-Barton, Léoville-Las Cases, Léoville Poyferre...

Margaux: vina složenih aroma i ukusa, veoma suptilna i harmonična. Château Tour Pibran 2002 Cru Bourgeois nije skup, nekih 20-ak evra, a nosi sve odlike vina iz Margoa.

francuska01

Sve u svemu nema potrebe da se upuštate u potragu za Eldoradom naručujući neko od „rodovskih (Crus) vina“. Počnite od onih najjeftinijih, koja nisu svrstana ni u jednu klasifikaciju a cena im je 4-8 evra. Ovakvim proizvodima koji se generalno nazivaju petits chateaux, kvalitet je garantovan iako nemaju baš nikakvu oznaku, eventualno: Bordeaux Superieur ili samo Bordeaux. To su mlada crvena, ali i bela vina, koja su siguran izbor u restoranu obzirom da ona vrhunska zahtevaju višedecenijsko odležavanje, a tada štipaju ne za novčanik i uši nego prosto kidju platne kartice. Ta vina se kupuju mlada i nose kući u podrum da sačekaju unukovo venčanje.

Sauvignon Blanc i Semillon su sorte od kojih se dobijaju takođe dobra bela Bordeaux vina. Ima ih slatkastih i suvih, a od ovih drugih - ona obična, mlada i jeftina ili - vrhunska. Vrhunska bela su egzotična, vrcava, iskričava dok su u povoju ali starenjem zaogrću brojne plaštove teksture, složenih aroma i ukusa, a kao kruna svega je medni buke što se jedva primetno izvija do prefinjenih nozdrva uživalaca. Naravno onih koji su imali barem deset godina strpljenja da dočekaju svečano otvaranje. Najbolja bela dolaze iz oblasti Graves i Pessac-Leognan, dok je Entre-Deux-Mers (između dva mora - preciznije: između dve reke, Garonne & Dardogne ) poznato po suvim slatkim i poluslatkim nektarima.

Dolina Rone: Najbolja jeftina vina na svetu

OVAJ REGION se deli na gornju i donju oblast, tačnije sever i jug, ali tačka ujedinjenja nosi naziv Cotes du Rhone - vina sa ovom oznakom su prosečno najbolja jeftina vina svetu. Za razliku od neprikosnovenog kaberne sovinjona u regionu Bordeaux i „čistote njegove krvi“, vinska sorta Grenache je ovde „sve i svja“, ali još je važniji manir mešanja i preciznog eksperimentisanja sa još 22 sorte. Blendiranjem se ovde dobijaju mnoga zanimljiva vina, neka od njih dostojna i Svete stolice. Dok je papski epicentar još bio ovde, od čak 13 raznih sorti spravljana je „Isusova krv“ za Poglavara lično. Ali Chateauneuf du Pape nije jedini dragulj ovog podneblja. S obzirom na to da 9 od 10 vina potiče iz južnog dela doline Rone, treba pomenuti Cotes du Rhone-Villages. Od tih 50 mesta (villages), samo 16 imaju pravo i da se potpišu na etiketi, dok je Cotes du Rhone-Villages ona prepoznatljiva odrednica. Ova vina su malo skuplja (i bolja?) od  Cotes du Rhone. Naravno, ima i onih koja potiču iz samo jednog mesta, ali samo Gigondas i Vacqueyras imaju taj „viši čin“. Ovo drugo je duplo jeftinije, ali kad ga nađete - našli ste pravu stvar. Ukoliko vam je do ruža (rose) Lirac i Tavel su odgovor: Lirac je manje poznato vino, samim tim jeftnije i može biti hit pogotovo kad je sasvim friško, a nađe se i u srvenoj varijanti. Tavel je poznat kao jedina AOC oblast u kojoj se proizvodi isključivo suvi roze. Za razliku od američkih rozea koji gotovo obavezno zaista podsećaju na ruže, ovde je nota začina i bobica upravo ono očaravajuće što će vrelinu noći dovesti u granice normale.  Viognier, uz malo Marsanne & Roussanne predvodi „bele vitezove“ juga, a ukoliko imate 40 evra viška u džepu obavezno potražite Chateau Rayas ili Chateau de Beaucastel.

