Održivost kao preduslov svega

Sama sadnja vinograda na mestu gde loza nije prirodno nikla dovodi do ozbiljnog poremećaja u ravnoteži biljnog i životinjskog sveta u tom kraju. Krčenjem šume i šipražja iz životne sredine se uklanjaju ne samo te vrste, već i razne mahovine, lišajevi i gljive kojima oduzimamo prirodno stanište.

Biljke koje uspešno rastu u senci i vlazi nestaju, a one koje uživaju na provetrenosti i suncu, koje su do tada bile u manjini, postaju dominantne. Otvaramo put vetru i pticama da iz udaljenih krajeva donesu semena biljaka koje ranije tu nisu mogle da opstanu. Utičemo na promenu staništa i poremećujemo lanac ishrane u odomaćenom životinjskom svetu.

Dubokim oranjem anaerobne mikroorganizme koji žive duboko u zemlji izbacujemo na površinu gde praktično izgore od kiseonika, a one aerobne koji žive na površini gušimo zatrpavanjem duboko u zemlju. U stajnjaku koji dovozimo s udaljenih gazdinstava donosimo mikroorganizme koji nisu ranije bili prisutni u vinogradu.

Sadnjom čokota uvodimo na teren dominantnu biljnu vrstu koja tu ranije nije postojala. Sa njom dolaze plesni (plamenjača, pepelnica, siva trulež...) i insekti (filoksera) nepoznati u tom biološkom sistemu. U kraj se doseljavaju ptice koje vole grožđe i sa sobom donose nova semena neodomaćenih sorti. Iz daleka dolaze i insekti za čiji je opstanak vinova loza idealan domaćin.

U toku uzgoja u zemljištu se talože bakar i sumpor koji menjaju kiselost zemljišta i utiču na promenu mikroflore. Severnoatlanske alge, biodinamički preparati, čajevi od komposta, macerati koprive, rastaviča, belog luka i drugi prirodni preparati kojima se prskaju organski vinogradi takođe dovode do promena u mikroflori.

Ako nam je cilj samo održanje postojeće prirodne raznovrsnosti, onda vinograd ne bi trebalo ni saditi na mestu gde ga već nema! Kako onda?

Održiva proizvodnja grožđa zahteva da se biološka raznovrsnost u i oko vinograda postavi tako da omogući stabilan, zdrav i kvalitetan rod sa minimalnom intervencijom čoveka. To znači i uvođenje biljnih i životinjskih vrsta koje su korisne za ostvarenje tog cilja.

Grmlje mediteranskih biljaka i bobičastog voća obezbeđuje stanište korisnim insektima koji se bore protiv štetnih i omogućava nam da u organskoj proizvodnji ne koristimo insekticide. Pažljivo odabrano livasko cveće takođe privlači korisne insekte. Sadnja mešavine žitarica i leguminoza u alternativnom međurednom prostoru zamenjuje oranje i povećava humus, tako da dalje unošenje stajnjaka više nije potrebno. Svi gore pomenuti prirodni preparati pojačavaju imunitet loze i takođe obogaćuju sredinu mikroorganizmima koji su posebno korisni za vinovu lozu.

Uvođenjem domaćih životinja u vinograd, posebno pataka, gusaka i ovaca, ponovo se menja ravnoteža u biološkoj raznovrsnosti, ali u korist vinove loze. Gradnja staništa za sove, sokole i druge ptice grabljivice takođe.

Bez uticaja čoveka nema vinogradarstva. U organskoj proizvodnji uloga čoveka je pre svega u stvaranju biološke raznovrsnosti povoljne za uzgoj vinove loze, tako da u veoma dugom vremenskom periodu, a možda i više nikada, nije potrebno intervenisati. Na to mislimo kada pričamo o održivom vinogradarstvu. |