Od konjaka do armanjaka i nazad
- Tekst Redakcija Vino.rs
- Objavljeno u Q&A
Foto: AdobeStock
Q: Iako sam ljubitelj domaćih rakija pogotovo kajsije i kruške, nedavno sam ponuđen pićem armanjak. Podsetilo me je na domaći vinjak koji sam držao dve decenije zaboravljen u špajzu a meni ličio na konjak kada sam ga probao, ali sad ne razumem, postoji li razlika između armanjaka i konjaka?
Dragutin T. (Leštane)
A: Kao i vino, armanjak (armagnac) i konjak (cognac) dobijaju se od grožđa, tačnije su neka vrsta slatkaste rakije proizvedene od baze belog vina. Međutim postoje i ključne razlike...
U postupku dobijanja konjak se dva puta destiluje (prepek) u kazanu a armanjak jednom. Zbog kraćeg vremena destilacije je ukus armanjaka često nešto svetliji i prirodniji ali zato veoma bogat i izražen.
Po pitanju teksture konjak je fluidniji, tečniji, prefinjeniji i sa nižim alkoholom gde je uobičajeno oko 40 procenata.
Konjak se u Francuskoj najčešće radi od sorte unji blan (trebiano, minimalno 90%) a dozvoljeno je uz nju koristiti još dve u kombinaciji (fole blan i kolombar). U apeliciji Konjak (Cognac) obavezno odležava u buretu barem dve godine.
Iako zavisno od vrste konjak može biti začinski, slatkast, gorak ili jednostavno voćan, najčešće primetne arome koje iskazuje su narandža, vanila, kajsija, karamel. Mlađi konjak se može prepoznati po više začinskoj aromi i robusnijoj teksturi jer ona tek daljim odležavanjem postaje svilenkasta.
Nedavno je otkriven najstariji upotrebljivi konjak na svetu. Proizveo ga je Jules Robin & Company 1696. godine a 16. vek se smatra dobom kad je konjak i nastao. Holandski trgovci su posećivali jugozapad Francuske da kupe vina a kad bi se vraćali, kako se vino ne bi pokvarilo prepekli bi ga dva puta i tako je nastalo ovo cenjeno piće.
Armanjak se smatra za prvi destilat proizveden u Francuskoj 1411. godine. Ima gušću, viskozniju teksturu od konjaka i destiluje se na viši sadržaj alkohola (do 70% pa se razblažuje vodom) no kako dugi niz godina odležava u drvetu, često i više od 10 (najmanje jednu godinu), konačni sadržaj bude između 40 i 53 procenata a piće vremenom narasta u smislu kompleksnosti sve dok se ne prespe u velike staklene posude kada se postupak definitivno prekida.
Cvetne arome s početka vremenom sazrevaju i nadopunjuju se sekundarnim aromama drveta uglavnom hrastovine i kože.
Radi se izvorno u Gaskonji blizu granice sa Španijom od sorti fole blanš, bako blan, unji blan, kolombar, klaret de gaskonj, žuran i Graisse. Jedini vinograd u Srbiji koji sadrži sve ove sorte je vinarije Hopovo kraj Iriga.
Zanimljivo je da armanjak, iako je praktično manje prefinjen od konjaka dostiže daleko višu cenu pa je često teško uopšte doći do njega. |
