Piti ili hejtovati, pitanje je sad!

Pogotovo što sam poznata kao fina dama u vinskom društvu, uvek s osmehom, ne bih mrava zgazila... Ali, izgleda da je gaženje ovih dana na ceni, da tako blogovi funkcionišu.

Oštro ću da iskritikujem Vaše vino, a onda ćete Vi, kako biste umilostivili vinsku blogerku boginju univerzuma Marinu, odnosno mene, platiti samo da ne lajem previše i ja Vas neću zgaziti. Naravno, kada mi ukus Vašeg vina dosadi i kada ispijem dovoljnu količinu besplatnih žrtvenih darova, reći ću da se kvalitet vašeg vina malo promenio, da vam je poslednja berba slaba i da su vam kiseline prevršile svaku meru za moj nežni vinski palat i onda ću se oštro ustremiti na vašu prvu konkurenciju.

Ko je zaista kompetentan da kritikuje Vaše vino? Evo, ja prva svečano izjavljujem da neću zvanično nabrojavati tercijarne arome vašeg vina dokle god ih ne budem znala kao tablicu množenja kada me neko probudi usred noći, neću reći da vam je ova berba slabija u odnosu na onu iz 2005. (jer sam tada imala samo 15 godina) i neću se razmahivati svojim prepunim vinskim rokovnikom i kalendarom vinskih dešavanja po kojima haram.

Da li stvarno treba da pišemo vinsku crnu hroniku jer se većina dokonih kritičara danas hrani negativom? Mnogima srce zaigra i potajno zabalave na neku oštru prozivku velikih vina(ra), previše je onih koji jedva čekaju neki sočan vinski trač koji uz drhtave ruke od alkohola posle prepričavaju po vinskim salonima. Hejtovanje loše utiče na lepotu – prave se bore na čelu, a čula sam i da utiče na libido.

Zašto bi me neko manje ili više poštovao u skladu sa količinom hejta? U današnje vreme svako može da svoje mišljenje plasira, ma kakvo ono bilo, a na publici je u skladu sa kvalitetom da vaše mišljenje pohvali ili osudi.

Primećujem u poslednje vreme da je među vinskim blogovima zavladala poprilična mizantropija. Da li polako stare ili je nešto drugo u pitanju, ne bih znala. Odjednom je došlo do nekog kolektivnog pomračenja svesti i negativa teče u potocima. Ne smatram da treba pisati samo hvalospeve, već da se treba okrenuti konstruktivnoj kritici onda kada je to potrebno.

Koliko puta mi je neko prišao na vinskom dešavanju, tutnuo cašu pod nos i sasuo gomilu komentara kako je slabo to vino ove godine, kako je loš vinski sajam ovaj put, kako vina nisu dovoljno ohlađena, kako su i ovaj put loše čaše ili skupe ulaznice, kako je razočaravajuće malo dobrih riba na sajmu... A svi su tu. Svi piju ta loša, topla vina iz loših skupih čaša. I hejtuju. Ja se samo osmehnem, izvinim se da moram do toaleta da napuderišem nos i uputim se ka nekom prijateljskom osmehu preko puta sale.

Cinizam i malicioznost postali su naša svakodnevica. Smatram da u vinskoj kulturi nema mesta za lečenje kompleksa i glumljenje ludila.

Hejta samo malo na kašičicu, da me ipak ne bi otpratili svi fanovi.