chateau-rayas

Ovo prvo dolazi iz veoma starih vinograda porodice Reynaud i 100% je grenaš (belo je mešavina grenaša i klareta u odnosu fifti-fifti), a drugome godine odležavanja izuzetno prijaju. To su možda najčuvenija „papska vina“. Sto kilometara severnije su severna vina Rone. Iako iz ove oblasti potiče samo desetak procenata ukupne proizvodnje, Cote-Rotie i Hermitage sačinjeni od sorte Syrah perjanica su čitavog regiona. Crvena ermitaž vina su ono najbolje, najpunije i najslavnije u regionu. Složena i puna tanina, dobra berba jedva čeka da odleži tri decenije pre otvaranja čepa! Ova vina staju od 20 evra do stotinak, a najskuplja i najbolja su od proizvođača Chapouiter, Jean-ouis Chave i Paul Jaboulet koji pored slavnog La Chapelle proizvodi i dostupniji Crozes HermitageDomain de Thalabert“ . Zavisno od berbe ovo vince staje oko 40$ ali se može dobiti na sanduk (6 kom) za sitnicu od 120$ što i nije mnogo u SAD. Međutim, na izvoru je ovo vino oko 22$ pa preporučujem „put pod noge“.

cornas

Od crvenih vina treba pomenuti Cornas, sličnih kvaliteta kao i Hermitage vina, a ermitaža ima i belog. To su teška, zemna i puna vina kojima je neophodno „odrastanje“. Condrieu se proizvodi od sorte Viognier. Reč je naravno o belom vinu koje se jednostavno mora probati ukoliko želite da saznate kako izgleda ekstremno suptilno vino cvetnih aroma, što nie nimalo lako pošto se proizvodi u malim količinama i teško pronalazi na tržištu, eventualno u boljim restoranima. Na jeziku se tope latice, a esencije breskve i kasjije sjajan su pratilac ribljih specijaliteta, pogotovo masnije ribe.

Burgundija i Burgundac

DOVOLJNO je reči: burgundac! Ali, time nije rečeno sve: Burgundija, oblast jugoistočno od Pariza, za neke je u „mrtvoj trci i fotofinišu“ u utakmici kvaliteta sa Bordoom. S jednom velikom razlikom - Burgundija se podjednako diči crvenim kao i belim vinima, pri čemu su stručnjaci jednoglasni: njihova bela su skuplja i od najboljih crvenih (njihovih). Za mnoge je Burgundija zemlja čuda u kojoj žive tajanstvene vinske vile (sile). Ovaj prostor što proizvodi samo četvrtinu proizvodnje Bordoa predstavlja puzlu (slagalicu) hiljada maleckih vinograda koji zahvaljujući velikim različitostima terena čak i komšijskih brežuljaka daju potpuno različita vina od iste sorte, što začinski doprinosi opštoj priči o vinu. I to vrhunskom! Pravi stručnjaci, vrhunski somelijeri tvrde da ovde čak i „levi ćošak“ vinograda ima drugačiju vrednost od desnog. Smešno? AOC sistem o tome ovde vodi posebno računa i „računa“ se eventualna senka tornja lokalne katedrale, pa postoji AOC koji se odnosi na vinograd, pa neki nose oznaku grand cru - prvoklasan rod za razliku od sirotog premier cru. Ovi itzrazi postoje i u Bordou, ali kao odraz posebnih često istorijskih počasti, dok je u Burgundiji reč o pitanju časti striktno definisanoj pravilima. Uslovno govoreći, Burgundija se proteže od Dižona do Liona. Pet glavnih oblasti su: Chablis, Côte d'Or, Côte Chalonnaise, Maconnais i Beaujolais. Ako odbijemo udaljeni Chablis, u kome šardone dostiže jedinstvene i neočekivane vrhunce, i Bužole gde se proizvodi najveselije vino na svetu koje nosi isto ime (pogledaj u sorte vina), ostaju nam još Côte d'Or, Côte Chalonnaise i Maconnais u kojima Pinot Noir i Chardonnay čine osnovu oko koje se sve vrti.

Côte d'Or je okvir nekih od najvrednijih imanja na svetu, a odatle potiču sva najbolja vina Burgundije. Crvena vina su ovde jaka ali sa manje tanina i svetlija od onih iz Bordoa. Takođe nisu ni toliko trajna, ali su zato izuzetno zanimljivog mirisa i aroma. Uglavnom podsećaju na crvene bobice, trešnje, jagode, ali mirišu i na seno, zemlju, vlažno drvo ili memljive pečurke. Odstojavanjem tekstura ostaje svilenkasta, pojačavaju se voćkasti ukusi pa vino kao da sladi, punije je i ume bukeom da oseti na kafu, kožu ili čak sušenu srnetinu. Vrhunski burgundac „podiže cenu“ ribi, pogotovo lososu, ali dobro teče i uz druge vrste mesa. Treba biti ohlađeno na 17 stepeni celzijusa, a nipošto se ne dekantira za razliku od belog burgundca koga treba ohladiti još stepen-dva. Ukoliko ne znate šta ćete s parama, preporučujemo vam da probate crvena vina proizvođača Domaine Leroy (sva njegova grand i premier cru vina) ili Domaine de la Romanee-Conti (Romanee-Conti, La Tache, Grands Echezeaux, Richebourg), kao i bela od Domaine Ramonet (Chassagne-Montrachet premier cru) ili Coche-Duru (Mersault premier cru).

domaine_leroy

Domaine Leroy: Echezeaux 1969, cena: 11.000 $

Domaine_de_la_Romanee-Conti-

Domaine de la Romanée-Conti: 2005 Romanee Conti, Domaine de la Grands Echezeaux Grand Cru Pinot Noir, cena: 889$

domaine_ramonet-

Domaine Ramonet: 1992 Corton-Charlemagne, Grand Cru J.F. Coche-Dury 75cl, 1992, cena: 2.328$

Coche-Duru

Coche-Duru: 1992 Corton-Charlemagne, Grand Cru J.F.
Coche-Dury 75cl, 1992, cena: 2.328$

 

 

Côte Chalonnaise

Mercureu, Rully, Givry i Montagny su AOC mesta u ovoj oblasti koji neki nazivaju i „tajna riznica“. Zašto? Zato što su ovdašnja vina isto tako dobra, možda samo malo zemljanijeg ukusa i ne tako fine strukture kao najfiniji burgundci. Ali su zato - dostupna, i te kako! Po ceni od 10-20 evra možete se sjajno pogostiti, a potrebno je da pronađete za te pare najbolje proizvođače. Antonin Rodet, Louis Latour ili Domaine Joblot su odličan izbor za pino noar, šardone ili aligot, belu sortu koja je jedino dozvoljena uz neprikosnoveni Char. Ova sorta se specijalno gaji u oblasti Bouzeron, koja istina nije AOC ali daje odlično vino. Treba probati Bourgogne Rouge, Blanc ili Aligote de Bouzeron proizvođača Aubert de Villaine. Bela vina su ovde okićena prizvucima leske i meda, breskve i cveća, te ukusom karamela koji  godinama postaje sve jači.

Maconnais

Blaža klima i višak sunca rađaju jako dobra i prvenstveno dostupna šardone vina. Na severu ove oblasti nalazi se i mesto Šardone. Ovdašnaj vina su pikantna, iskričava, a dobro je popiti ih na vreme - dok su mlada. Najbolja dolaze sa juga: Saint-Veran i Pouilly-Fuisse koja imaju i notu hrastovine što nije slučaj sa drugim mekonskim vinima.

la_moutonne

Chablis - belo ČUDO!

Možda najfantastičniji šardone na svetu, veoma suv i čvrst zaista zaslužuje posebnu pažnju. Vino se ovde obavezno proizvodi u čeličnim sudovima i samo ponekad „zavrti“ u buretu od hrastovine. Ukoliko želite savršenstvo uz ribu, rakove, školjke, potražite berbe '95 ili '96 i nekog od proizvođača: Jean Collet, Jean-Paul Droin, Verget, Jean Dauvissat, Louis Michel, Francois Reveneau, Rene et Vincent Dauvissat ili vino iz vinograda La Moutonne.

NAPOMENA - Znate li da postoje neoborivi dokazi ali i brojne legende da su razni kraljevi, vojskovođe, osvajači zemalja i srca svoje najveće podvige učinili pod direktnim omamljujućim i zavodljivim uticajem burgundskih vina. Toliko, čisto ako se nađete u prilici da stežete novčanik pred prodavnicom u kojoj se sjaji crveni ili zlatni Burgundac.

