Don Makalok: Srpska organska vina sa škotskim potpisom
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Intervju
-
Ako ne najveće, onda sigurno najprijatnije iznenađenje Velikog testa Vino.rs 2014 bile su zlatna i srebrna medalja za dva vina nove fruškogorske vinarije McC, čiji je vlasnik – Škotlanđanin!
U pitanju je Don Makalok (Don McCulloch), „srpski zet” koji ne samo da je prvi vinar iz Velike Britanije koji je počeo da pravi vina u Srbiji, već i čovek za koga se može reći da je napravio prva u potpunosti organska biodinamička vina u Srbiji i na taj način otvorio novo poglavlje u nekoj budućoj istoriji ovdašnjeg vinarstva.
Don sa suprugom Sekom Nikolić
Makalok je rođen 1956. godine u Londonu, a pre nego što je postao vinar u Srbiji veći deo profesionalne karijere proveo je kao lično obezbeđenje britanske kraljevske porodice i zatim kao detektiv u specijalnoj jedinici Skotland jarda za kontraterorizam. Posle 30 stresnih godina dočekao je penziju i ostvarenje dugogodišnjeg sna, da u miru uzgaja vinovu lozu i pravi vino. I od svih vinorodnih predela na svetu, izabrao je – Frušku goru!
Otkuda vi u Srbiji i zašto Fruška gora?
- Za mene je to bio lak izbor budući da je moja supruga rođena u Novom Sadu. Takođe, upoznat sam s vinskom tradicijom regiona, posebno Fruške gore i istorijom vinarstva koja tu seže unazad do rimskog cara Probusa. Za mene je već samo ta činjenica bila dovoljna, budući da Rimljani nisu nikada pravili grešku kada je u pitanju bio izbor terena za uzgoj vinove loze.
Kupili ste i kuću u Erdeviku...
- Nakon prve posete Erdeviku, odmah sam se zaljubio u selo i okolne predele. Primetio sam da Erdevik ima veliku vinariju, u to vreme zatvorenu, ali je to ukazivalo da je u pitanju značajna vinska oblast i da unaokolo sigurno ima ljudi s iskustvom u pravljenju vina.
Kakvo je bilo vaše prethodno iskustvo s pravljenjem vina?
- Sve moje prethodno iskustvo do 2011. godine, kada smo imali prvu berbu ovde, stekao sam na Novom Zelandu, u Malboro regionu, nadaleko poznatom po proizvodnji vina. Imao sam sreće da je moj dobar prijatelj ujedno i najveći proizvođač vina tamo, sa 65 miliona litara godišnje. To iskustvo je bilo korisno s tehnološke strane, a dalo mi je i priliku da upoznam metode biodinamičke proizvodnje nekolicine lokalnih vinara, kod kojih sam prošao sve aspekte ovakve proizvodnje tokom tri obavljene berbe.
Većina ljudi u Velikoj Britaniji misli da sam lud što sam se uopšte upustio u avanturu proizvodnje vina u Srbiji!
Ko sada pravi vaša vina i gde?
- Vino pravim ja i maksimalno sam uključen u sve faze proizvodnje, od berbe do flaširanja. Naravno, imam i enologa i ljude s kojima radim u vinariji. Držim se posebnih metoda u proizvodnji, koje obuhvataju iskustva iz tri velika svetska vinska regiona – Bordoa, Ribere del Duero i Novog Zelanda. Te metode su bitno različite od onoga kako se vino proizvodi u Srbiji. Vino pravim u vinariji Mačkov podrum u Irigu, gde imam svoje sudove i opremu u odvojenom prostoru. I želim da kažem kako sam izuzetno zahvalan mom domaćinu, Savi Jojiću, vlasniku Mačkovog podruma, što mi je u leto 2013 dao mogućnost da u njegovom podrumu pokrenem proizvodnju. Da to nije uradio moguće je da bi mi cela berba propala.
Zlatna crvena kupaža
Vinarija McC Wines proizvodi oko 15.000 flaša vina godišnje. Portfolio čini šest etiketa – crvena McC Coupage, McC Merlot-Malbec, McC Cabernet Franc-Cabernet Sauvignon i McC Pinot Noir, te bela McC Traminac i McC Rajnski Riesling.
Crveno vino McC Coupage 2012, dobitnik zlata na Velikom testu Vino.rs 2014, napravljeno je od merloa, malbeka, kabrene frana i kaberne sovinjona, sazrevalo je 12 meseci u buradima od srpskog hrasta i zatim još 14 meseci u flašama.
McC Coupage 2012 dobilo je srebro na VTV 2014 i bronzu na Decanteru, najcenjenijem svetskom ocenjivanju vina.
Sorte grožđa od kojih se u vinariji prave vina su merlo, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino noar, rizling, traminac i sovinjon blan. U pitanju je grožđe dobijeno isključivo iz biodinamički uzgajanih vinograda, bez upotrebe veštačkog đubriva, pesticida, insekticida ili herbicida.
Koliko je bilo komplikovano pokrenuti vinariju u Srbiji?
- Bilo je teško podići vinograd, jer je zemlja bila podeljena na mnoštvo parcela različitih vlasnika, od kojih neki i ne žive u Srbiji.
Šta vas Englezi najviše pitaju kada kažete da pravite vina u Srbiji i šta misle o njima?
- Većina ljudi u Velikoj Britaniji misli da sam lud što sam se uopšte upustio u avanturu proizvodnje vina u Srbiji! Zašto bi neko iz Engleske, koji pri tom ne govori srpski, otišao da pravi vino izvan Evropske Unije? I doista, prepreke, kako zakonske tako i sve druge, bile su brojne. Ali, čim bi probali vino postajalo im je jasnije. Sve je više onih koji traže neka njima nepoznata vina i meni je posebno zadovoljstvo da mogu da ih upoznam sa srpskim vinima. Istovremeno, neki od vodećih svetskih stručnjaka, poput Džejmija Guda, Džulije Harding, koja je Master of Wine, ili Montija Voldina, eksperta za biodinamička vina, dali su izvanredne ocene mojim vinima, na šta sam izuzetno ponosan.
Na kojim tržištima su završila vina koja ste do sada napravili?
- Sva vina su izvezena u Veliku Britaniju i to tržište je apsolutno u mom fokusu. Poslao sam uzorke i na Novi Zeland na ocenjivanje, gde su vina takođe naišla na dobar prijem, a ima još nekoliko zahteva iz Evropske unije, ali su u pitanju manje količine.
Posebno uživam u raskošnim aromama i ukusu Trijumfa Gold vinarije Aleksandrović, za koje držim da je predivno napravljeno vino
Kakvi su vam dalji planovi?
- Još je rano, vinarija je praktično tek krenula od 2011. godine. Mada, s obzirom na to da su nam vina odmah naišla na odličan prijem i da smo već osvojili tri važne nagrade, izgleda kao da smo već duže u poslu. U suštini, još sam u fazi unapređenja procesa proizvodnje, a konačni cilj je da vina dospeju do što više ljudi koji će uživati u njima.
Koja srpska vina vam se posebno dopadaju?
- Iskreno, uživam u mnogim. Imaju autentičan karakter i zavidan kvalitet koji još nije dovoljno prepoznat u vinskom svetu. Posebno uživam u raskošnim aromama i ukusu Trijumfa Gold vinarije Aleksandrović, za koje držim da je predivno napravljeno vino. Takođe veoma uživam u vinima vinarija Vinum, Belo Brdo, Temet i Jelić. Ali, ako ćemo iskreno, u Srbiji ima veoma mnogo odličnih proizvođača vina, tako da je teško odlučiti se samo za neke.
A generalno, koja su vaša omiljena vina?
- Teško mi je da izdvojim omiljena vina zato što vidim mnogo dobrih strana u mnogo različitih vrsta vina, sorti, metoda proizvodnje... Pogotovo otkako sam krenuo i sam da ih proizvodim i da shvatam teškoće u proizvodnji iz prve ruke. Pa ipak, već izvesno vreme najviše uživam u vrhunskim sovinjon blan vinima iz Malboro regiona na Novom Zelandu, posebno onima iz vinarije TWR.
Foto: Ivana Čutura & arhiva
