U gradu Firenca, središtu Toskane u Italiji, došlo je do ponovnog otvaranja takozvanih vinskih prozora. Originalno su korišćeni tokom sedamnaestog veka kada je zemljom harala bubonska kuga, kako bi se održala neophodna distanca i sprečilo širenje zaraze. Sada, usled pandemije virusa Covid-19, ovi četrsto godina stari prozori visine 30 i širine 20 santimetara, vratili su se u upotrebu. 

Šta nas motiviše kad biramo vino? Da li psihologija stoji iza potreba i ponašanja kupaca vina i šta ako bi vinari mogli predvideti ponašanje kupaca, da li bi u tom slučaju i na osnovu tih informacija mogli doneti bolje marketinške odluke?

Vinski region ovih dana, a posebno srpski mediji bruje o nalazima inspekcije pri Državnom inspektoratu Hrvatske kada je u okviru akcije Evropola i Interpola OPSON 2020 u cilju suzbijanja trgovine falsifikatima piće i hrane, kod pet hrvatskih proizvođača vina u bocama s hrvatskom etiketom i naznakama da se radi o kvalitetnom i vrhunskom vinu sa kontrolisanim geografskim poreklom, otkriveno vino poreklom iz Italije, Severne Makedonije i Čilea.

Prvi put je puna godišnja kvota za uvoz vina iz Evropske Unije u Srbiju ispunjena do polovine tekuće godine. Od ovog trenutka, svako vino uvezeno do kraja godine iz EU biće skuplje barem za 30 procenata koliko iznose predviđene dažbine kada se kvota pređe.

Ljudi ne vole da im se prodaje, ali obožavaju kupovati. Ako kažem da sam iz Bosne, i da do prije nekoliko godina nisam ništa znala ni o vinu ni o vinskoj industriji ne bi bilo toliko iznenađujuće. Ali o sadnji čokota, podizanju vinograda, pravljenju kvalitetnog vina učim već godinama i nemam namjeru prestati.

Q: Možete li nešto više da napišete o oznaci Cru koja se nalazi na najboljim francuskim vinima?
(Goran Petrović, Beograd)

Redizajnirana i modernizovana online vinoteka na staroj adresi prodavnica.vino.rs je puštena u rad. Posle skoro deset godina rada, sada u novom ruhu, internet prodavnica koja funkcioniše kao deo magazina Vino.rs, postavlja nove standarde kvaliteta i poverenja.

Volela bih da sam pedesetak godina – starija! Pa da sam onomad, u cvetu mladosti, investirala u onaj vinograd gazda Vlajka Kalenića, na vrh Vračarskog platoa, hektar i po, u trouglu između Mutapove, Njeguševe i Kičevske (danas Maksima Gorkog, nije greška). I bog da me vidi, sve bi mi bilo pod nosom, kuća, pošta, imanje...

Već godinama me zapitkuju prijatelji iz onog drugog, nevinarskog života: „Kada ćeš konačno negde na odmor?” Počinju da mi zvuče i agresivno, posebno u turističkoj sezoni, a ja se uvek branim na isti način: „Čim stanemo na noge zime ću provoditi na Južnim morima“. Dakle, nikad! Ali tu bojazan ostavljam za sebe, uostalom možda sam samo bezrazložno malodušna.

Mesecima pre nego što smo u našoj vinariji iskusili prvo flaširanje, dakle pre šoka koji smo doživeli kupujući flaše, pampure i etikete, čitam tekst na sajtu velikog engleskog distributera alkoholnih pića: Urađeno je istraživanje sa ciljem da se utvrdi koliko u stvariš platiš to što je u flaši kada kupiš vino određene cenovne kategorije. Nije baš primenjena teška naučna artiljerija, ali može da prođe.