Zovem se prokupac!

Svetac čije je ime delom utkano u naziv najpoznatije srpske autohtone sorte, Sveti Prokopije Svetac čije je ime delom utkano u naziv najpoznatije srpske autohtone sorte, Sveti Prokopije

Maglovito jutro u Prokuplju. Jesen je već stigla. S uzvišenja oko crkve Svetog Prokopija pruža se pogled na još uvek usnuli grad. Na ulazu u crkvenu portu vernike dočekuje freska Svetog Prokopija. Smatra se da je crkva sagrađena u 10. veku i predstavlja, uz Petrovu crkvu u Novom Pazaru, primer najstarije očuvane crkve na teritoriji Srbije.

U srednjem veku Prokuplje je nazivano i gradom Svetog Prokopija jer su u crkvi čuvane njegove mošti. Dakle, nesumnjiva je veza između Svetog Prokopija i današnjeg naziva grada. No, da li su tačni i navodi da je naša autohtona sorta prokupac dobila ime po Svetom Prokopiju i gradu Prokuplju?

Nije neobično da sorte vinove loze dobiju naziv po geografskoj regiji na kojoj su se gajile. Na prostoru Srbije imamo brojne primere: smederevka, braničevka, plovdina, slankamenka, skadarka. Stoga se može smatrati izvesnim da postoji veza između Prokuplja i prokupca. Takođe, do 19. veka bilo je uobičajeno da se u ondašnjim kafanama i mehanama služi vino, ali ne kao što smo danas navikli uz navođenje sorte od koje je nastalo.

1
Svetac čije je ime delom utkano u naziv najpoznatije srpske autohtone sorte, Sveti Prokopije

Naime, u prošlosti su se vina cenila isključivo po regiji iz koje potiču. Vina sa juga Srbije nisu imala olakšan izvoz na zapadna tržišta, poput vina iz Negotina i drugih krajeva koji su se nalazili uz Dunav. Zato su kupce nalazila u velikim gradovima na jugu: Nišu, Pirotu i Vranju. A vinske karte i oglasi u lokalnim novinama navode da su najpopularnija vina bila prokupačko crno, župsko crno, niško i leskovačko.

Dakle, u duhu srpskog jezika jeste da se fraza „prokupačko crno vino“ ili „prokupačka loza“ skrati u prokupac. A i nije baš zgodno da posle desetak ispijenih čaša neki zagrejani Nišlija kog je već uhvatio alkohol podvikne gostioničaru da mu donese još jedno prokupačko crno vino. Manje zapinje jezik ako zatraži - prokupac.

Kad krenemo tragom prokupačkih vinograda, postaje jasna veza između prokupca i Prokuplja i zašto je upravo ova sorta postala simbol topličkog kraja. Po oslobođenju od Turaka u toplički kraj se vratilo hrišćansko stanovništvo (Srbi) u varoši, dok se albansko, koje je naseljavalo okolne planinske predele i bavilo pretežno stočarstvom, povuklo iz Toplice. Takođe je sve manje bilo Turaka i Čerkeza. Zabeleženo je da su gotovo svi domaćini i gazde u varoši imali po komad zemlje u okolini grada. Zapisi iz 1882. godine navode da je Prokuplje u srezu dobričkom bilo okruženo sa 2.000 hektara vinograda u kojima je bila zastupljena pretežno sorta prokupac.

2
Poreklo sorte najčešće se vezuje za vinograde u Župi

Međutim, naziv prokupac nije bio lokalizovan samo u Toplici. Ako pretražujemo pisane izvore iz 19. veka može se videti da je naziv prokupac takođe bio rasprostranjen i u Leskovcu, Pirotu, Nišu i pčinjskom kraju sa Vranjem. Dakle, čitav današnji jug Srbije.

Nešto severnije, sa druge strane Jastrepca, u župskim vinogradima je najzastupljenija bila sorta po nazivu hrskavac ili rskavac. Taj naziv bio je zastupljen u čitavom rasinskom okrugu (prostor današnje Župe aleksandrovačke, Trstenika, Kruševca, Varvarina i Ćićevca) sve do 19. veka i odatle se širio u druge krajeve Srbije. Članak iz novina „Pravda“ iz 1933. godine navodi da je u Župi bilo približno 4.000 hektara vinograda među kojima je i „specijalno grožđe koje se u Župi zove rskavac, crno grožđe koje daje čuvena župska crna vina i ružicu“.

Zanimljivo je da su u Levču bila istovremeno zastupljena oba naziva, i hrskavac i prokupac, a sve u zavisnosti da li su kalemovi doneti iz župskog kraja ili sa juga Srbije. Takođe, lokalno stanovništvo u Lapovu je krajem 19. veka u vinogradima znalo za crno grožđe ili rskavac, a kao zasebnu sortu zvali su meko grožđe koje su još nazivali i prokupac. Danas nam taj podatak ne deluje dovoljno pouzdano da bismo ga koristili za identifikaciju sorte, naročito jer je u nekim krajevima izraz mekiš (meko grožđe) bio sinonim za sortu skadarku.

3
Pošta Srbije odala je na svoj način priznanje najcenjenijoj srpskoj autohtonoj sorti

To se najbolje vidi na primeru Šumadije. M. Savić je 1874. godine zapisao važnu informaciju o imenu skadarke i prokupca: „Po raznim mestima okruga kragujevačkog, skadarka je poznata pod imenom mekiš, po svoj prilici po njenom sočnom mekom zrnu, za razliku od kameničarke koja se zarad tvrdog i mesnatog zrna zove hrskavac“. Time je potvrdio da je u to vreme već bilo poznato kako se u slučaju kameničarke i hrskavca radi o istoj sorti. S druge strane, prvi put je na osnovu morfoloških karakteristika biljke utvrđeno da su prokupac i kameničarka ista sorta 1875. godine.

Pretpostavka da naziv kameničarka, odnosno kameničanka, kako je zovu u okolini Valjeva, potiče od kamenitih položaja na kojima bolje uspeva pomenuta je prvi put 1874. godine. Međutim, ako pogledamo Šumadiju i kragujevačko (stragarsko) vinogorje na kojem su se nalazile najveće površine pod vinogradima u Šumadiji, videćemo da velike površine pod vinogradima nisu sađene na kamenitom tlu već pretežno na gajnjači ili smonici.

4
Prokupac je neraskidivi deo vinske tradicije Srbije

Stoga treba uzeti u obzir i pretpostavku da naziv kameničarka potiče od sela Kamenica u blizini Kragujevca, dakle selu koje se nalazi u najvećem vinogorju Šumadije u 19. veku. Selo Kamenica je u prošlosti bilo pretežno vinogradarsko sa nepreglednim poljima vinograda, no o tome danas svedoče jedino privatni vinogradi (procenjuje se da ih ima oko osam hektara u ataru sela) iz kojih domaćini prave vino za svoje potrebe. Na sličan način je i skadarka imala lokalno ime četereška u regionu Negotinske krajine i Braničeva (po selu Četereže).

Iako su smederevski i požarevački kraj praktično naslonjeni na Šumadiju u kojoj je dominantni naziv sorte bio kameničarka, u vinogradima oko Smedereva i Požarevca je u 19. veku bila zastupljena sorta sa nazivom prokupac, čime se može pretpostaviti da je sorta introdukovana sa juga Srbije u regiju gde su u to vreme pretežno bile zastupljene bele sorte, posebno smederevka. Tome u prilog govori i činjenica da su vinogradi prokupca u okolini Smedereva bili koncentrisani oko Katanskog brda, visoravni iznad Leštara koja počinje od imanja Petra Maksimovića, smederevskog advokata i ministra u vreme Obrenovića.

Stručna literatura navodi kao sinonime prokupca još i crnka, nikodimka, rekovačka crnka, skopsko crno... Ali, ti nazivi su usko lokalizovani tako da nisu imali širi značaj, za razliku od tri primarna naziva: prokupac, rskavac i kameničarka koji su bili široko prisutni na teritoriji Srbije.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama