Crvena kula porodice Nešić iz Smedereva

Vrhunskim vinima, dizajnom svojih etiketa, originalno osmišljenim reklamama i inovativnim promotivnim materijalima koji su pratili najnovije svetske trendove, Smederevci su brzo osvojili beogradsko, kao i sva druga tržišta.

Vinski karavan ove regije predvodila je Smederevska vinogradarska zadruga čija se filijala nalazila u Karađorđevoj ulici br. 9. Još dva podruma uglednih proizvođača i trgovaca vinom i rakijom sijala su kao pravi smederevski biseri na beogradskom asfaltu i grejala srca istinskih vinoljubaca. Joca P Nešić je još 1896. g. u Uskočkoj 8 otvorio vinski dućan sa nazivom Podrum J. P. Nešić, a Jestratije M. Stevanović bio je vlasnik vinske kuće Zlatan breg u Bosanskoj ulici br. 40.

Joca Nešić je preminuo 1910. g, a porodični posao nasledio je Dragoslav Dragi Nešić. Iz poštovanja prema svom pretku on je nastavio da radi ne menjajući naziv firme. Kao priznati vinogradar i vinar, ali i veliki domaćin, Dragoslav se potrudio da proizvodni deo dobije nov izgled, pa je u ulici Kralja Petra u Smederevu sagradio kuću u čije dvorište je smestio vinski podrum. Ulaz u kuću krasila su masivna dvokrilna vrata ukrašena duborezom sa motivom berbe grožđa. 

Deo Nešićevog izložbenog programa (oko 1930)

Promenama nije odolelo ni beogradsko predstavništvo pa je preseljeno u Hercegovačku br. 2, a novi naziv firme bio je Crvena kula. Mali dućan prerastao je u ozbiljnu trgovinu na veliko, a proširujući dalje posao, Dragoslav je postao zastupnik firme Clotar Bouvier iz Gornje Radgone. Iz ove kuće na beogradsko tržište stigle su buteljke Ljutomerskog rizlinga, Murskog bisera, Tigermilha, Crnog burgundca, kao i poznatih penušavih slovenačkih vina.

Crvena kula postala je jedan od najvećih brendova tog vremena, a kvalitet njihovih vina i rakija potvrđen je zlatnim medaljama iz Beograda 1931. i 1933. godine. Sve je to valjalo obznaniti, pa je u skladu sa novim vremenom i novim vidovima marketinga, usledio i novi način reklamiranja. Oglasi u prestoničkoj štampi postali su prepoznatljivi po neobično lepim grafičkim rešenjima. U oglasu iz 1936. g. autorski stihovi potpisani sa „Brana“ glase:

Pitaj kupca vinoljupca kojim vinom sebe poji?
Ne žureći on će reći: samo vinom na kom stoji 
kula u crvenoj boji.

Crvena kula – zaštitni znak (katalog iz 1937) 

Veoma je interesantan, i za istoriju srpskog vinarstva jako značajan, katalog proizvoda i usluga vinskog podruma Crvena kula iz 1937. godine. U njemu autor ovog jedinstvenog vinskog bukvara, poštujući sva pravila slaganja vina i hrane, preporučuje i detaljno opisuje vina iz proizvodnog i prodajnog programa ove vinske kuće.

Preporuka kreće sa starom prepečenicom Eksport, koju svakako valja probati pre jela, a kao alternative nude se prošek i karlovački bermet. Uz mršavu ribu autor izdvaja smederevku, prokupac, fruškogorski biser ili šampanjac. Smederevku opisuje kao odlično astalsko belo vino, omiljeno kod ljubitelja starog, pitkog vina sa vrlo izraženim ukusom. Prokupac je odlično staro crno astalsko vino srednje jačine, vrlo pitko i ukusno, sa mirisom po čuvenom grožđu koje se gaji u Župi i okolini Prokuplja. Fruškogorski biser, specijalno vino podruma Crvena kula, opisano je kao odlično slatkasto belo vino, od najplemenitijih sorti fruškogorskog grožđa. Dodaje se da to vino stvara dobro raspoloženje jer deluje kao šampanjac. 

Masnu ribu bez greške prati smederevski rizling, plemenito staro, aromatično vino, zlatno-žute boje. Izbor bi mogao pasti i na muskat malagu, muskat hamburg, tamjaniku ili dingač. Ovim vinima pridodat je i Jadranski biser, još jedno specijalno vino iz ovog podruma. Opisano je kao crno, jako, staro, slatkasto vino, odležalo i prefinjenog ukusa i mirisa, a preporučuje se velikim gurmanima, malokrvnim osobama i zravstvenim rekonvalescentima.

Vinska etiketa iz podruma „Crvena kula“ (oko 1935)

Dalje, uz belo meso, piletinu, ćurku preporučuje se smederevka, prokupac, muskat malaga, Fruškogorski biser ili šampanjac, a uz crno meso, gusku, plovku, ćevapčiće, ražnjiće ili đuveč ponuđeni su smederevski rizling, muskat hamburg, dingač ili viško crno. Za ovo vino u opisu stoji da je savršeno za ljubitelje finog crnog dalmatinskog vina sa ostrva Visa, da je od stare loze, nije preterano oporo, vrlo je aromatično, pitko i prijatnog mirisa.

Uz svinjsko meso ili divljač slažu se smederevski rizling, muskat hamburg, dingač ili jadranski biser. Ukus dezerta zaokružuju jadranski ili fruškogorski Biser, karlovački bermet, prošek ili šampanjac. Posle jela, za brzo stvaranje dobrog raspoloženja, obavezno treba probati fruškogorski biser ili šampanjac.

Autor nije preskočio ni uputstvo za čuvanje vina pre serviranja, pa tako napominje da probleme mogu izazvati nagle promene temperature, da se belo vino hladi na 8-10 stepeni Celzijusa, crno na oko 15, a šampanjac na 6-8 stepeni Celzijusa. Nabrajanjem drugih proizvoda iz svog programa, prikazom svojih etiketa i duhovitim crtežima raznih svetskih kula koje ne mogu da se porede sa crvenom, zatvara se ponuda smederevske Crvene kule.

Sve u ovom katalogu deluje nestvarno i nezamislivo. No on svedoči da je vinska kultura u Srbiji u prvoj polovini 20. veka bila na visokom nivou. U ovom trenutku, za nas je nepoznanica kako su izgledali slični materijali visoko razvijenih vinskih zemalja. Ono što je sigurno, to je da se katalog Crvene kule, kao i etikete i razglednice svih pomenutih podruma mogu pogledati u Muzeju vina Zlatna kruna, u Topoli, na Oplencu.     |