Ima ili spasa za vinare (ako nisu organski il’ autohtoni)?

Glavni razlog je što generacija „bejbi bumera“, glavni konzumenti vina poslednjih decenija, odumire, a genecaija Z uglavnom ne pije alkohol. Industrija energetskih pića već godinama vodi (uspešnu) kampanju protiv konzumiranja alkohola uopšte. Na društvenim mrežama i Googlu ne možete da reklamirate vino, čak ni ono bezalkoholno za kojim potražnja raste. Algoritmi odbace svaku reklamu sa pojmom vino (ili drugog alkohola). Dodatno, sveopšta nesigurnost i ekonomske krize koje ubrzano slede jedna drugu, naterali su ljude da se stisnu, a vino je među prvim žrtvama.

Australijski gigant Treasury Wine Estates (Penfolds brend) je u novembru 2025. godine smanjio vrednost zaliha u Americi za 450 miliona dolara i revidirao projekciju rasta za 2026. godinu. Cena akcija Treasury Wine Estates na berzi u Australiji pala je prošle godine za 50%. Britanski holding Diageo je takođe smanjio projekcije, a Accolade Wines je bankrotirao.

U Evropi već skoro deceniju proizvodnja nadmašuje prodaju za oko 40 miliona hektolitara godišnje. Subvencije za pretvaranje zaliha u sirće ili jednostavno prosipanje vina u kanalizaciju kako bi se očuvala stabilnost cena davale su slabe rezultate, pa su u 2025. godini posle duže pauze počeli sa subvencijama za krčenje vinograda. U Francuskoj je za program vlade prijavljeno čak 128.000 hektara.

Foto: Unsplash

I kod nas je situacija slična. Mnogi vinari se žale na pad prodaje od 30% i više. Ima neobranih vinograda jer nema gde da se smesti novo vino! U Beogradu je zatvoreno nekoliko vinoteka koje su poslovale deceniju i više, a ugostitelji beleže drastičan pad prodaje vina (za šta su, doduše, uglavnom sami krivi jer im je vino x3 nabavne cene).

Prema izveštaju Svetske organizacije za lozu i vino (OIV) jedini segmenti prodaje vina koji rastu su organska vina i vina od nepoznatih, autohtonih sorti. Prodaja organskog vina u EU raste po stopi od 20% godišnje, a Grci su, na primer, napravili bum u Americi svojim organskim vinima od sorti čija imena niko ne može da izgovori.

U Srbiji je sličan trend potrošnje. Sve više mladih i porodica sa malom decom se opredeljuje za prirodne, zdrave proizvode. Kupuje se od malih proverenih proizvođača, a tu spada i organsko vino.

Foto: Slobodan Vidović

Kod nas je proizvodnja organskog vina u prošlosti uglavnom bila stvar ličnog opredeljenja malih i srednjih vinarija, ali su ovaj trend prepoznali i neki veliki, i ubrzano rade na konverziji u proizvode koje tržište nastavlja da traži. Miroslav Mire Kovačević je, na primer, konvertovao 120 hektara u organsku proizvodnju. Đorđe Bikicki izvozi u četrdeset plus zemalja. Braća Jović iz Knjaževca su sertifikovali svoju proizvodnju, iako oduvek rade na organski način. Sve ukupno dvanaest vinarija u Srbiji sada ima organski sertifikovano vino i još toliko je u periodu tranzicije ili ima organski sertifikovano grožđe.

Na žalost, mnogi srljaju u velike investicije ne razmišljajući mnogo o tržištu. Otvaraju se velelepne, ogromne vinarije i sade internacionalne, uglavnom crne sorte sa namerom da se prevashodno prave teška, barikirana crvena vina. Plašim se da za njih nema spasa.   |