Penušavi svet Veljka Muline

Veljko Mulina, generalni direktor palićkog Slovina Veljko Mulina, generalni direktor palićkog Slovina

Dođite brzo, ja pijem zvezde!”, oduševljeno je uzviknuo Dom Perinjon, kada su mehurići iz tek otvorene boce zagolicali njegova nepca. Otkriće ovog monaha, upravnika podruma opatije San Pjer iz Šampanje, označilo je početak nove vinske ere i rađanje šampanjca, najekstravagantnijeg pića u istoriji čovečanstva.

Tokom Francuske revolucije legendarni vinski podrum je srušen a okolne vinograde kupila je porodica Moet. Kada je 1936. g. kompanija Moet&Chandon poslala pošiljku šampanjca u Njujork, na etiketama je po prvi put stajao naziv – Dom Perignon.

1 Dom Perignon ZP
Dom Perinjon (Dom Perignon) – tvorac prvog šampanjca

Sedam godina ranije, u selo Banja kod Aranđelovca stigao je francuski vinar g. Žoben. Njega je angažovala uprava Venčačke vinogradarske zadruge kako bi svojim članovima omogućila da se upoznaju sa tehnologijom proizvodnje šampanjca. Već naredne 1930. godine, uz najbolja vina i venčački šampanjac proslavljena je elektrifikacija ove zadruge.

Ne zna se pouzdano ko je na prostoru današnje Srbije napravio prvi šampanjac, tj. penušac, kako ćemo ga u daljem tekstu zvati, zbog zaštićenog naziva šampanjac od strane Francuza.

Uvidom u arhivu Vinskog blaga Srbije i kolekciju Zlatna kruna, u vlasništvu autora ovog teksta, iskrslo je nekoliko zanimljivih dokumenata i etiketa penušavih vina sa prostora današnje Srbije, a iz perioda sa kraja 19. i početka 20. veka.

Sa Fruške gore, iz kameničkih i rakovičkih vinograda, stizao je čuveni Adamovićev Elite-Biser, Mozerovi iz Zemuna su bili ponosni na svoj penušac Kraljević Marko, a u Velikom Središtu kod Vršca, odvijala se još jedna veoma zanimljiva penušava priča.

Porodica Lazarević je generacijama sticala veliko bogatstvo pa je sagradila dva prelepa dvorca u samom Središtu. Legenda kaže da je Lazareviće stigla neka vrsta kazne i da je poslednji potomak za samo tri godine prokockao sve. U njihovim zamkovima i parkovima poremećen je prirodni sled godišnjih doba pa je taj prostor podsećao na one davne staklene kugle našega detinjstva u kojima su se mogle, kada se protresu, videti večite vejavice.

Karl Hauzer, vršački vinogradar i vinar, kupio je deo poseda i dvorce, a u onom starijem je pokrenuo proizvodnju vina, vermuta i penušca, koga je nazvao Chateau Mercy.

2 Chateau Mercy
Etiketa za penušavo vino Chateau Mercy iz kolekcije Zlatna kruna

Poput sijalica iz zadružnog dvorišta ili staklenih kugli iz dvorskog parka, na vinskom nebu Srbije i Jugoslavijeje posle 2. Svetskog rata zasijalo nekoliko zvezda.

Ona najsjajnija vezuje se za lik i delo Veljka Muline, diplomiranog enologa iz Hajdukova kod Palića. Sa navršenih 27 godina završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, smer Vinarstvo, a naredne 1958. godine, posle odsluženja vojnog roka, dobio je posao u Zemljoradničkoj zadruzi Palić-Hajdukovo. U sastavu zadruge bila su dva vinska podruma, onaj u Hajdukovu i podrum ZZ Bački Vinogradi.

Kao jedini školovani inženjer vinarstva, kako se tada govorilo, odmah je postavljen za rukovodioca zadruge. Zadržao je sve vredne zadrugare, priključio ih svom timu, nabavio svu potrebnu opremu i na taj način otvorio novu stranicu istorije vinarstva i vinogradarstva Subotičko-Horgoške peščare.

Mnogo stranica te istorije je Veljko ispisao i svojeručno potpisao, a svaka od njih oslikava njegov nemiran i inovativan duh, onaj koji ga je odveo na težak ali bajkoviti put kroz svet penušavih vina.

Veljkovo putovanje započelo je proizvodnjom Bisera Palića, njegovog penušavog prvenca, ujedno i prvog penušca proizvedenog na tlu Srbije u okviru SFRJ. Za ovo vino lično je izradio i prvu etiketu na koju je, kao glavni motiv, postavio čuveni vodotoranj, simbol Palića. Te 1958. godine Biser Palića je proizveden u seriji od oko 7.000 boca.

3 Bis Pal i Bak vod
Biser Palića iz 2002. i Bakarska vodica iz 1967. iz kolekcije Zlatna kruna

Druga stanica na Veljkovom putu bila je Rijeka, gde je u Istravinu narednih šest meseci proveo na specijalizaciji. Ovaj kombinat je tih godina imao dobru poslovnu saradnju sa ZZ Hajdukovo. Vina sa peska su se pokazala kao odlična sirovina za spravljanje Bakarske vodice, poznatog penušavog vina na tržištu Jugoslavije.

Veljko se u Hajdukovo vratio sa novim saznanjima i dragocenim iskustvom koje je stekao na specijalizaciji. Pravac i cilj su definisani, a put je dalje vodio ka vrhu. Za to je trebalo postaviti pravila i njih se strogo pridržavati –  vino se obavezno proizvodilo od odabranih sorti zdravog i zrelog grožđa gde je izbor za penušce pao na kevedinku, a ekspedicioni liker, onaj neizbežan sastojak vrhunskog penušavog vina, nabavljao se iz Francuske.

Pod njegovom dirigentskom palicom, na tržišta širom zemlje, iz ZZ Hajdukovo su pored Bisera Palića krenula i druga penušava vina: Rubin Palića, crveni penušac od vrnunskih sorti (kadarka, crni burgundac i merlo), i Zlatna kapljica koja se proizvodila u ograničenim serijama, i to do 1970. klasičnom, a posle toga šarmat metodom. Penušavo vino Gold Sekt je prvi put proizvedeno 1970. a svoje zlatno doba doživelo je osamdesetih godina 20. veka.

4 Mulina etikete lot1
Etikete penušavih vina koje je proizvodio Veljko Mulina iz kolekcije Zlatna kruna

Zadruga je poslovala sve bolje, a pored penušaca iz ovih podruma stizala su i poznata vina tog podneblja kao što su Kevedinka, Kadarka i Rizling. Naravno, svoje mesto su pronašle i rakije šljivovica i lozovača, smeštene u osam tankova ukupnog kapaciteta 25.000 litara.

Na Palić je 1966. godine stigao Slovin, velika slovenačka vinarska firma sa predlogom o objedinjavanju i preuzimanju palićkih kombinata, koji su sve do tada funkcionisali kao samostalne jedinice. Tako su ZZ Hajdukovo sa oba podruma, Horgoš i Palić ušle u sastav kombinata Slovenijavino, skraćeno Slovin.

Ove zadruge su nastavile da otkupljuju grožđe, i to u tri smene. Traktori su pred otkupnim stanicama stajali u višekilometarskim kolonama, od Palića do Hajdukova. Neki zadrugari ovo vreme pamte i spominju kao zlatno doba palićkog vinarstva i vinogradarstva.

Odmah po formiranju novog pogona na Paliću, Veljko Mulina je postavljen za generalnog direktora. Svom proverenom timu priključuje istaknute stručnjake iz Italije, među kojima je bio i Emilio Sernađoto, koji je projektovao i instalirao kružne tankove u podrumu. Pored ovih tankova, Veljko nabavlja i najsavremeniju opremu za preradu i proizvodnju. Tako se Slovin afirmisao kao jedini veliki proizvođač vina na Subotičko-Horgoškoj peščari.

6 Kruzni tankovi
Kružni tankovi koji su sedamdesetih godina izgrađeni na Paliću

U narednim godinama Biser Palića je postao veoma popularan i tražen penušac širom Jugoslavije. Na slovenačko tržište stizao je pod imenom Biser Slovin. Za potrebe istog ali i evropskog tržišta, u periodu od 1987. do 1991. godine u Slovinu - Pogon Palić su se proizvodila i penušava vina Valvasor i Vincet. Zbog zahteva tržišta oba vina su se pojavila u bocama od 0.25, 0.75 i 1.5 litara.

Veljko Mulina je 1990. otišao u penziju ali se tu njegov put još uvek nije završio. On već sledeće godine osniva firmu Hinga, koja dobija naziv po brežuljku u blizini Ludoškog jezera. Preuređuje dvorišni i garažni prostor, a u pogon stavlja staru zadružnu mašinu te obnavlja proizvodnju Bisera Palića. Na novim etiketama palićki vodotoranj zamenjen je grbom Marije Terezije. U posao uključuje sina Novicu i njih dvojica u prvoj godini proizvode oko 1.000 boca koje prodaju u samo sedam dana. Već 1994. pogon se seli u novi objekat koji je uređen po HASAP standardu, sa dve kancelarije i velikom hladnjačom.

U narednih 14 godina koliko je trajao treći život ovog vina proizvodnja je dostizala i do 8.000 boca na godišnjem nivou, a od 2003. do 2005, u dva proizvodna ciklusa, Veljko je svoj Biser Palića proizveo šarmat metodom.

7 Vitezovi vina
Vinski vitezovi iz reda Arena Zabatkiensis

Veljko Mulina je 2001. bio jedan od osnivača i prvi Veliki majstor Reda vitezova vina Arena Zabatkiensis, prvog vinskog viteškog reda u Srbiji. Promovisan je u doživotnog počasnog Velikog majstora-osnivača. Tim činom ova Zvezda Palića je dostigla svoj zenit i na taj način, i simbolično ušla u završnu etapu svog puta kroz čaroban svet penušavih vina.

Ovozemaljski put ovog legendarnog palićkog vinara završio se 2012. godine. Njegova porodica i prijatelji, svojim delovanjem u vinskom svetu, brižno čuvaju uspomenu na svog Veljka, koji je često znao da kaže da će se velika vina pamtiti po enolozima, a ne po vinarijama ili njihovim vlasnicima.   | 

nazad na vrh

Srodni tekstovi