Srbija

Različitost podneblja Srbije se ogleda i u vrstama vina. Najveći broj vinograda se nalazi duž tri reke - Južne, Zapadne i Velike Morave, u centralnoj Srbiji i duž reka Save, Dunava i Tise u Vojvodini.


Pogledajte Tour du vin - Srbija na uvećanoj mapi

Danas najveću vinarsku kuću predstavljaju "Vršački vinogradi" sa oko 1700 hektara. "Navip" iz Beograda i "Rubin" iz Kruševca imaju 700-800 hektara vinograda, a zatim slede: Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić i "Džervin" iz Knjaževca. U Srbiji se 83% parcela pod vinovom lozom nalazi u privatnom vlasništvu.
U Srbiji se proizvode i pune velike količine vrlo dobrih konzumnih vina, kao i vina najboljeg kvaliteta.

Srpska vina nose uglavnom nazive područja iz kojih dolaze.

U Vojvodini privatni vinari uzgajaju plemenite sorte vinove loze koje daju kvalitetna sortna bela vina severnog tipa, a u centralnoj Srbiji rađaju plemenite sorte crnog grožđa. Bela vina podneblja Srbije, zavisno od sorte, odlikuju se svetlije zelenkastom do svetlije žutom bojom. Ona su laganija, srednje do umereno alkoholna, najčešće suvog ukusa.
Da bi se popravila sortna struktura i dobilo grožđe za proizvodnju vrhunskih i kvalitetnih vina, dižu se novi zasadi sa najkvalitetnijim belim sortama grožđa pogodnim za sve vinogradarske regione: burgundac beli i sivi, rizling italijanski i rajnski, sovinjon i šardone, sorte pogodne za sve vinogradarske rejone, za razliku od crnih sorti: burgundac crni, frankovka, game crni, kabernet sovinjon ili merlot, koje mnogo bolje uspevaju na jugu Srbije.

Srbiju krase Timočki, Nišavsko-južnomoravski, Zapadnomoravski, Šumadijsko-velikomoravski, Pocerski, Sremski sa fruškogorskim vinogorjem, Banatski i rejon subotičko-horgoške peščare.

Iako su nam vina raznolika iako njihov dobar glas opravdano prelazi granice, ipak nismo još dostigli sve ciljeve i ostvarili sve želje. Osunčani i pitomi vinogradi Srbije, uzgajališta grožđa hiljadama godina, kao da pripovedaju dugu i časnu istoriju vinogradara i vinara koji su utrli puteve za svoje potomke, koji danas tradiciju pokušavaju da pretoče u 21. vek.

Istorija

POSUDE iz bronzanog doba, iz oko 2000-te godine pre nove ere i one iz gvozdenog, oko 400-te godine p.n.e, iz kojih se najverovatnije pilo vino, tragovi su vinogradarstva i vinarstva u Panonskoj niziji.

Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje dokumentuju dovoz vina. Poznato je da je rimski car Domencijan (69-96. god.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do pojave cara Marka Aurelija Proba, rođenog u sremskom, a rimskom carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Alma Monsa (Fruška Gora) u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.

Istorija srpskog vinarstva duža je od hiljadu godina. Razvoj se odvijao od začetaka srpske države u 8. i 9. veku, a naročito za vladavine dinastije Nemanjića, od 11. do kraja 14. veka. Srpski vladari su posebno negovali kulturu gajenja vinove loze. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz "Povelje Stevana Prvovenčanog". Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 kilometara dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog, dogovor, zakletva, opomena, obećanje, zakon i običaj.

Kad su južne predele Srbije zauzeli Turci, Srbi su se selili na sever i u doba cara Lazara, u drugoj polovini 14. veka, glavno vinogradarsko središte postaje Kruševac sa okolinom. Zaharije Orfelin, jedan od najučenijih Srba 18. veka, spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. godine, da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovačko vino, naročito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do četiri godine.

Za vreme turske vladavine u Srbiji je došlo do uništavanja velikog dela vinograda, jer je konzumiranje alkohola kod muslimana zabranjeno. Stvari se menjaju nabolje posle oslobođenja od Turaka kada u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana i tako 1848. godine, u vreme Austrougarske vladavine, osnivanjem Navipovog podruma počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.

U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, Srbija se pojavljuje kao proizvođač i izvoznik vina u Francusku (1890 - 1895).

Srpski vladari zaslužni su za razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva i u modernim vremenima, naročito kralj Petar Prvi Karađorđević i njegov sin Aleksandar. Oni su početkom 19. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu. Godišnje je podrum ove Zadruge posećivalo oko 50 hiljada turista. Zabeleženo je da se vino iz Negotina pilo i u Beču.

Od sedamdesetih godina 19. veka iz Krajine se izvoze kvalitetna vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju, Švajcarsku, Rumuniju i druge zemlje. Vino je izvoženo preko pristaništa u Radujevcu, brodovima do Bordoa.

Vinogradarstvo i vinarstvo Srema je jedno od najstarijih i najznačajnijih u ovom delu Evrope. Tako su Karlovci slavu stekli pre svega zahvaljujući vinogradima i vinima koja su se pila širom Evrope. Vinski podrumi u Sremskim Karlovcima i Irigu i danas su pravi doživljaj za goste. Oni su posle Prvog svetskog rata podizani u vidu laguma sa drvenim svodovima. Za vrenje i čuvanje vina koristila su se isključivo drvena burad sa drvenim ili metalnim obručima. I danas se može naći jedan broj podruma sa drvenim sudovima, mada se sve više prelazi na metalne. Karlovčani, koji su bili čuveni po svojim specijalnim vinima Ausbruhu i Bermetu, obnovili su devedesetih godina prošlog veka proizvodnju ovih vina. Tehnologija pravljenja čuvala se i prenosila kao tajna u karlovačkim porodicama.

 

Više iz ove kategorije « Južna Afrika Argentina »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama