Posledice COVID-19 na berbu 2020

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

Celi svet broji zaražene, naučnici predviđaju i u narednim godinama kretanje pandemije COVID-19, a kako se to odražava na vinski sektor? Šta je sa vinskim biznisom i posledicama pandemije na prodaju vina, na ponašanje potrošača? Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre!

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se  vratimo „normalnom” životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50 procenata ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Sve ovo utiče na proizvođače vina i grožđa, ali i prateće delatnosti u sektoru, a veliki deo njih će biti ozbiljno ugrožen. Sad još više trebamo razumeti i pratiti ponašanja i osećaje potrošača vina, utvrditi segmente koji se trenutno formiraju s obzirom na novonastale okolnosti. U ovoj situaciji kada mi, koji smo orijentisani na potrošače vina, pokušavamo naći način kako se nositi s pandemijom i kako povećati prodaju ne smemo zaboraviti da su se potrošači već razvili velikom brzinom i to brže nego što je iko mogao zamisliti.

U početku pandemije bili smo zabrinuti za zdravlje, pojačao se egzistencijalni strah oko mogućnosti odlaska u prodavnicu po namirnice ili nedostataka slobodnog kretanja, ali svi smo to sve uzimali zdravo za gotovo. Tim se brigama svako od nas nosio na različit način, ali smo pritom nesvesno ustanovili nove navike ponašanja pri kupovini.

Događaji popu ove pandemije menjaju na duge staze potrošačke navike. Sada, kada idemo u kupovinu više razmišljamo o zdravlju, usmeravamo se na lokalne proizvođače kojima verujemo, interesuje nas poreklo i kvalitet proizvoda. Izbegavamo trgovačke centre i kupujemo što je više moguće online. To su nove navike, a one se teško menjaju.

Ovu činjenicu moraju uzeti u obzir prodavci i već sada treba izgraditi i ojačati odnos sa online kupcima. Egzistencijalni strah kod grupe potrošača doveo je do povećanog trošenja proizvoda koji na neki način njima jača samopouzdanje i nudi osećaj da kupovanjem imaju kontrolu nad situacijom. Zato nastaju nelogičnosti, disproporcije i diskontinuitet u prodaji, na primer, skupih vina.

Potrošači će se polako vraćati starim navikama ali će ekonomski oporavak dugo trajati. Zavisiće naravno i od epidemiološke situacije ali i od finansija potrošača. Oni će iz finansijskih razloga prednost dati zadovoljavanju osnovnih potreba i teško da će trošiti na lepa iskustva.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing. |