Emotivna strana vina
- Tekst Dijana Grgić
- Objavljeno u Vino na štiklama
-
Štiklom u vinograd, zasadi vinarije Testament
Kada proučavamo vino obično odmah na nosu tražimo aromatiku i prepoznajemo sortnost, dok u gutljajima na nepcu pokušavamo da dokučimo tehničku preciznost. Komentarišemo kiseline, tanine, voćnost, herbalnost, alkohole i slično. Zapravo tražimo sve ono što smo naučili o vinima, pa neretko želimo u nekoliko rečenica da pretočimo svo znanje koje imamo.
Ali, vino ima i onu drugu, retko prepoznatu emotivnu stranu. Prepoznajete li ikada vinara u vinu? Prepoznajete li njegovu energiju? Tražite li emociju trenutka bez aromatike?
Isto vino možemo probati u različitim situacijama, a da nam utisak bude potpuno drugačiji. Kada je onda najbolje probati vino? Rekla bih u podrumu, zajedno s vinarom.
Kada se nađete u podrumu okruženje nije svakidašnje, doživljaj nikako ne može biti isti, a još ako ste s vinarom pre toga obišli vinograde onda emocija u čaši dolazi do izražaja više od svih aroma.
Tokom dvodnevnog obilaska vinarija u okolini Šibenika doživela sam eksploziju emocija. Prvenstveno sam za taj krajolik emotivno vezana porodičnim korenima, ali dobro poznajem i škrtost tog kršnog podneblja gde ništa nije lako napraviti. Tamo loza traži ljubav, trud, upornost i strpljenje. Ali baš zato što puno traži, puno i daje kroz vrhunska vina.
Svi vinari s kojima sam provela vreme pokazali su ljubav prema lozi, autohtonim sortama i kapljici koju dobiju. To sam pronašla i u čaši. Možda je to ženska strana vina, možda mi žene to drugačije gledamo kada u štiklama uđemo u podrum ili vinograd. O da, opet sam u štiklama šetala vinogradom. I nije bilo teško, nije bilo ni naporno jer me nosila neka posebna energija.
Ako bih trebala opisati organoleptiku vina koja sam probala, sve bi se svelo na vrlo slične opise. Ali sva su ta vina bila drugačija jer je iza svakog stajala neka druga priča. Pa što nam je onda najvažnije kada pijemo vino? Meni je važan užitak, a on značajno zavisi od trenutka. Kada ti vinar ispriča da je odrastao uz neku sortu i s njom učio, onda u njoj tražiš onog malog zaigranog dečaka koji proučava lozu, a tražiš i ozbiljnog vinara koji se s njom igra i daje joj jedinstveni oblik svojim znanjem. Tada nije važno da li je na nosu cveće, trava ili voće. Važno je uživanje u datom trenutku. Tada vino dobija posebnu dimenziju po kojoj ga pamtimo. Ureže vam emociju i time iskoči iz palete.
Nemojte biti zarobljeni naučenim aromama, uživajte u vinu na svoj način, pokušajte pronaći sebe u toj priči. I obilazite što više vinarije, dopustite da vam vinar pokaže svoju stranu vinske priče.
