Poslednji poziv

djurdja-katic-05
Poslednji
poziv putnicima!
Europa Express polazi sa prvog vinskog koloseka...
Nakon devedesetih godina i hlađenja Hajnekena u Dom Perinjonu na splavovima, Srbija danas proživljava vinsku renesansu. Vina imamo više nego ikad, ali znanja i kulture o istom možda i manje nego bilo kad. Pa gde je zapelo?

Početak milenijuma obeležen je začetkom nove vinske istorije u Srba. Istina je da naša nova vinozna istorija traje nešto više od decenije, sa ponekim izuzetkom. Imamo mlade vinograde, ali najsavremenije opremljene vinarije. Dok ne dođe trenutak da se vina prave u vinogradima mi ih pravimo u podrumima i to nam za sada dosta dobro ide. Svetla budućnost srpske vinske scene je  počela.

I treba da budemo ponosni što se srpska vinska industrija digla kao feniks iz pepela i hrli da postane lider u regionu. Naša sreća je u tome što smo poslednji krenuli pa smo pokupili sve ono što je najbolje, a ostalo odbacili kao nedovoljno dobro. Danas vinski imenik Srbije lista nekoliko stranica sitno kucanih imena, prezimena, vinogorja i vinskih reona. Naše vinske mape se usavršavaju i proširuju novim zasadima svaki dan. Začinju se vinski putevi kroz čitavu zemlju, a oni kroz Frušku goru i Šumadiju utabavaju koracima hiljada vinskih turista.

Vraćaju se i skoro zaboravljene stare srpske sorte tamjanika, prokupac, smederevka, bagrina, a svoje mesto nalaze neke nove koje tek treba da se dokažu kvalitetom i istrajnošću, poput morave, petke, sile, petre... Sve više ljudi čuje priče o srpskim vinima, oseti i zavoli njihove mirise i ukuse. I srpska vina danas, na sam pomen, izazivaju ushićenje namesto čuđenja od pre samo nekoliko godina.

Ceo svet traga za nekim novim, egzotičnim ukusima. Za ukusom koji nije šardone, nije sovinjon ili kaberne. Tragaju za originalima i kao takve nas prepoznaju. U prilog tome ide i to da se Srbija našla u Wine Spectatoru sa prokupcem, a ne keberneom ili šardoneom!?

A šta je sa nama samima? Zašto mi pijemo radije tamo neka stranjska vina nego naša domaća? Zašto se vino pije samo po restoranima? I zašto samo u specijalnim prilikama? Zašto se za poklone nose strana vina umesto srpska? Zašto se na srpskoj trpezi ne nalazi butelja vina svaki dan? Zašto prosečan čovek naše lepe zemlje ne pije vino svaki dan ili ne može da pije vino svaki dan? Ne ume ili ne može, pitanje je sad.

Hiljadu je nedoumica i pregršt pitanja bez odgovora. I zašto se, ako se već pije vino, pije samo šardone i kaberne i to, ako je ikako moguće, neki strani za male novce, o čijem kvalitetu ne bih ovde? Zašto srpska vina u Srbiji uglavnom piju stranci?

Da li smo mi vinski nepismena nacija? Ili smo samo siromašni? Ili je tragičan miks obe pošasti? Šta je u stvari naša istina?

O vinu danas, ovde, malo ko malo šta zna. O tome svedoči hiljade situacija iz restorana, vinskih barova, vinoteka... Sa čime se sve susreću ljudi koji tamo rade - od upita za “crnim šardoneom”, pa na dalje! Nacija je, nema drugog izgovora - vinski nepismena. A ako ne umete da pišete i čitate, ne možete ni da komunicirate, da učite, da se razvijate u bilo kojoj sferi života. Samo egzistirate. Tako je i sa vinom. Vino je još tabu i dostupno samo odabranima koji su progovorili tim čudesni vinskim jezikom ili, pak, imaju toliko dubok džep da ne moraju ništa da znaju već se mimikom i pokretom prsta opredeljuju za - najskuplje. Oni koji znaju čine mnogo manje od 1% nacije, oni koji imaju malo više od 1%. A našu zemlju čini onaj narod između.

Zato je krajnje vreme da se narod opismeni, da se u to uključe svi, od obrazovnih institucija i ugostiteljskih objekata, do predsednika države! I da se pri tome poseban akcenat stavi na one koji vino proizvode, odakle sve počinje.

Hoću više vinskih stanica u kojima rade ljudi od kojih možete nešto da naučite, na jednostavnom lakorazumljivom jeziku.

Hoću da se dopuni poznavanje vina u obrazovnim institucijama.

Hoću da svi progovre tim čarobnim vinskim jezikom.

Hoću da kompanije vode svoje zaposlene na team building po srpskim vinarijama.

Hoću da izdizajniramo čašu za prokupac, tamjaniku, moravu, čašu za srpski penušac, uvedemo kategoriju za srpski penušac.

Hoću da Srbija postane prepoznata kao mlada, originalna i kvalitetna vinska zemlja u svetu. Ne, ne treba da budemo Bordo, ni Toskana. Treba da budemo to što jesmo, ali najbolje što možemo. Poznavanje vina treba da bude deo opšte nacionalne kulture, a ne zadovoljstvo dostupno samo odabranima.

I ne, ovo nije poziv na masovno opijanje. Ovo je poziv na proširenje vidika i oplemenjivanje duha svakog od nas. 

Više iz ove kategorije « Manje & više Ajfel gondolijer »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama