Louis Max: Vrh francuskog šardonea
Polako ulazimo u finiš godine. Berba je za nama, prosečna po kvalitativnom rangiranju, sa mestimičnim manjim ili većim oscilacijama. Kako kažu stručnjaci - bolje su prošli oni koji su radili sa ranijim sortama. Da im verujemo na reč, a vino će potvrditi ili ih demantovati, videćemo.
Za nama su i tradicionalne jesenje vašar manifestacije. Ali, moj trend izostanka s vinskih manifetsacija se nastavio. I taman kad sam pomislio da ću ostati uskraćen za ovogodišnje posebno vinsko iskustvo (u Srbiji, inostrane mega-izložbe ne računam), stigao je poziv na jednu zatvorenu degustaciju. Ruku na srce, poslednjem izdanju u režiji „ilegalaca" sam prisustvovao i ono je donelo nekoliko prijatnih iznenađenja, ali mi je to ipak samo bilo dovoljno, u najbolju ruku, za ozbiljno zagrevanje.
Da krenem redom: Već sam pisao o mom nastranom odnosu prema vinima tzv. „bele Burgundije”. Reč je o vinima proizvedenim od sorte šardone, koja po svojoj strukturi i pojavnom obliku mnogo više podsećaju na nemačke ili čak austrijske rizlinge u toplijim godinama, nego na ono što većini nas pada na pamet kad se pomene šardone. Govorim o vinima izražene svežine i mineralnosti, aromatski ispraćene jabukama i agrumima sa jedinstvenim mirisnom kompleksom proisteklim iz negovanja u drvetu, gde se ovo, naravno, odnosi na onaj deo vina koji tamo i završi. Jednostavno, stil šardonea kakav mi u Srbiji nigde nemamo i nisam siguran da ćemo ga ikada i imati, već možda samo nešto nalik u pokušaju.
Negocijanti su značajan privredni faktor u vinskoj radinosti (reč „industriji” bi bila previše odvratna i nečista za staviti je u kontekst sa proizvodnjom vrhunskog vina) Francuske. Posle Latoura, na red je došao Louis Max. Moram priznati da mi prethodna iskustva sa pomenutom kućom nisu najavljivala ništa spektakularno, te sam se na ovo druženje uputio prilično ravnodušan. Međutim već prvi gutljaj prvog vina, entery-level Šablija, nagovestio je iznenađenje na pomolu. Chablis Saint Jean iz 2014. jedan je sigurno do najdopadljivijih šardonea osnovne linije ove najhladnije burgunske regije koje sam imao prilike probati. Kao što bi rekao konferansije degustacije, gdin Miša Cilić, moderan stil vinarstva doprineo je da su ova tradicionalna vina spremna za konzumaciju znatno ranije nego što je to do sada bio slučaj – i tvrdoglavi Francuzi su na kraju morali da popuste.
Sledeći se u čaši našao jedan klasifikovani predstavnik pomenute oblasti iz ranga 1er Cru. Louis Max Chablis 1er cru Vaillons 2014 po opštem utisku više podseća na jedan bogati Gruner Veltliner iz kategorije Smaragd, negoli na elegantan šardone iz hladnijih predela. Bogata tekstura ukusa ovog vina, te je večeri u trenutku zadobila desetak novih obožavaoca, inače ljudi koji ipak imaju neko predznanje o ovom piću.
Poslednji iz serijala Chablisa je bio napitak sačinjen od grožđa ubranog sa jednog od samo sedam Grand cru pozicija u istoimenoj oblasti. Louis Max Chablis Grand Cru Vaudesir 2013 je jedini Chablis ove večeri, odnegovan u drvetu, ali sa posebnim sklopom aroma, posledicom pre svega neponovljivog uticaja odabranih sudova i očiglednog znanja majstora – enologa, koji ništa nije prepustio slučaju. Inače svi vinogardi koji su dali repromaterijal za ova vina poseduju sertifikat o organskom uzgoju, što celoj priči daje dodatnu dimenziju.
Zatim smo se spustili kojih stotinak kilometara južnije, tačnije jugoistočno, što se po vinu automatski moglo i osetiti čak i da nismo gledali etiketu. Ukratno - vinogorje Rully, oblast Chalonnaise, pedantan vinar, rezultat šardone za medalju. Louis Max Rully Les Plantenays 2013 je sjajno vino, tehnički besprekorno, lako dopadljivo, kako afirmisanom, tako i mladom vinopiji. Po mom skromnom mišljenju vino iz kategorije „ozbiljan šardone za početnike“.
Jedno za drugim, stigosmo do bele perjanice večeri. Pravo iz riznice belih remek dela. Proizvedeno od zasada iz oblasti sa najprestižnijim šardoneom u svetu. Neponovljivo. Naravno, govorimo o Cote de Bonu i čuvenom vinogorju Montrachet, tačnije Puligny Montrachet. Vino Louis Max Puligny Montrachet 1er Cru Champ-Gain 2010, predstavlja sam vrh vrhunskih belih vina prisutnih na našem tržištu. Ovde ne pričamo o vinima dobijenim posebnim tehnologijama, ultra-redukovanim prinosima, specijalnim tehnikama i još specijalnijim alatima. Pričamo o vinu dobijenim u redovnoj proceduri od grožđa sa jedinstvenih pozicija za dobijanje ovakvog vina u svetu.
O cenama se ovde ne govori iz pristojnosti, ali bez obzira na našu nacionalnu, hroničnu i generalnu finansijsku nelikvidnost, moram istaći da ovo vino vredi svaki dinar. Besprekorno uklpoljeno voće, drvo i svežina belog vina, cilj su kojem svi vinari teže, a ovi su uspeli da ga i ostvare. I to kako.
Druženje završavamo sa jednim crvenim primerkom, tek toliko da razbijemo monotoniju i kompletiramo sliku. Vinogorje Nuits Saint Georges, 1er Cru Les Damodes Louis Max 2011. Najviša kategorija vinograda za ovaj predeo Burgundije. Možda u skorije vreme iznedre i jedan Grand cru, znam da lokalni vinari i zemljoposednici rade na tome. Uložili su značajan napor da bi to ostvarili, ali gde, kad i kako je za neku drugu priču. Ovo vino je sjajan završetak jedne divne večeri. Ljubiteljima tradinicionalnog burgundskog ukusa, prepunog zemljanih aroma i crvenog bobičastog voća, ovo vino će biti nezaobilazni partner u kasnim večernjim satima. Uz pravu hranu i adekvatno društvo, ovaj opijat imaće pun efekat.
Toliko od mene za ovaj put. Do sledećeg posta, živeli.
