Novi Makedonski vinski vodič

Novi Makedonski vinski vodič

Kada se 2011. godine pojavio Makedonski vinski vodič”, jedan od autora ove zanimljive publikacije, urednica portala Vino.mk, #winelover i vinski sudija Ivana Simjanovska zarekla se da nove knjige neće biti. Ipak, strast je prevagnula i drugo izdanje napisano je tokom 2014. godine u saradnji s britanskim vinskim blogerom Polom Kaputom.

Knjiga je bogata podacima o istoriji vina u Makedoniji i o tome kako danas izgleda makedonska vinska industrija. Uz informacije o vinskim regionima, sortama i lokacijama, slede detaljni opisi makedonskih vinarija, vinograda, sastava zemljišta. Kao najbitnije od svega, Ivana napominje da su ona i Pol degustirali i napisali sve degustacijske beleške za vina u „Vodiču”. Ponekad je to bio naporan zadatak, budući da su ponekad samo u jednoj isprobali čak 140 etiketa! Naravno u društvu vinskih prijatelja i sudija Luiza Alberta iz SAD i Andrea Ribeirinja iz Portugalije.

Ivana

Ivana navodi da su postojala dva kriterijuma da vinarije uđu u knjigu, a to je da aktivno rade i da flaširaju makar jedno svoje vino. Ponuda je otišla svim vinarijama, a onima koji su pristali data je mogućnost da sami odaberu koja će vina biti poslata na degustaciju. Konačno, većina je ušla u knjigu, što znači da se u odnosu na prvo izdanje dosta toga promenilo.

- Promenio se moj stav i komunikacija s vinarima – kaže Simjanovska. – Sada su stvari puno jasnije i vinari znaju šta radim i koji mi je cilj, pa ih je sve više koji to cene. Ima promena i u makedonskoj vinskoj industriiji, stvari su krenule napred za neke vinarije, nazad za neke druge i to uglavnom za one male. Ali ne bih rekla da je u toku stagnacija, već da su se vinari i cela vinska industrija najzad probudili i žele da stvari promene na bolje. Radi se puno na povećanju izvoza flaširanog vina i održavanju kvaliteta. Istovremeno, izvoz rinfuznog vina i dalje je realnost.

U vinariji Popov sa enologom Petar Mancev Photo Mina JevremovicPoseta vinariji Popov: enolog Petar Mančev, Pol Kaputo i Ivana Simjanovska

U „Vodiču” stoji podatak da Makedonija godišnje proizvede oko 100 miliona litara vina, dok su kapaciteti za preradu duplo veći. Zašto nisu ispunjeni? Zato što potražnja diktira proizvodnju, ali se poslednjih godina puno radilo i na kontrolisanju roda, redukciji, kako bi se poboljšao kvalitet, objašnjava autorka knjige i dodaje da će se neke sorte narednih godina ugasiti, pa opet sve to zajedno ne utiče da se smanji izvoz grožđa iz Makedonije. 

Kad je reč o autohtonim makedonskim sortama, stanušina je za sada jedina od koje se komercijalno pravi vino, a vinarija Popova Kula zaslužna je da je ova sorta ponovo dobila zasluženo mesto u vinarstvu. Imako takođe proizvodi stanušinu, ali je blendiraju s vrancem za etiketu Macedonian Red Winemakers Selection. Nažalost, Ivana tvrdi da na terenu nije srela ni jedno vino od drugih autohtonih grožđa, kao što su ohridsko belo i crno, beglerka bela i crna, končanka, manastirsko belo, valandovski drenak ili belo zimsko. Kaže, možda ih ima kod onih jako malih vinara koji prave domaće vino a da i sami ne znaju da je to jedna od ovih sorti. 

- To je moj naredni zadatak, da nađem te vinare – kaže.

Od vinarija i vina koja su na nju ostavila poseban utisak, na prvom mestu stavlja Popovu kulu.

- Vinarija Popova Kula promenila je toliko toga na bolje za samo četiri godine. Posvetili su se uzgajanju lokalnih i regionalnih sorti  i od 2011. godine imaju novog enologa, Ekaterinu Gargovu, koja je napravila odlična vina Vranac Perfect Choice 2011 i 2012, izvanredan Prokupac 2013, Sauvignon Blanc 2014 bio je vrhunski, divna Stanušina Rose’ 2014... Od prošle berbe tu je sada enolog Nana Georgieva (prethodnih desetak godina radila u Dudin vinariji).

vina

Meni su, inače, male familijarne i butik vinarije slabost. Prošlogodišnji highlight bila je Temjanika Smolnik 2013 vinarije Popov, jedna sasvim drugačija makedonska temjanika. Floralna, mineralna i kad pomisliš da si je razotkrio, ona se ponovo otvori u pregršt slojeva. Enolog Petar Mančev strašno je dobar u onome što radi. Opet, Orče Dimitrievski iz vinarije Brušani jedan je jako tvrdoglav momak koji pravi stanušinu bolje nego iko drugi. Toliko samopouzdanja i ljubavi za vino retko se vidi. Momci iz Brzanov vinarije su neka moderna verzija Don Kihota i Sanča Panse i pravi osvežavajući vetar Povardarac u inače dosadnoj makedonskoj sceni kad je u pitanju dizajn etiketa. Unajmili su poznatog slikara Vaneta Kosturanova koji im je uradio etikete.

Najskuplje makedonsko vino

Sudeći prema „Vodiču“ to je kupaža kaberne sovinjona, merloa i kaberne frana Alšar 2007 vinarije Chateau Sopot, a cena u maloprodaji je 4.420 MKD ili 72 evra. Od vina dostupnih samo HoReCa sektoru ili u vinariji, to je ERA 2010 vinarije Bovin, vranac koji u vinariji košta 200 evra. 

Takođe, za mene je Chateau Sopot najbolja vinarija u zemlji što se tiče odnosa cene i kvaliteta. Ne laskam, ali Goran Milanov ostaje vinski guru Makedonije i ne samo Makedonije. Bio je neko vreme i u Srbiji i napravio odlična vina koje su pobrala nagrade na vinskim takmičenjima. Tu je i moj omiljeni i otkačeni vinar Milovan Kalanoski, iz vinarije KM VIN, iz sela Vevčani u blizinu Ohrida. Toliko je dobar da i sam ne zna koliko, a pravi svega 3.000 flaša godišnje. Opet, kad uzmete ono što Tikveš i Stobi rade sa toliko velikim količinama, to je ipak za poštovanje, a posebno mi se dopada rad Marka Stojakovića. Intimno, želela bih da mislim da još puno toga dobrog nisam otkrila…

Za budućnost nacionalnog vinarstva Ivana navodi brending makedonskog vina kao ono čemu bi morali najviše da se posvete, ali uz zaključak da ima blagog napretka što se tiče vinske kulture u zemlji. 

- To ide polako, ali ipak ide. 

Donacija

Kupujući „Makedonski vinski vodič” preko sajta #winelover, kupci su sami mogli da  odlučuju koliko žele da doniraju u kampanju Winelovers Breast Cancer Awareness Foundation, a prema Ivaninim rečima dosad je prodato preko 1.000 primeraka knjige, uglavnom na tržištu Amerike. 

Foto: Mina Jevremović

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama