Svi vole praznike. Ne samo što se ne radi, već je to često vezano s odlaskom na neko lepo mesto, susret sa prijateljima, možda i poneki poklon, a tu je, zna se, i bogatija trpeza nego inače.
Vina Prelac sam prvi put istinski pio u njihovoj konobi Rino, u srednjovekovnom gradiću Momjanu, pored otvorenog ognjišta i uz neke od istarskih specijaliteta koje tamo sprema vinareva supruga Timka Prelac.
Vrhunski ružičasti penušavci su sklisko područje koje balansira na tankoj liniji između osvežavajućeg voćkastog aperitiva i strukturnog vina. U regionu ih nema previše, a poslednji uspešan primer je Lady B vinarije Puhelek/Purek, nadomak Zagreba u regionu Bregovita Hrvatska, nedavno premijerno predstavljen javnosti.
Volim kada me iznenadi vino od neke zapostavljene sorte. To je kao kad na sajmu antikviteta pronađete nešto vredno, originalno i nepravedno zaboravljeno.
Sasvim slučajno, radoznao nakon jedne kafanske rasprave, upitao sam sveznajući ChatGPT da uporedi cene vrhunskog vina u Jugoslaviji pre pola veka s cenom viskija u tom periodu. Nakon nekoliko razmenjenih poruka, precizirali smo da izabrano vrhunsko vino bude Dingač istoimene vinarije iz Potomlja na Pelješcu – prvo jugoslovensko vino zakonom zaštićeno još 1961. godine, ujedno i najcenjenije u nekadašnjoj državi.
Ove godine sam obišao podrume desetina malih, meni nepoznatih vinarija iz Hercegovine i dalmatinskog zaleđa. Svaka od tih vinarija imala je priču, a te priče pratile su podjednako zanimljiva vina. Jedno od njih ponovo mi je isplivalo u sećanje kada sam u Beogradu otvorio Trnak 2021 male porodične vinarije OPG Ivica Erceg iz sela Podprolog, nedaleko od Vrgorca.
Svako ko se iole ozbiljnije bavio vinima poslednjih desetak godina zna za Luku Krajančića s Korčule iz sela Zavalatica u podnožju Čare. Jer, Luka je u tom periodu učinio za pošip verovatno više nego bilo koji drugi vinar koji se dohvatio ove plemenite sorte. A takvih nije malo.
Poslednjih desetak godina na vinskoj sceni Korčule dogodilo se mnogo toga zanimljivog i značajnog što je ovo ostrvo poznato gotovo isključivo po belim vinima pozicioniralo danas kao svojevrsnu lokomotivu vinskog razvoja čitave Dalmacije.
Prošlo je sedam godina od kako sam u naletu oduševljenja kupažu kaberne frana, kaberne sovinjona, širaza i merloa pod etiketom Cuvee Superior 2011 Josić doživeo kao prvo veliko vino Baranje. Ako je tada i bilo neke ozbiljnije rezerve u pogledu te procene, mada ne mogu da se setim, sortni Cabernet Franc 2017 Josić, koji je na tržište izašao prošle godine, danas je ne samo (još jedno) veliko vino Baranje već i jedno od boljih hrvatskih crvenih vina na koje sam naleteo poslednjih godina.
