Trijumf Terroir 2018, Aleksandrović

Trijumf Terroir 2018, Aleksandrović

Verujem da svaka vinska etiketa zauzima poseban deo srca svog vinara. Počevši od samog vinograda, preko procesa proizvodnje, pa do davanja imena i vizualno uokviriti priču jedne boce, zahteva ozbiljan trud i ulaganje. Odluka da se promeni dizajn, naziv, pa čak i stil vina ili pak odnos sorti u kupaži, predstavlja ništa manje ozbiljnu odluku od prvobitnog plasiranja vina na tržište.

Prateći sve trendove modernog srpskog vinarstva, sve bogatijeg sortnog izbora i stillova, vinarija Aleksandrović je dobro poznato vino Trijumf barrique preimenovala u Trijumf terroir. Iako je na prvi pogled etiketa identična, ljubitelji vina Božidara Aleksandrovića primetiće promenu u nazivu. Kako se vodim mišlju da ljubitelji vina veoma dobro zapamte vina koja im se dopadaju, okrenula bih se senzorici.

Za razliku od vina Trijumf barrique koji je u francuskom hrastu odležavao dvanaest meseci, Terroir odležava šest. Razlog duplo kraćeg odležavanja krije se u samom nazivu vina – teroaru. Kako je grožđe koje je odabrano za ovu etiketu preko osamdeset i pet posto šardone, tako je veoma bitno naglasiti da su upravo vinogradi šardonea najstariji u vinariji Aleksandrović. Nalaze se na brdu Ježevac, pri čemu se sortnost šardonea posebno naglašava i ispoljava.

Još jedan dokaz da vino nastaje u vinogradu ogleda se upravo u ovom vinu. Već na mirisu šardone je ispoljio mineralnost kakvu srećemo kod burgundskog šablija. Uz izrazito intenzivni miris koji se automatski vezuje za žuto voće, mineralni tonovi, pa pomalo i zelenog povrća negde u pozadini, stvaraju balans i uravnoteženost vina.

Često šardone zna da svoju punoću i kompleksnost iskaže na nosu, pa degustacija zapravo jeste naša sposobnost da razdvojimo miris i ukus, što bi se u slučaju etikete Trijumf terroir pokazalo kao potpuno nepotrebno. Ukus prati miris, jednostavnije rečeno, nadovezuju se jedno na drugo, dopunjuju, zaokružuju i na kraju ostavljaju aftertejst koji mami za još jednim gutljajem. Priznajem da mi se taj osećaj kod belih vina, posebno šardonea, nije pojavio kroz duži vremenski period.

Celokupni utisak o vinu je znači visoko pozicioniran na ličnoj vinskoj lestvici. S obzirom da sam ga probala iz nekoliko čaša, smatram da je najbolje iskustvo ostavio u degustacionoj kaberne-merlo čaši, dok se u onoj za barikirani šardone pomalo umara i stiče se utisak da tu deluje isforsirano.

Ovo vino zaslužuje posebnu pažnju tokom degustacije, kako bi se svaka nota jasno izdvojila i otkrila. Biće tu svega, od dunja i jabuke, mirisa letnje kiše, svežine morske vode, mineralnosti, do zaokruženog ukusa ispunjenog elegancijom i stabilnošću.

Izrazito se lepo kombinuje sa rižotom sa gamborima, školjkama, a verujem da i školski sir bri može izneti, dopunjujući se na trodimenzionalnom nivou.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi