Mamurluk, glavobolja od vina, večita dilema piti ga (u većim količinama ) ili ne? Čini se da je dilemi došao kraj, rođen je „Olo“( Üllo). Sulfiti, SO2 ili jednostavno sumpor, kako ga vinoljupci u Srbiji najradije nazivaju, odavno je prepoznat kao alergen a glavni je uzrok glavobolne „završnice“, ali je ujedno i dalje najcenjeniji čuvar zdravlja vina i mogućnosti da odstoji par godina u bocama prema savremenoj vinskoj tehnologiji.

O svakojakim pozitivnim (pa i negativnim) uticajima vina na zdravlje pisano je i piše se naširoko svuda po svetu.
Kad se većina tih tekstova, analiza i ispitivanja stavi na gomilu, sva su saglasna u jednom – umerano konzumiranje vina deluje blagotvorno na ljudski organizam! Ako se pretera, onda će količina unetog alkohola poklopiti sve zdravstvene benefite.

O blagotvornom dejstvu grožđa i vina znali su još stari Egipćani, koji su ga radije koristili za rituale nego što su ga pili! Lepotice iz tog vremena mladolikost izgleda duguju upravo grožđu, a nega grožđem bila je popularna i na dvoru francuskog kralja Luja XIV. Plemići i plemkinje masirali su lice sokom od grožđa kako bi izbrisali tragove umora i učinili kožu mekom, sjajnom i zategnutom.

Predanje o tome da je čaša crvenog vina dnevno odlična za zdravlje prati nas od vajkada. Istina je da ne znam nikoga ko ne voli vino a da se pridržava ove bapske medicine. Radije će pojesti jednu jabuku, jedan češanj belog luka, jednu šargarepu... ili čega je sve komada jedan potrebno svakodnevno progutati „za zdravlje“. Sa druge strane, posvećene vinopije obično bacaju sebe na „intenzivnu negu“! Uostalom, zašto samo crveno vino? Ima nas koji volimo i belo...

Nova kontroverzna studija ukazala je na činjenicu da su ljudi koji popiju jednu ili dve čaše vina dnevno manje izloženi riziku dobijanja moždanog udara.

ZA ORGANSKA vina ste sigurno čuli, ali - vegetarijanska?

Ozbiljni ste po pitanju jelovnika, da ne konzumirate hranu životinjskog porekla? Onda je možda vreme i da razmislite o pićima...