Mladen Dragojlović: Nosilac balkanskog vinskog trona

Ipak, o takvim „sitnicama” ne želi, kaže, previše da razmišlja. Nema vremena! Od kako je početkom godine osnovao firmu Enologic za konsalting u vinarstvu, neke nove mušterije nestrpljivo iščekuju rezultate, pa i čuda kakva je dosad ostvario u saradnji s vinarijama Janko i Matalj.

Takođe, raskid saradnje sa nekim od dosadašnjih komintenata na dohvat je ruke, ali konkretnije o tome ne želi još da priča. Zato smo krenuli razgovor na temu njegovog poslednjeg uspeha u Sofiji. Kako je to izgledalo iz prvog reda, pitamo ga?

- Planirao sam da idem u Bugarsku sa grupom kolega, ali i odustao zbog brojnih obaveza. Međutim, noć pre dodele nagrada jave se organizatori Matalju i meni, i bukvalno narede da se nacrtamo tamo na gala večeri. A neće da kažu zašto. Pretpostavljao sam da smo nešto dobili, ali šta... Da ne pričam kako smo se Nikola i ja u Sofiji na ulici presvlačili u košulje i odela, pošto smo kasnili, upali na dodelu gotovo kao padobranci. Kreće čitanje medalja, ja presrećan što je Srbija dobila pregršt. A onda proglašavaju najbolje belo vino, Jankov Vrtlog 2013... Pošto su zvali Matalja, očekivao sam nešto u segmentu crvenih vina, ali kad su pročitali Vrtlog toliko sam bio iznenađen da su mi se ljudi smejali. Prilazi da čestita Džulija Harding, jedan od sudija s titulom Master of Wine, koja je sjajan lik i koja odmah pita zašto sovinjon, koliko u drvetu i slično. I dok pričamo, sa bine proglašavaju najbolje crveno vino Balkana – Kremen Kamen 2012! Ustajemo Nikola i ja, i svi se pitaju zašto opet ja, pa je trebalo objasniti da sam i u tom vinu učestvovao. A onda veliki trijumf tog vina. Čitava delegacija bivše Juge aplaudira i hvala im na tome. Potpuno sam van sebe, svi žele da nas upoznaju, novinari zapitkuju, vinari takođe. Nije možda toliko važno šta se govori o ovom našem uspehu u Srbiji, ali mi je bitno to što je na ovaj uspeh srpskog vinarstva u Sofiji čitav region jako dobro reagovao.

A šta se govori u Srbiji?
- Na baš mnogo! Kao da se ništa važno nije dogodilo…

Baš vam niko ovde nije čestitao na vanserijskom uspehu za jednog enologa?
- Nije mi to važno, ne očekujem to od naših, pogotovo što pre svega treba da čestitaju Matalju. Mene više čudi to što su naši mediji slabo reagovali na ovu vest. E sad, da li je to slučajno, stvarno ne znam. Ali ne ljutim se, postalo mi je jasno da smo takvi. Ako postoji nešto za šta je naš premijer u pravu, to je kad se žali na naš mentalitet, jer sve kritikujemo i nikad ništa ne valja i ona čuvena da komšiji crkne krava... Daleko mi je važnije kakav odjek ima ta titula i taj trofej tamo, na licu mesta, u Sofiji, među Turcima, Rumunima, Grcima, Bugarima… Jer ne mislim  da smo se nadmetali sa srpskim vinima, već da smo se takmičili sa bugarskim,  grčkim, turskim i ostalim iz regiona. Dakle, nije važno, ne treba niko da mi čestita.

Ako postoji nešto za šta je naš premijer u pravu, to je kad se žali na naš mentalitet, jer sve kritikujemo i nikad ništa ne valja i ona čuvena da komšiji crkne krava…

Kako komentarišete to da su srpska vina postigla baš toliki uspeh? Da li su ona zaista toliko odskočila kvalitetom?
- Ne znam da li su i zašto toliko odskočila. Svi imamo predrasude, uvek pomislimo da postoji forsiranje ove ili one države, vinara. Ali ja sam posle svega seo za sto sa predsednikom žirija Konstantinom Lazarakisom koji mi je objasnio kako sistem funkcioniše i koliko se trudi da izbegne bilo koju moguću manipulaciju. Kako se sva vina kontrolišu, proveravaju više puta, za razliku od Decantera gde sve ide jako brzo, na način koji lično ne volim i ne podržavam. Ovde sve ide sporije, svakom se vinu pruži prilika da se otvori, da se proba i dva puta... 

Kako objašnjavate činjenicu da na Decanteru najbolje vino Balkana ne dobije više od preporuke?
- Moguće je. Puno se propusta događa na ocenjivanjima kakvo je Decanter, nažalost. Neka prosečna vina dobiju ekstremno dobre ocene i obrnuto. Često probam neka hrvatska i slovenačka vina pre slanja na velika takmičenja i prosto ne mogu da verujem da neki moji favoriti ne prođu najbolje, dok druga vina, koja čak imaju i mane, dobiju tako visoke ocene. Čak i kad sam dobijao nagrade, znaju ljudi oko mene da sam povremeno bio ljut što neka moja druga vina nisu ništa dobila. A zašto je to tako, zaista ne mogu da objasnim. Ali, ako su ljudi na Decanteru pametni, promeniće sistem polako, evoluirati i biće sve bolji i bolji, jer reputaciju i uticaj imaju. A ako me pitate da li vinari i dalje treba da šalju vina tamo? Pa, treba.

Pokrenuli ste firmu Enologic, čime se ona tačno bavi?
- Konsaltingom u vinarstvu, a nudiću vremenom i laboratorijske usluge. Ne radim više u okviru MK grupe. Takođe, ne želim da se koncentrišem na milion vinarija, već da pružim šansu nekim mladim ljudima koji zajedno sa mnom mogu da rade na poboljšanju kvaliteta vina u Srbiji. Praktično, želim da napravim nešto kao biro, što niko u Srbiji nije do sad napravio, iz sujete ili straha. Nemam strah ni sujetu, samo ego koji pokušavam da kontrolišem najbolje što znam i umem. I to je jako važno za svakog enologa.

Nemam strah ni sujetu, samo ego koji pokušavam da kontrolišem najbolje što znam i umem. I to je jako važno za svakog enologa

Koliko postoji sujete i straha među srpskim vinarima i koliko te pojave ograničavaju dalji razvoj vinarstva?
- Mnogo ograničavaju, što vidim pre svega kod konkurencije. Moj jedini strah je da prestanem da čitam, izučavam, eksperimentišem. A zašto se drugi toliko plaše? Porasla je konkurencija koje nekad gotovo da nije bilo kod nas. Nekada su se vina lako prodavala, pa su ti ljudi pomislili kako su samo oni kvalitetni. Neki imaju mnogo novca i misle da zbog toga samo oni imaju pravo da se bave vinarstvom. Ili bilo čime u ovoj zemlji, i to je nešto što ne mogu da shvatim. Svakome treba dati šansu jer postoji tržište i još mesta za nove vinarije u Srbiji. Zdrava konkurencija sve njih može da čini samo boljim. Zajedno možemo biti mnogo jači. A oni koji prave ozbiljne količine vina trebalo bi da se fokusiraju na izvoz i tako povuku druge za sobom. Ali, zbog tih domaćih ego tripova, neki ozbiljniji nastup na inostranom tržištu je nemoguć. Ti ljudi uporno rade samo na svojoj promociji, pritom minirajući druge u njihovim nastojanjima da se prodaju na svim tržištima, što je nenormalna situacija. Smatram da je najbolji marketing, marketing regiona: Šumadije, Negotina, Fruške gore itd. Jeftinije je i efikasnije u dugoročnom smislu. 

Kremen Kamen je bio najbolje vino Srbije, sada je i Balkana. Ima li to vino gde dalje da napreduje?
- Matalj i ja ne stajemo, imamo ozbiljne planove za blisku i daleku budućnost. Nagrade koje stižu samo su rezultat davno minulog rada. Razgovaramo mnogo na temu da li da uvedemo nešto novo? Verovatno će to biti još bolja kategorija vina, možda i skuplja. Ili jeftinija, još ne znam. Zapravo znam, ali neću da vam kažem. Inače sam jako zadovoljan činjenicom da Kremen, vino niže cenovne kategorije od Kamena, osvaja zlata i druge medalje, da nudi kvalitet i da se sve bolje prodaje, to je velika stvar! To cenim, na primer, kod Kozlovića, on ima skupu, drugačiju malvaziju koja može da odležava 20 godina i dobija nagrade, ali i njegova osnovna malvazija uvek dobija zlata. Mislim da je to jako dobra strategija.

Foto: Ivana Čutura