Alzas - carstvo čistote, beline i „začinskog vina“

Belogrli rizling, pino blan, pino gri(s) i gevurctraminer lako su skliznuli u uske i duguljaste grliće flaša znanih kao „flaute“, zaštitini znak ovog najsevernijeg vinorodnog francuskog područja. Baš tu, gde bi očekivali da bude hladno i da bude Nemačka, lanac Vogezi planina zadržava hladne i vlažne frontove sa zapada stvarajući svojevrsni inkubator u kome svega 9% crvenih sorti (pino noar) i pomenuti beli vitezovi ponosno galopiraju uz radosne usklike svih svetskih vinopija: Živela dobra i jeftina alzaška vina, hip, hip hurej! Ono po čemu su ova vina jedinstvena, pored ukusa začina koji ih bodro krasi, jesu i etikete na kojima uz mesto porekla (Alzas) obavezno stoji i sorta grožđa od koga je piće izniklo. Rizling je ovde suv i voćan, pino blan skroz suv ili polusuv. Pino gri je u „tokaj“ maniru - ali samo po imenu jer je reč o začinskom pandanu italijanskom Pinot Grigio vinu - bogatom, punog ukusa i sa grandioznim karakterom. Jak ukus začina odlikuje i Gevurctraminer čiji morate biti fan da bi ste uopšte mogli da ga pijete. Nizak nivo kiseline i visok alkohola je dobitna kombinacija za slavnu guščju paštetu (foie gras) i jake sireve.

Ostali regioni ili The Rest is the Best

Ukoliko mislite da je ovim ishvaljeno sve što u Francuskoj rađa, grdno se varate. Južni regioni poput Provanse su područja sa najdužom tradicijom, par vekova pre Hrista. Središnji region Languedoc-Roussillon dugo je sa 40% bio najveći proizvođač vina, a gaji se podjednako Grenache, Cinsault i Carignan, „meso“ za kombinaciju sa „plemenitim“ sortama (okej, recimo: Cabernet Sauvignonom). Poslednje decenije Merlot uzima sve više maha, i niko se ne žali pogotovo što su vina odavde veoma jeftina (za francuske uslove), a AC oblasti su: Corbières, Minervois, Costières de Nimes, Banyuls i najveća od svih, Coteaux de Languedoc. Na zapadnu atlantsku obalu izlaze Bergerac, Monbazillac i Cahors oblasti. Crveni Bergerac Merlot retko prelazi 5 evra po flaši a u sebi krije kompletnu čar Bordeaux čarolije, slatka vina nalik soternu dolaze iz  Monbazijaka, a Kaor se specijalizovao za Malbec. U oblasti Gaillac se proizvode fina bela vina, laka i penušava sa dosta voćnih aroma, u Juraconu desertna bela, dok se u baskijskoj oblasti Irouleguy proizvode teška crvena vina bogata taninima za koja tvrde da su autentični odraz svakodnevice stanovnika.

Sušta suprotnost je sunčana Provansa, gde nimalo ne čudi potreba da se sve oboji ružičasto, pa i vince. Najveća AOC zona nosi naziv Cote de Provence, ali je veoma zanimljiva i malecka priobalna Cassis, poznata po tipičnim veoma aromatičnim belim vinima. Glavni varijeteti su Clairette i Marsanne.

map_provence-frŠto se rozea tiče, on se pravi u pet od ukupno osam regiona u Provansi sa AOC apelacijama:

Coteaux Des Baux de Provence je  najmanji sa samo osam sela i 15 poseda na kojima su zasađeni vinogradi. Vina se prave od tradicionalnih sorti i cabernet sauvignona, a dodir elegancije postiže se dodavanjem sorte counoise. Zanimljivo je da se 85% površine nalazi pod organskom ili biodinamičkom kultivacijom, što govori o pažnji koja se posvećuje zaštiti životne sredine.

Coteaux D’aux en Provence pokriva veliku površinu oko prijatnog univerzitetskog grada Aix de Provence.  Skoro 50 sela i 70 poseda proizvode lagana, voćna i aromatična vina koja se fantastično slažu uz riblje specijalitete, naročito uz poznato marsejsko jelo Bouillabaisse.

Coteaux Varois en Provence se odlikuje glinovitim tlom ali i varijetetom mini teroara. Dok su tipični provansalski rozei okarakterisani bojama koje varijaju od najsvetlije pink do tamno koralne, ovde se često mogu videti nijanse losos crvene boje. Arome i ukusi se protežu od laganih voćnih i citrusnih do začinskih, egzotičnih nota.

