Tajna umetnosti pozicioniranja vina

U proizvodnji vina, pratiti svaku gidžu, svako zrno grozđa, to je posebna ljubav i strast. Susreću se priroda i sva lepota koju ona može da pruži, ali ta ista priroda je nepredvidiva. Vinograd, grožđe raste pod nebom potpuno prepušteno prirodi i promenjivim vremenskim prilikama. Naravno, postoje tehnike da bi se zaštitio kvalitet i osigurala količina, a negde između su brojna pitanja...

Pojedini vinari shvataju važnost geografskog položaja pa svoju promociju usmeravaju na terroir i geografiju. Drugi su se opet opredelili za kvantitet, proizvode znatne količine vina. Oni su ti koji se prilagođavaju očekivanjima i ponašanju potrošača za koje razvijaju jake robne marke vina gde je marketing vođen potražnjom. 

Treći vinari nisu odabrali najniže troškove već prave kvalitetna vina i postavljaju sebi visoke zahteve kvaliteta kojim teže. Uzgajaju grožđe iz kojeg prave kvalitetno vino na poznatom terroaru, grade jake veze s medijima i vinskim novinarima, te ulažu u odnose s javnošću. 

Da ne zaboravimo proizvođače luksuznih i penušavih vina koji se pozicioniraju i marketinški deluju možda bliže nekim drugim luksuznim proizvodima nego vinima. 

Ipak, stvarnost i svakodnevni život jednog vinara nije ovako jednostavan, prvenstveno jer se odvija u korelaciji sa potrošačem.

Razlika u cenama između jeftinih vina i skupljih jeste evidentna ali su marketing i promocija dosta slični pa samo male razlike između tih vina mogu biti bitni faktori za uspeh uspeha. 

Brendiranje vina je važan alat marketing strategije koja gradi identitet vina. Pored već brendiranih, ništa manje nisu važna vina koja su marketinški okrenuta traženim sortama ili usklađivanju vina sa hranom. 

Vinar tu postavlja pitanje da li se marketinški fokusirati na geografsko poreklo vina ili razvijati jaku robnu marku? Dosta distributera misli da je bitnije pojednostaviti izbor za potrošača i iskoristiti robnu marku. 

Ako gledamo kroz globalnu prekomernu proizvodnju vina, potrebno je utvrditi razloge koji opravdavaju poziciju našeg vina, ali i ne zaboraviti promatrati i slabosti da bi videti kako politika različitosti može biti profitna. 

Na tržištu se pored domaćih, susreću i mnoga uvozna vina čime borba za tržište nije samo geografsko-teroarska. Takođe, e-poslovanje se sve više razvija u vinskoj industriji što znači da vino mora imati identitet, prepoznatljiv kvalitet koji odgovara ceni ali i direktnu komunikaciju s krajnjim potrošačem.

Zbog svega ovoga tradicionalni oblici marketinga se menjaju i zahtevaju od malih vinara da razmišljaju kako da stvore vrednost za potrošača, te nekako pronađu svoje mesto na globalnom tržištu.   |