Leopold Tkačik: Sve bilo je muzika

- Moderni karantin nekako prirodno ide i bolje se podnosi u mom slučaju s muzikom i vinom. Tako, u zavisnosti od muzike koja pomera membranu na zvučnicima, zavisi u kom vinu uživam u kućnom zatočeništvu. Jutra započinjem osvrtom na lagani i tradicionalni rock 60-ih i uz to najbolje ide neki lokalni p(j)enušac sa prostora Balkana, suv i mekan, ali ne i opor, baš kao i rani, mladi rock. Ako dan pretenduje da bude topao, najbolje se rashlađujem domaćom tamjanikom ili španskim alvarinjom, koje prati slatkasti glam rock iz 80-ih i podjednako šarenoliki „kaveri“ Bouvija, T-Rex, Slade...

Ako je pak kišovito, odlučiću se za pino noar uz zvuke ranih The Doors, Rolling Stones ili melanholičnih numera Dire Straits. Popodne i veče rezervisani su za punk i crvenu Rioju bogatu kiselinama, ili neki puniji širaz.

U smiraj dana lagani bluz puni ušne školjke, a niz grlo najradije saspem slatki Leonardo vinarije Simčič ili neku kasnu berbu kako bi sprao gorčinu bluza. Ako nije bluz, onda je to domaći Novi talas u kombinaciji sa meni dragom barikiranom tamjanikom Vera vinarije Budimir.

U takvom karantinu se može ostati i nakom ukidanja vanrednog stanja. Kaseta, vinil ili digitalno izdanje, staklo ili kristal, nije toliko bitno dokle god je po sredi uživanje i dobar osećaj.