BandolBandol AOC je priobalni deo okolo istoimenog sela, istočno od Marselja i Kasisa (Cassis), gde se prave neka od najpoznatijih provansalskih vina. Posebno je prisutna sorta mourvedre, a za roze vina koriste se uglavnom još grenache i cinsault. Mourvedre najbolje uspeva na glinenom i laporom prekrivenom zemljištu, kao i u morskoj mikro klimi. Prinosi su niski, bez tendencija proizvođača da ih povećavaju, što svakako doprinosi konstantno stabilnoj strukturi vina. Arome se smenjuju od citrusnih i začinskih kod mladih vina, do aroma meda i sušenog voća kod vina koja su stara 4-5 godina.

Cotes De Provence najveći je region u Provansi, sa 85% proizvodnje rozea na 20.000 hektara. Vina su bazirana na cabernet sauvignonu i traidiconalno provansalskim sortama, a boje se smenjuju od nežno roze do losos crvene. Odlikuju se kompleksnim aromama sveže i egzotične mešavine voća sa cvetnim i začinskim notama. Veoma sveža na nosu i divno zaokružena na palatu.

Ipak, možda najzanimljivija francuska vina rastu na padinama Alpa u regionima Žira (Jura) i Savoy gde su jet-set smučari imali retku priliku da uz kamine uživaju u čarima „žutog“ i „slamnatog“ vina. Ova vina se ne proizvode više nigde u Francuskoj. „Žuto“ vino se dobija od sorte Savagnin i nalikuje sherry vinima, ali samo po ukusu jer je znatno slabije. Poznat je Chateau Chalon koji se pakuje u specijalne flaše „klaveline“, zapremine 62 cl, što je prema nekoj legendi upravo ono što ostane od litre vina koje stoji u buretu tačno šest godina i tri meseca, a što je minimum koji Chateau Chalon mora da odleži pre upotebe. A može i više decenija...

Chateau_Chalona

Boca Chateau Chalona i hrana sa kojom se može upariti

Vin de Paille ili „slamnato“ vino dobilo je naziv po načinu proizvodnje. Savagnin ili Chardonay se nakon kasne berbe slaže na debele naramke sena i pakuje u košare koje tako odleže u podrumu dok se zrno ne osuši. Vino dobijeno na ovaj način je aromatično, koncentrovano, sa ukusom na jezgrasto voće i prošek. Nešto nalik na italijanski Vin Santo ili ledena vina, a postoje indicije da datira iz predrimske kulture. Savoie (Savoy) je poznat po belim suvim i lakim vinima.

Savoie

Grožđe se suši, a gde je slama? Pojele alpske koze...

Penušava vina dolaze iz mesta Sisel i nose to ime na sebi. Korzika se takođe diči skupim crvenim i roze vinima (probajte recimo Muscat du Cap), ali i jedinstvenim dezertnim vinom sa aromom narandže i oraha. I na kraju - Šampanja.

Šampanja, prapostojbina mehurića

shampanja01


shampanja02

TVRDI se da su Rimljani posadili prve vinograde na severoistoku Francuske. Kasnje su te vinograde preuzele crkvene vlasti, a pošto su francuski kraljevi tradicionalno stolovali u Remsu, šampanjska vina su naravno posluživana na vladarskoj trpezi. Danas Šampanju čine 4 glavna regiona: Ardennes, Aube, Haute-Marne i Marne u kome su najbolja izvorišta šampanjca. Proizvođači najčešće žive na velikim imanjima u čijem centru je srdnjevekovni dvorac, a pored proizvodnje penušavog vina bave se i turizmom. Obilazak drevnih zidina i čarobnih podruma uključuje često i isprobavanje proizvoda po ne baš maloj ceni. Naravno, ne očekujte da probate Dom Perignon, ali svaki originalni šampanjac je - priča za sebe.

shampanja03

Flaše je trebalo okretati svakodnevno da se mehurići pravilno uzbude

shampanja04

U procesu proizvodnje šampanjca često je dolazilo do raznih nesreća, od požara do povreda izazvanih izlečućim pampurima pa su vinari često ulazili u podrume sa maskom na licu, a pojedinci su šampanj nazivali - đavolje vino.

shampanja05

Poređenje flaša: Na merdevinama:  magnum (1.5 l), full (0.75 l), half (0.375 l), quarter (0.1875 l). Na podu: Balthazar (12 l), Salmanazar (9 l), Methuselah (6 l), Jeroboam (3 l)
Više iz ove kategorije « Grčka Čile »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama