Najstarije ocenjivanje vina na svetu

Ocenjivanje vina oduvek je bila omiljena zabava za mnoge vinoljupce, a najstarije za koje znamo napravio je pre nekih hiljadu godina francuski kralj Filip Augustus (1165-1223) što je u poemi Vinske bitke (La Bataille des Vins) opisao normandski pesnik Anri d’Andeli 1224. godine.

Opširnije...

Turska: Vinska tradicija uprkos svemu

Od prapočetaka vinogradarstva u petom milenijumu pre nove ere u dolini reka Tigar i Eufrat, proizvodnja vina se u Turskoj nastavila kroz Otomansko carstvo koje je trajalo oko 700 godina, što znači da se zapravo tursko vinsko nasleđe prostire u kontinuitetu skoro 7.000 godina!

Opširnije...

Tajne bukovske loze: game, semijon i sovinjon blan

Za istoriju srpskog vinarstva je naročito značajan rad Bukovske škole u Negotinskoj Krajini u periodu tokom i posle najezde filoksere. Pri osnivanju, Bukovska škola je dobila na korišćenje manastirske vinograde u Bratujevcu kako bi se učenici edukovali u praksi gde je taj bratujevački vinograd ujedno bio i pokazni za demonstraciju tehnika borbe protiv filoksere.

Opširnije...

Vinarija koja je napravila razliku

Nedavno sam pročitao knjigu „Izmišljanje vina: Istorija jednog od najstarijih ljudskih zadovoljstava“ autora Pola Lukača („Inventing Wine“, Paul Lukacs) u kojoj je, istina, dosta ponavljanja, ali bez obzira na to sadrži mnoštvo priča iz istorije vinarstva koje nas i danas mogu nečemu naučiti.

Opširnije...

Zemunsko vinsko nasleđe

Zemun se ne može podičiti slavnom vinskom istorijom kao vinska regija, no ipak je ostavio neizbrisiv trag u vinskoj istoriji na ovim prostorima u 19. i 20. veku, ponajviše zahvaljujući čuvenoj nemačkoj porodici Mozer, jednoj od najbogatijih i najuticajnijih porodica u Zemunu u to vreme.

Opširnije...

Kakva su se vina pila nekada u srpskim kafanama

Kafane i gostionice u Beogradu su bile izuzetno važne za razvoj vinarstva u Srbiji u drugoj polovini 19. i na početku 20. veka. U drugoj polovini 19. veka je na teritoriji Beograda poslovalo više od 300 kafana, mehana i gostionica. Kafane su bile mesta društvenog života u gradu (kao što je to uostalom i danas slučaj). Stoga ne čudi da su se vina, pored potrošnje u domovima, u tim gostionicama i kafanama najviše i konzumirala.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed