Švajcarska

Švajcarska

Vina u Švajcarskoj se proizvode sa oko 15.000 hektara vinograda, uglavnom zasađenih na zapadu i jugu zemlje, u kantonima: Ženeva, Nošatel, Ticina, Vale i Vod.
U vinogradima dominiraju crvene sorte (58%), a najzastupljenije su pino noar (30%) i bela sorta šasel (27%).
Proizvodnja vina, u zavisnosti od klimatskih faktora, kreće se tokom godine od 1,1 do 1,3 miliona hektolitara. Gotovo sve što proizvedu sami i popiju, tako da svega 2% švajcarskih vina ide u izvoz, uglavnom u Nemačku. 

mapa svajcasrkih vinskih regiona

Švajcarska spada među deset država u kojima se pije najviše vina po glavi stanovnika (31 litar), a sa 166 miliona litara uvezenog vina (podatak iz 2013. godine), Švajcarska je i u vrhu najvećih uvoznika vina u svetu. Čak 70% uvoznih vina su crvena, a podaci govore da Francuzi izvezu više božolea (beaujolais) u Švajcarsku nego u SAD!

U šest vinogradarskih kantona na zapadu države proizvede se više od 75% ukupne količine švajcarskih vina.

Vale (Valais)

Grad Sion je centar ove regije koja je najpoznatije vinogorje u Švajcarskoj (oko 5.200 ha vinograda i godišnja proizvodnja od oko 500.000 hl vina) i koju ponekad nazivaju i švajcarskom Kalifornijom. Tu se proizvode najbolja švajcarska bela vina, od kojih su najzastupljenija ona od sorte fendant ili šasel, kako je nazivaju u drugim delovima sveta gde se uzgaja. Vino koje se od nje dobija je suvo, sa nešto slabije izraženim kiselinama, ali dovoljno elegantno. 

valais

I silvaner uspeva u ovoj regiji mada se tu naziva johanisberger, a reč je o varijanti rizlinga od koje se dobijaju specifična, veoma skupa i aromatična vina pogotovo u kasnim i ledenim berbama.
Ovde uzgojeni marsan naziva se ermitaž dok se pino gris javlja kao malvosi, što opet nema veze sa malvazijom osim ako neki drevni vinski stručnjak nije pomešao lončiće.
Ipak, regiju lokalno predstavljaju bele sorte aminj (amigne), arvin (arvine), umanj (humagne) i pajen(païen) poznat i kao heida.
Za umanj tvrde da je najtipičniji predstavnik Valea, veličaju njegove arome cveta limete, a stručnjaci u zvezde kuju sposobnost odležavanja.
Païen, ili „paganski” je sorta koja datira iz daleke prošlosti i na neki je način, čini se, povezana s tramincem.
Arvin u severnoj Italiji daje neka divna bela vina, dok se aminj sadi odnedavno i čini se da ubrzano stiče sve više poklonika zbog sjajnih aroma narandži i mandarina, bilo da se radi u suvoj ili slatkoj varijanti, što je čest slučaj vinskog stila u većini švajcarskih vinskih regija.
Šardone se javlja gotovo zanemarljivo, sovinjon blana ima nešto više, dok se vionjer može naći oko grada Fulija. Kurioziteti regije su svakako sorte lafneča (lafnetscha),  himberča (himbertscha, ukupno 0,17 hektara pod ovom lozom) i gvaš (gwäss), koje možete naći ako se dobro napnete, tu negde oko cvetova runolista.
Od crvenih sorti prednjače pino noar i game. Kupaža u odnosu dva dela pinoa i ostatak gamea nosi tradicionalno ime Dole a po stilu su to dosta laka, ponekad malo sladunjava ali veoma cenjena vina koja se često porede s najboljim francuskim vinima.
Širaz se tek probija ali već kruže glasine da je apsolutno idealna sorta za lokalne uslove.

U „crvene zanimljivosti” spadaju kornalin koji aromatski i strukturno nudi sve potrebne šeri atribute, a naziva se i crveni umanj iako nije u srodstvu sa dotičnom belom sortom. Diolinor je mulat pinoa i sorte ruž de diol (rouge de diolly), a stvorio ga je 1970. godine Andre Žakinet kao veoma otpornu sortu na truljenje. Danas uspeva na nekih 120 hektara, ali se većinom koristi za kupažiranje. Još jedan miks je gamaret, hibrid gamea i bele sorte reštajner (rechsteiner) koji se poprilično raširio u vinogradima. Sličan mu je žeranor (garanoir), dok je karminor (carminoir, nije karmenere) neka vrsta bojadisera, miks kabernea i pino noara, u svakom slučaju novajlija u ekipi sorti. Pomenimo i ajholzer roter (eyholzer roter) koga ima samo naprstak u Gornjem Veleu. 

Sve u svemu, ovu regiju obrađuje oko 22.000 vlasnika vinograda, od kojih svega nekih 700 proizvodi vino namenjeno flaširanju i prodaji, dok ostali proizvode nudi u nalivnoj varijanti kooperativama ili trgovcima.

Vaud

Vod (Vaud)

U kantonu Vod (s oko 3.200 ha) proizvode se gotovo isključivo bela vina, a najveći vinogradarski kompleksi prostiru se na severnoj strani Ženevskog jezera.

Vodeća sorta je šasel i stoji tvrdnja da se ovde proizvodi najbolji u Švajcarskoj, kao vino po imenu Dezale

Predeo La Kot zauzima više od polovine Voda i tu prednjače šasel i game, posebno u regionu Morž. Drugi veći regioni su Lavo (21% teritorije) i Šablos. Iako se ovde od šasela proizvode fina mineralna vina, treba izbeći svako poređenje (koje se naravno nameće) sa šablijem.

zeneva vinogradi

Ženeva

Gotovo sto vinarija nalazi se u trećoj po veličini vinskoj regiji Švajcarske. I ovde šasel prednjači ali se naziva perlan. Čisto da se unese zabuna. Ako tražite šardone u Švajcarskoj, neći ćete ga ovde. Od belih sorti u igri su i sivi i beli pino, miler-turgau, sovinjon blan, traminac, šurbe (scheurebe) i aligot.

 Crveno „vinsko jato” predvodi game, ovog puta ispred pinoa, ali provuče se tu ponešto merloa i pomenutog sjajnog širaza.

saveurs vins2

Nošatel (Neuchatel)

Ova apelacija (zapadno od Berna, uz francusku granicu) podrazumeva tri subregiona koje mnogi nazivaju regionom Tri jezera. U vinskom smislu ovde se prvo pominje šasel kao kralj belih sorti, a slede ga pino noar, pino gris i pino blan. Ekipu dopunjuju beli sovinjon, traminac, šardone, miler-turgau, vionjer, a moguće je iščeprkati i sorte poput šarmona i dorala koje su mešanci šardonea i šasela. Od novih sorti pominju se gamare i garanor koji i imenom podsećaju na svoje roditelje.

Kao poseban kuriozitet moguće je naći blanc de noir – roze vino po imenu Oeil de Perdrix što znači jarebičje oko. Ovo ime, koje je možda zaista švajcarski izum, nije na vreme zaštićeno pa se može pročitati uglavnom na francuskim šampanjcima i drugim ružičastim vinima.

bern vinogradi

Bern

Ovde se vina proizvode sa područja oko jezera Biel i iz nekoliko subregiona, poput La Nevil, Ligerz, Šafis, Šerniz i Tvan. Polovina vina dobija se od šasela, a trećina od sorti pino noar, miler-turgau, pino gris, šardone i gevirctraminer.

ticino vinogradi

Tičino (Ticino)

Tu gde se govori italijanski jezik, ipak preovlađuje merlo na oko 80% površine. Uglavnom su to dosta skupi vinski proizvodi što je dug poreklu loze koja je najverovatnije donesena iz Bordoa početkom XX veka. Ima nešto pinoa, kaberne frana i sovinjona, širaza, gamareta, šardonea, pino blana i grisa, sovinjona i semijona, a u šali treba spomenuti i sortu nostrana amerikana koju zovu i – Klinton! Ipak, od ove grožđice dobijaju se veoma mirisna vina s jakim aromama malina i kupina.

Posebno „ludilo” predstavlja lokalna vinifakacija merloa, pri kojoj se dobija belo vino!

Mali francuski barik burići su ovde sve više u upotrebi, pa se može govoriti o modi, čak i kod kupažiranih belih vina, što svakako nije za osudu sudeći prema ostvarenom kvalitetu. 

Više iz ove kategorije « Slovenija Nemačka »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama