Italija

AKO JE ZA Francuze vino pre svega tradicija i istorija, za Italijane ono je - hrana! Francuz ga srkne i zadovoljno obriše brke, a Italijan ga pije. Pošteno, ceo bogovetni dan. Francuz će u vinu okupati pevca (i skuvati ga u njemu), a Italijan će poprskati grudi svoje (ili neke tuđe) drage, posrkati ga, zaliti testeninu, ponuditi komšiju i putnika namernika. I na kraju zapevati, i to pesmu o vinu. Pa prosudite!*

* lako je Italijanima da prosipaju vince radi romantike, njihova su vina daleko jeftinija od francuskih (ovo je samo polovična istina)

 Čizma čokot čuva, šubara ga žari

U svojoj domovini oblika čizme raste toliko priznatih sorti vina, toliko pračokota onoga što se danas zove SAD (California) produkcija, toliko podvrsta, klonova i još nepriznatih varijeteta da bi ste se gadno napili samo čitajući spisak Bahusovog blaga u obliku vinske sirovine. Obzirom da domoroci piju (češće) crveni napitak uz gotovo svaki obrok, mnogi su skloni da konzumiranje proizvoda nekog od dvadesetak regiona svedu u domen hrane, izbace kartu pića iz upotrebe i sve zapišu u „jelovniku“. U Italiji vino je  jednostavno - foodie (hranica).

Uslovno rečeno, postoje četiri glavne oblasti: domovina kjantija Toskana, Pijemont,  oblast znana kao Tre-Venezie, a obuhvata  Veneto, Trentino Alto-Adiđe, i na kraju  Friuli (Furlanjia, odnosno Julijska krajina). Ostale važnije oblasti se nalaze u južnom delu Apenina, a nipošto ne treba podceniti ostrvsku proizvodnju Sardinije i Sicilije

Ono što se zamera italijanskom vinu je u stvari zamerka italijanskom vinaru - bahatost (da li je bahus i za to kriv?). Pošto ga prave prvenstveno za sopstvene potrebe, Italijani, zaljubljeni u svoju zemlju, zahvaljuju se Bogu na prirodnim uslovima, savršenoj mediteranskoj klimi uparenoj sa ledenim alpskim dahom, sastavu zemljišta, bogatstvu voda i sunca od kojih se većina zlata svojevoljno pretače u grozdove. Tamošnji vinari jednostavno koriste ono što raste na čokotima bez preteranog filozofiranja, teoretisanja i brige o rodoslovu i sorti. Vino se pravi od domaćih, često nepoznatih grožđa, a sjajne rezultate neverne Tome „krste“ rečima: ćorava koka zrno nađe. Pa često ni ne probaju fantastične kapljice poznate samo lokalnim vinopijama. Uostalom, kad ste čuli za vino dobijeno od: korvina, garganega, rondinela, kanajola, kortezea, trebjana, aglianica ili recimo - sanđoveze grosoa?

Regioni:

Pijemont

Uostalom, znate li kako enolozi dele italijanska vina?
Na ona:

A) jeftina što se kupuju u dvo-i-više litarskim bocama, kutijama, tetrapaku

B) „dobra vina“ (najčešće se nalaze u flaši, ma šta to značilo).

Bilo A ili B, reč je o zdravom prirodnom proizvodu sa kojim nećete pogrešiti. Iz kategorije a) probajte ukusni, malo penušavi i slatkasti Lambrusco, dok će slaveći sladak život (dolce vita), prosečan Italijan piti svoj lagani dolćeto, barberu ili nebiolo.

U kategoriji B vrh su Barolo ili Barbaresco, vina teških tanina (sa osvrtom na francuski burgundac), veoma suva s aromom jagode, katrana ili ljubičice, pa i tartufa. Jaka, sa dosta kiseline i alkohola, oba su dobijena od lokalne sorto nebjolo koja je pomalo postala trademark oblasti Pijemont. Od iste sorte, samo severnije, dobijaju se takođe vrhunska Ghemme i Gattinara vina, ali se u oblasti u kojoj se proizvode nebiolo naziva - Spanna!

Uz sortu grožđa od koje je vino dobijeno, italijanski vinari najčešće stavljaju ime grada ili oblasti iz koje grožđe dolazi, čime se na prvi pogled razbijaju mnoge nedoumice.

Treća važna sorta je svakako barbera: bogato crno vino višnjastog karaktera i arome, Barbera d'Alba je nešto jača od Barbere d'Asti, a oba se prave u dve varijante: sa slabijim i jačim šmekom hrastovine.

 Toskana

Ukoliko ne žalite para (novčanik), obavezno je upoznavanje sa super-toskanskim vinima. Kad pomešate vrhunske pogodnosti mikroklime sa neobičnim mešavinama (vrhunskih, a ponekad i malo „udarenih“) sorti, dobijate savršenu „kopču“ za meso divljači i parmezan. U ovom neobičnom vrzinom vinskosortnom kolu, glavnu ulogu najčešće igra sanđoveze, a malvazija nera, kaberne sovinjon, merlo i kaberne fran samo dolivaju ulje na sočnu vatru. Tignanello, Capparello, Grattamacco, Ornellaia, Masseto, Prunaio, La Pergole Torte, Sammarco, Sassicaia neka su od poznatijih vinskih naziva, ali treba zapamtiti da se super toskanska vina moraju dekantirati par sati pre služenja. Od regiona u posebnom usponu su Bohlgeri i Maremma.

 What is Kjanti?

Toskana, sa svojim drevnim i prelepim prestonicama Firencom i Sijenom okuplja tri vinski izuzetno poznate podregije: Kjanti, Montalčino i Montepulćano. I ovde Sangiovese (sinonim je Brunello, Prugnolo Gentile...), uz Merlot i Cabernet Sauvignon pleše naslovnu rolu. Kjanti je veoma suvo crno vino s ukusom koji podseća na višnje i aromom trešnje ili ljubičice i čiji je glavni sastojak sanđoveze. Ume da odstoji, a godinama je samo dobijalo na kvalitetu. Ukoliko kupite Chianti Classico, napravili ste dobar izbor, a flaša s oznakom Chianti Classico Riserva je za relativno male pare izvor neobičnog zadovoljstva. U principu, kjanti je standardnijeg kvaliteta od vrhunskih (po ceni) barolo vina, ali treba obratiti pažnju i na ime proizvođača kojih ima mnogo.

Brunello de Montalchino je stopostotni sanđoveze čija je popularnost naglo skočila u svetu 70-ih godina XX veka. Ovo su možda i najdugovečnija vina na svetu i ne čudi što se mora odvojiti nešto veća suma za njihovo posedovanje. Vina s oznakom Brunello de Montalchino su naglašeno elegantna i kompleksna, s jakim taninima, a pre izlaska na tržište moraju da odleže barem pet godina, što dosta usporava proizvodnju, pa se sve više koriste novi zahvati u prilagođavanju tržištu. Ukoliko tražite dostupniji i mlađi Brunello, pokušajte sa Vino Rosso di Montalchino. To je takođe sanđoveze, ali se pušta u prodaju nekih godinu dana po proizvodnji.

Montepulciano nudi Nobile (klasični sanđoveze), Carmignano (sa prizvukom Cabernet Sauvignona) i Vernaccia di San Gimignano (belo sa ukusom badema). Ukoliko volite iznenađenja potražite ovo belo vince sa oznakom Riserva, hrastov šmek daje potpuno novu vizuru svežem vincu blago uljane teksture.

 Veneto (Verona)

(jedna od „Tri Venecije")

Belo vino Soave ili crvena Valpollicela i Bardollino izuzetno su popularna ali i dobra vina koja nikako ne možete promašiti ukoliko na trenutak skreneta sa puta Romea i Julije u Veroni. Soave i Bardolino su vina pravljena da se lako i mnogo piju, da sve vreme lebdite tik iznad zemlje u cvetnom zanosu. Valpollicela i varijetet Amarone, dobijaju se od sorte Corvina. Oba vina su punija s timj što se Amarone dobija od suvog grožđa sušenog na tradicionalan način, na pruću, čime zadržava visoku koncentraciju ukusa grožđa i šećera. Najbolji primerci ovog jakog vina (i do 16 % alkohola) koje je idealno upariti sa jakim sirevima i kolačima dolaze iz podruma Masi, Tammasi, Quintarelli, La Ragose, Dal Forno. I Valpollicela se može dobiti na „porto“ način, ali se vinari ipak odlučuju za tradicionalno vinarenje i kao rezultat - suvo i cenjeno vino koje se gradira stupnjevima klasiko i klasiko superiore. Sjajan Soave prave Anselmi, Gini, Pieropan, Santa Sofia, za Bardollino potražite: Guerrieri-Rizzardi, Frateli Zeni i Cavalchina, a Prosecco, zvezdu ovog regiona, penušavo vino, manje iskričavo od šampanjca i jedva slatkasto - proizvode gotovo svi u oblastima Conegliano and Valdobbiadene okolo Trevisa (nekad Trbiž), mesta u koje smo rado odlazili da se obučemo i nabavimo poslednja dostignuća nauke i tehnike kojih nije bilo u tadašnjoj SFRJ.||

Prosecco

Prosecco, ghera, glera, grappolo spargolo, prosecco balbi, prosecco bianco, prosecco tondo, proseko, sciorina ili serprina je naravno onaj osnovni deo Belini koktela (Bellini cocktail), a samo grožđe jedna od najstarijih sorti što datira iz perioda moćne rimske imperije. Radi se u mehurastoj i skupljoj spumante, i frizante - manje iskričavoj varijanti. Najbolji su Prosecco di Conegliano-Valdobbiadene, Prosecco di Conegliano ili Prosecco di Valdobbiadene, a pojedini frizante primerci prestaju sa izdvajanjem mehurića ubrzo nakon serviranja. Danas se proizvodi oko 150 miliona boca godišnje, a proseka ima u Brazilu, Rumuniji, Argentini, Australiji. I sve je popularniji u najširim narodnim masama, što je rezultiralo time da se pakuje i u limenke!

Trentino Alto-Adiđe 

(druga od „Tri Venecije")

Lokalna sorta Schiaval, kao i „tradicionali“ Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Pinot Grigio, Traminer Chardonnay predstavljaju osnovu blaga ove severne oblasti u kojoj se često govori nemački ali pije italijanski. Gevirctraminer jeste adut južnog Tirola, ali ako želite egzotiku isprobajte Lagrein, jako, rustično vino specifičnog ukusa i arome sa vrlo razvijenim taninima. Od ove sorte se dobija  Lagrein Scuro, ili Lagrein Dunkel ili rosé varijante kao što su Lagrein Rosato, ili Lagrein Kretzer. Pominje se prvi put u XVII veku u zapisima iz benediktanskog samostana, a neki mu nalaze „parnjake“ u merlou, kaberne sovinjonu i franku, a savremena tehnologija nalaže kraće odstojavanje i barikiranje kako bi se ublažio snažan nastup prirodnog Lagreina. Međutim, može se slobodno reći da je zvezda ove regije - Vino Santo (Holy Wine) koje ne treba pomešati sa onim iz Toskane, niti ga piti uz Holy Bible! Ovo je slatki nektar dobijen od suvog grožđa, ali pravu vrednost čini se da sadrže vrhunska bela vina među najboljima na svetu u svojim kategorijama.  To su Muller Thurgau firme Tiefenbrunner; Pinot Bianco od Legedera; Šardone i Pinot Grigio Peter Zemmera i Gewurztraminer proizvođača Hofstatter, čiji je Pinot Nero (Villa Berthenau) izuzetan.

Ferari nije samo Formula 1

Vodeći italijanski proizvođač penušavih vina je Ferrari iz Trentina, a na pijedestalu se već godinama nalaze crna vina Granato i Sgarzon dobijena od lokalne sorte Teroldego Rotaliano (vinarija Elisabetta Foradori). Jug ove regije dobar je i za šardone, vrhunski proizvođači su Roberto Zeni i Pojer & Sandri.

Friuli 
(Friuli-Venezia Giulia)

Najistočnija od „Tri Venecije“ zahvaljujući alpskim ledenim uticajima iz austrijskog komšiluka poznata je po čudnovatim vinima. Da bi sve bilo cool, važniji regioni nose nazive Colli Orientali del Friuli i Collio! Naravno, nalaze se uz slovenačku granicu, a odatle zna se - stižu sjajna bela vinca toliko deficitarna u italijanskoj enohistoriologiji. Udarničke sorte su Pinot Grigio i Sauvignon Blanc. a džoker sa klupe je svakako lokalna varijacija na temu pod nazivom Ribolla Gialla i Tocai Friulano. Ovaj Tocai koga nipošto ne treba pomešati s mađarskim tokajcem daje lešnikasto lagano vince veoma cvetnog karaktera. Naravno, gaje se i crnovinske zvezde, prvenstveno Merlot, pa potom Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc, kvalitetne „pijač“ ali bez mnogo iznenađenja pa je upravo stoga belo onaj glavni izvozni adut u čemu je krucijalnu ulogu odigrao mag Mario Schiopetto. Ukoliko želite nešto stvarno dobro iz ovog regiona, potražite proizvod iz vinarije Silvio Jermanna - Vintage Tunina, belu mešavinu 5 sorti najbolju posle decenije odležavanja.

