Prva Smederevska izložba grožđa

Prva Smederevska izložba grožđa

Smederevo će ostati zapamćeno u istoriji kao mesto odakle je 1882. godine krenulo širenje filoksere po srpskim vinogradima. Posle vinograda u Smederevu na redu su bili požarevački, pa krajinski... Nakon 15 godina situacija u vinorodnoj Srbiji bila je sumorna, jedino ponegde po obodu vinskih regija filoksera nije ostavila svoj trag u vinogradima.

Savremenici svedoče da su nestali divni smederevski vinogradi koji su mamili zadivljene poglede putnika dok su brodovima plovili Dunavom pored Smedereva. Država je pokušavala da stane na kraj nesreći koja je zadesila srpske vinograde. No, otežavajuća okolnost u toj borbi bila je nepoverljivost srpskih seljaka. Jedini izlaz bio je da se dignu ruke od starih vinograda, a umesto njih da se počnu saditi novi sa novom lozom kalemljenom na američkoj podlozi proizvedenoj u novoosnovanim rasadnicima.

Smederevska izlozba 1

Čitav proces je od početka krenuo traljavo. Nepoverenje seljaka, žal da se iskrče vinogradi koji su hranili čitave porodice, utisak da će ta rabota mnogo da košta i da se otegne pošto se ispostavilo da se novi kalemi lošije primaju, a onda i činjenica da su čokoti kalemljene loze na zemljištu sa većim sadržajem krečnjaka počeli da žute i slabije razvijaju, u nekim slučajevima i da se suše, još više su usporavali rad na obnovi vinograda. Činilo se da će obnova trajati unedogled.

Na sreću, situacija se polako počela menjati kada su iz Banata (Vršca i Bele Crkve) stigle vesti o uspehu u borbi protiv filoksere, o novim metodama kalemljenja koje su davale veće procente primanja, o novoj podlozi rupestris... Do 1899. godine već je bilo obnovljeno oko 20% smederevskih vinograda. Vratila se nada da će smederevska belina ili smederevka ponovo zablistati na srpskoj vinskoj sceni.

Smederevska izlozba grozdja 05

U takvim okolnostima sazrela je ideja među rukovodstvom smederevskog rasadnika da se organizuje izložba grožđa u Smederevu i na njoj prikažu uspesi u borbi protiv filoksere u lokalnim vinogradima. Opština je odmah podržala ideju i preuzela finansijski teret organizacije manifestacije. Čak je odvojeno 5.000 dinara kako bi se izgradio izložbeni salon u kojem bi se potom svake godine priređivala izložba, no zbog kratkog vremena ideja nije realizovana. Pored izložbe grožđa, u planu je bio i skup vinara i vinogradara na kojem bi se razmotrila praktična iskustva smederevskih vinogradara i stručnjaka u borbi protiv filoksere.

Određeno je da termin održavanja bude od 26. do 29. septembra 1899. godine. Izložba je bila značajan događaj za čitavo Smederevo. Samo za tu priliku, direkcije Austrijskog parobrodskog društva i Srpskog brodarskog društva prepolovile su cenu karte sa svih pristaništa duž Save i Dunava za sve posetioce izložbe koji su putovali brodom do Smedereva.

Smederevska izlozba grozdja 03

Osvanuo je lep dan 26. septembra, iako je prethodnih dana padala kiša. Masa se okupila na smederevskom pristaništu i kod železničke stanice da dočeka goste iz drugih krajeva. Kada su oni pristigli, usledila je služba u crkvi. Uz obred osvećenja, pristigli gosti i Smederevci su se pomolili i za zdravlje kralja i uspešnu berbu, a potom zaputili ka smederevskoj gimnaziji gde se održavala izložba. Na ulaz u gimnazije bile su postavljene dve velike saksije s posađenim čokotima najznačajnijih lokalnih sorti vinove loze - smederevke i crvenog drenka.  Izložbu je otvorio tadašnji ministar narodne privrede Živan Živanović.

U izložbenoj prostoriji grožđe je bilo izloženo u pletenim korpama i na tanjirima. Delimično je bilo grupisano po sortama, a delimično i po izlagačima. Naravno, najviše je bilo uzoraka smederevke. No, najbogatija i najraznovrsnija kolekcija sorti vinove loze bila je iz kraljevog vinograda, u kojoj su se pored domaćih našle i brojne strane, ponajviše francuske. Zbirka sorti u vinogradu predsednika opštine Smederevo Janićija Konstandinovića bila je takođe impresivna.

Smederevska izlozba 2

Na izložbi su ukupno prikazane 53 sorte vinove loze, domaće i strane, uključujući i stono grožđe. U dvorištu su prikazane mašine i oprema za pravljenje vina. Naročitu pažnju su privlačile muljača u vlasništvu Velje Vitorovića i muljača iz beogradske fabrike R. Gođevca. Konstruktori su lično objašnjavali posetiocima princip rada. Među eksponatima je bila i presa (cednica) koju je dizajnirao smederevski kolar I. Stolić, a koja je rađena po ugledu na prese iz Nemačke.

Tokom celog dana masa naroda pristizala je na izložbu. Smederevci su pohrlili da obiđu izložbu, a uz njih je među posetiocima bilo i Beograđana i gostiju iz drugih gradova, te veliki broj seoskog stanovništva iz okoline Smedereva. Radnici i stručnjaci iz loznih rasadnika širom Srbije imali su poziv da posete izložbu pa je i njih bilo u znatnom broju.

Uveče je organizovana svečana zabava koju je otvorio direktor gimnazije Kosta Crnogorac besedom na temu smederevke. Ostalo je zabeleženo da su prisutni bili impresionirani njegovim poznavanjem istorije i osobina ove sorte koja je bila ponos smederevskog kraja.

NBSzavicaj smederevo razglednice NBSD razglednice 028

Drugi dan je najvećim delom bio rezervisan za zbor vinogradara. Teme koje su razmatrane na skupu bile su: značaj rigolovanja zemljišta za podizanje vinograda na američkoj podlozi, značaj ispitivanja zemlje u pogledu na sadržinu krečnjaka za određivanje podloge (s pogledom na fizičke osobine zemlje), pravac i rastojanje pri sadnji loze u vinogradu, izbor sorte domaće loze za kalemljenje i tehnike kalemljenja. Skup je trajao do 13 časova i bilo je prisutno 200 učesnika, najvećim delom Smederevci i vinogradari iz okolnih sela.

U 15 časova grupa posetilaca krenula je pešice u obilazak vinograda kralja Aleksandra Obrenovića kojije 45 minuta hoda udaljen od Smedereva. Ceo organizacioni odbor izložbe sa gostima i muzičarima došao je na kraljevski posed, a tamo ih je dočekao administrator Krunskih dobara Joca Pavlović. Glavni vinogradar T. Nikolić poveo je posetioce u obilazak vinograda i tom prilikom gosto su imali priliku da vide i opremu i sprave za pravljenje vina i pečenje rakije, te da obiđu podrum. Na kraju je usledilo i zajedničko slikanje ispred dvorske palate, a potom i čaša vina uz predivan pogled preko Dunava na banatsku ravnicu.

Smederevska izlozba grozdja 04

Treći dan, 28. septembar, bio je predviđen za odlazak u privatne vinograde istaknutih smederevskih vinogradara. Pojedinci su tog dana i obišli neke od vinograda, no grupna poseta je ipak otkazana jer je organizacioni odbor išao da dočeka episkopa šabačkog Dimitrija, koji je slovio za velikog poznavaoca vinarstva. U pratnji episkopa su bili profesori i učenici Bogoslovije.

Finalni dan izložbe bio je rezervisan za ocenjivanje eksponata i svečani banket uveče. Pored zahvalnica, pojedini izlagači su dobili i novčane nagrade.

Nakon održane izložbe organizacioni odbor nije krio zadovoljstvo i videla se čvrsta rešenost da Smederevska izložba grožđa postane redovna manifestacija u Srbiji. Uz sve napore, Smederevci su uspevali da periodično organizuju ovu manifestaciju koja je vremenom sve više dobijala na značaju.

Smederevska izlozba 1

Ova izložba grožđa je ujedno i začetak današnje manifestacije Smederevska jesen koja se tradicionalno održava u gradu tokom septembra. Nažalost, tema za neku drugu priliku je kako je izložba grožđa u međuvremenu evoluirala do masovne manifestacije nalik seoskom vašaru koja tek u tragovima podseća na svoje početke, na istorijski značaj smederevskog vinogorja, na smederevku i ostale sorte vinove loze po kojima je poznat ovaj kraj.

Umesto toga, danas se Smederevska jesen prepoznaje po dimu roštilja koji obavija smederevsku tvrđavu, jeftinoj muzici koja trešti s razglasa, vašarskom šarenilu tezgi na kojima se prodaje sve, od ariljskih gaća do kineske robe, a najmanje grožđe i vino! Možda će sa renesansom vinske kulture u Srbiji doći i do povratka ove manifestacije svojim prvobitnim korenima, a to je fokus na vinarstvo i vinovu lozu, smederevsko vinogorje i smederevku.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama