Mali restoranski trikovi za vinoljupce
Kako se odlučiti za pravo vino u situaciji kada je na vinskoj listi sve više odličnih i relativno ujednačenih etiketa?
- Objavljeno u Saveti o vinu
- Tekst Ališa Huberman
Vinski turizam Srbije oslanja se na 17 vinskih puteva koji otkrivaju bogatstvo i raznolikost istorijske i vinske tradicije Srbije.
Vinorodna Srbija, kao najširi pojam, podeljena je na tri regiona: Centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija. U okviru njih postoje 22 vinogradarska rejona u čijem je sastavu 77 vinogorja.
Region Centralna Srbija ima 13 rejona, 55 vinogorja i sledećih 10 vinskih puteva: Šumadija, Pomoravlje, Župa, Toplica, Leksovac, Vranje, Niš-Knjaževac, Negotinska krajina, Pocerina-Valjevo, Beograd, Podunavlje
Region Vojvodina ima sedam rejona, 15 vinogorja i sledećih pet vinskih puteva: Srem-Fruška gora, Bačka, Subotica, Vršac, Banat
Region Kosovo i Metohija ima dva rejona, sedam vinogorja i dva vinska puta, Severena Metohija i Južna Metohija
Kako se odlučiti za pravo vino u situaciji kada je na vinskoj listi sve više odličnih i relativno ujednačenih etiketa?
S porastom vinske kulture sve je više ljubitelja vina koji razmišljaju o tome da naprave sopstvenu vinsku kolekciju koja neće biti samo ostava za vino već privatna, meditativna, prava hedonistička tvrđava u kojoj ćete sami ili u društvu puniti dnevno istrošene baterije organizma.
Vinski put Niš – Knjaževac nalazi u centralnom delu jugoistočne Srbije, prolazi kroz južni deo vinogradarskog rejona Tri Morave (Ražanjsko vinogorje), kroz rejon Niš koji obuhvata šest vinogorja i Knjaževački rejon sa četiri vinogorja. Na ovom vinskom putu je i rejon Nišava sa tri vinogorja, a za obilazak puta predlažemo četiri vinske ture: Niš, Knjaževac, Pirot i Ražanj.
Smešten u centralnom delu Srbije, otprilike dva sata vožnje udaljen od Beograda, ovaj vinski put pokriva najveći vinogradarski rejon Tri Morave s impozantnim brojem značajnih vinarija. Nazvan još i Istorijskim vinskim putem jer se na njemu nalazi veliki broj manastira koji su imali sopstvene vinograde, ovaj brežuljkasto-brdski teren oko korita reka Velike, Zapadne i Južne Morave, ali i brojnih drugih reka i rečica, izuzetno je povoljan za uzgoj vinove loze, a tradicija pravljenja vina u njemu je viševekovna.
Vinski put Toplica nalazi se u centralnoj Srbiji zapadno od Niša i reke Južna Morava, pored autoputa A1 (E75). Ovaj vinski put prolazi kroz istoimeni Toplički vinogradarski rejon obuhvatajući tri vinogorja: Prokupačko, Jugbogdanovačko i Žitorađsko. Smatra se postojbinom srpske autohtone sorte prokupac koja nosi ime po gradu Prokuplju, središtu ovog rejona.
Vinski put Leskovac-Vranje nalazi se na krajnjem jugu Srbije i prolaze kroz dva istoimena vinogradarska rejona locirana sa leve i desne obale Južne Morave i oko autoputa E75 sve do granice sa Severnom Makedonijom.
Od Beograda na severu do Kragujevca na jugu, od Lazarevca na zapadu do Velike Plane na istoku, prostire se vinski put Šumadija, praktično u srcu Srbije. Zbog činjenice da se na njemu nalazi Kraljevska vinarija na Oplencu koju je Aleksandar I Karađorđević osnovao 1931. godine, naziva se i Kraljevski vinski put.
Zbog vinske tradicije i velikog broja vinarija na relativno malom prostoru, Župa zaslužuje posebno poglavlje na vinskim putevima Srbije.
Engleski izraz ullage (aledž) označava prazninu između nivoa vina u boci i pampura, odnosno zatvarača, pojam koji nije posebno definisan u mnogim jezicima, pa ni u srpskom.
U brojnim i često sve maštovitijim opisima vina sasvim sigurno će te naći i na to kako jedno vino ima puno telo, a ono drugo srednje ka punom. Da li znate na šta se to odnosi?
Kako ispravno degustirati i oceniti šampanjac ili neko drugo vino puno mehurića koji golicaju nos i maštu?
Šta ne valja u ovom vinu, zapitate se ponekad. Ili mi se samo čini? Ne, zapravo je zanimljivo... Čudni mirisi, ukusi, pa i boja vina u poslednje vreme, takozvane „mane", oduvek su se povremeno nalazile u čaši. Određena „nepravilnost" može biti rezultat zamisli, želje i sposobnosti vinara da postigne željeno u vinu. Nekad namerno, nekad...
Već prvi pogled na čašu vina može otkriti mnogo toga. Osim činjenice da li je čaša poluprazna ili polupuna, boja vina recimo može odrediti ne samo starost, već i sortu, ali i ponešto o vama samima koji ste ga naručili i otvorili!
Da bi što bolje osetili i razumeli vino, potrebno je znati osnovne stvari u vezi njegovog nastanka. O tome je bilo reči u prethodnih pet nastavaka ovog malog serijala o osnovama vina i vinske kulture.