OSTATAK ČIZME

Apulija: Izdašno rodna, najrodnija, puno jeftinog vina od lokalne sorte Negroamaro i Primitivo (varijanta Zinfandela);

Abruco: Masciarelli je proizveo nekada popularno a danas vrhunsko Montepulcianno d'Abruzzo. Jeftino, pitko, svakodnevni Sangiovese, za razliku od možda i boljeg Trebbiano d'Abruzzo Eduardo Valetina;

Kampanija: Taurasi od sorte Aglianico spada u red vrhunskih crnih vina. Bogat taninima, punog tela sa osvrtom na katran i kožu. Obavezno treba probati „Radici“ koji se dobija od vina što raste u samo jednom vinogradu. Od belih - Falanghina, Fiano de Avelino i Greco di Tufo, suvo i izrazito koštunastog ukusa;

Bazilikata: sa samog „đona čizme“ stiže Aglianico del Vulture, nešto kao malo slabiji Taurasi;

Sicilija: Originalna sicilijanska sorta Nero d'Avola sve višpe osvaja vinare ali i konzumente. Ostrvo nekada poznato po La Cosa Nostri i slatkom i jakom Marsala vinu, danas uzima maha u ukupnoj tekućoj (vinskoj) industriji;

Sardinija: Pored sjajnih turističkih mogućnosti nudi i crna i bela vina izrazito lepih ukusa i posebno snažnog karaktera. Najpopularnija sirovina je sorta Grenache, ovde poznata kao Cannonau. Od nje se dobijaju suva ali  slatka vina. Ostali izvori su takođe lokalne sorte Carignano i Giro (crna) kao i Vernaccia di Oristano (belo) od koga se dobija lokalni „šatro-šeri“. Suvo belo dolazi od sorte Vermentino na severu ostrva, a vinarje poput Sella & Mosca, Santadi i Argiolas rade odličan kaberne sovinjon i merlo;

Lombardija: Sa severa Italije stižu sjajna penušava vina Franciacorta, kao i više laganih nebjolo vina: Inferno, Grumello, Velgella i Sassella. Lugano je belo vince dobijeno od sorte Trebjano.

Emilija - Romanja: Lambrusco je jedno od najpoznatijih italijanskih vina što se pije friško i kiselo. Zanimljiva je njegova suva varijanta, istina - dosta retka. Prijatno i suvo je belo vince Albana di Romagna od sorte Albana (poznata i kao Biancame, Greco di Ancona i Greco) ;

Umbrija: Torgiano kao da je kjanti, a od lokalne sorte Sagrantino dobija se Sagrantino di Montefalco. Orvieto (belo) nije preskupo ali ga vredi probati bar kad je trebjano u pitanju zbog voćkastih ukusa i osvežavajućih kiselina;

Ligurija: Probajte bela vinca lokalnog karaktera Vermentino i Pigato;

Lacio: Ukoliko sretnete fuzdbalera Sinišu (M.) i on kaže: stvarnooo najbolje, to neće biti zbog piva već nekog Frascati, lokalnog vinca od sorte trebjano. Tipični svakodnevni napitak razlikuje se od brenda Fontana Candida koji je trenutno hit, a reklamira se poskočicom: dobrodošli u svet Fonatana Candida gde je sve puno prijatelja, nema problema, a vino je večito osvežavajuće na italijanski način

Markes: Suvo i jeftino belo vino iz ove oblasti je Verdicchio. Jeftino a dobro crno zove se Rosso Conero. Sjajni Verdicchio del Casteli di Jesi sa srednjevekvnim pedigreom je svake godine sve bolji, a nema mu premca uz ribu sa gradela.

Više iz ove kategorije « Makedonija Hrvatska »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama