Kada vino u Srbiji može da nosi oznaku „Rezerva“?

 A: Oznaka „Rezerva“ na domaćim vinima nije marketinški ukras koji vinar može proizvoljno da doda na etiketu. Njena upotreba definisana je Zakonom o vinu i pravilnicima koji regulišu geografsko poreklo i deklarisanje vina.

Najpre, važno je znati da se oznaka „Rezerva“ („Reserve“) može koristiti samo kod sertifikovanih vina sa geografskim poreklom. To praktično znači da vino mora proći propisane kontrole kvaliteta i porekla da bi uopšte moglo da konkuriše za takvu oznaku.

Međutim, „Rezerva“ ne znači automatski i „najbolje vino“. U praksi, ta oznaka pre svega govori o načinu sazrevanja i vremenu koje je vino provelo u podrumu pre izlaska na tržište. Drugim rečima, ona više ukazuje na stil i ambiciju vina nego na apsolutni kvalitet.

Prema pravilnicima koji važe u Srbiji, crveno vino može da nosi oznaku „Rezerva“ ako je najmanje 18 meseci odležavalo u drvenim sudovima. Za bela i roze vina koristi se druga oznaka – „arhivsko vino“ – ukoliko su odležavala najmanje tri godine.

Zakon o vinu dodatno predviđa i druge posebne oznake kod kvalitetnih vina sa kontrolisanim geografskim poreklom, poput „mlado vino“, „sopstvena proizvodnja“, „arhivsko vino“ ili vina proizvedenih od organskog grožđa.

Zanimljivo je da pojedina vinogorja ili proizvođači kroz svoje specifikacije mogu postaviti i strože kriterijume od zakonskog minimuma. U svetski poznatim regijama, poput španske Riohe, oznaka Reserva podrazumeva najmanje tri godine sazrevanja, dok Gran Reserva traži čak pet godina odležavanja.

Slična pravila postoje i u regionu. Crnogorski zakon, recimo, propisuje da vino sa oznakom „rezerva“ mora biti staro najmanje 30 meseci, pri čemu deo vremena mora provesti i u flaši.

Zato oznaku „Rezerva“ treba posmatrati kao signal da je vino duže negovano i pažljivo sazrevano, ali konačni kvalitet i dalje najviše zavisi od grožđa, proizvođača i stila vina koji vam odgovara.  |