Vino kao izvor sreće i zdravlja

Od francuskog paradoksa, preko mediteranske dijete, pa do najsavremenijih saznanja po pitanju usporavanja starenja, vino je od pamtiveka prisutno u pojedinim medicinskim doktrinama, nekad s ove, nekad s one strane naučno priznatog. Kako stvari stoje, vino jeste korisno po zdravlje, kako ono biološko, tako i psihosocijalno, ali za to morate posedovati holističku perspektivu.

Masno, slasno i zdravo, francuski paradoks

Veza između vina i zdravlja datira hiljadama godina. O tome svedoče egipatski hijeroglifi i sumerske tablice, gde se vino pre više od 4.000 godina pominjalo kao najstariji lek koji je čovek napravio. Od antičke Grčke i Rima, kroz Srednji vek, ljudi vino koriste na razne načine, kao sredstvo koje dezinfikuje vodu ubijajući bakterije, sredstvo za otvaranje apetita, dezinficijens za rane, lek protiv bolova i letargije.

Hipokrat, osnivač kliničke i molekularne medicine, u 5. veku pre nove ere uzdiže u nebesa zdravstveni značaj vina, baš kao i vavilonski kraljevi, persijski doktori ili katolički monasi. U jevrejskoj svetoj knjizi Talmud navodi se: „Vino je najvažnije od svih lekova, gde god ga nedostaje, lekovi postaju neophodni."

Vino kao holistički pristup zdravlju, Hipokrit

Međutim, negde od druge polovine 19. veka medicinska istraživanja štetnosti alkohola dovode do promene pozitivnog kursa prema vinu čija se uloga u zdravlju ljudi od tada ozbiljno preispituje. Taj negativan trend biće zaustavljen u poslednjoj dekadi 20. veka, kada priča o pozitivnom uticaju vina na zdravlje ponovo postaje aktuelna. Dugovečnost i zavidan imuni sistem ljudi sa Mediterana počinje da se dovodi u vezu sa redovnim konzumiranjem vina, a taj zaokret će uskoro postati poznat kao francuski paradoks.

Naime, statistički je utvrđeno da je u Francuskoj, kao jednoj od najvinskijih zemalja u svetu, broj kardiovaskularnih bolesti znatno manji nego u drugim sredinama. Krenulo se od toga da je to zbog specifične ishrane, ali je ta teorija „pala u vodu“ kada je 1991. godine francuski naučnik Serž Reno (Renaud) na osonovu istraživanja zaključio da Francuzi u seoskim domaćinstvima veoma obilno i masno jedu ali ne pate od kardiovaskularnih bolesti zato što uz svaki obrok redovno piju po čašu vina! To je posebno bilo evidentno u jugozapadnoj pokrajini Gers, gde su guščja džigerica, kobasice, pačja mast, kašulet (kuvano jelo od pasulja i raznog masnog mesa, kobasica, obaveznih svinjskih kožura, sala) i masni sirevi redovan sastojak obroka. Uz vina od lokalnih crvenih sorti, madiran, beržerak ili kahors, koja su tu da snažnim taninima speru svu tu masnoću i bogatsvom procijanidina očuvaju srce i krvne sudove.

Dijeta za zdrav život, tipične mediteranske namirnice

Sledeći vinsko-zdravstveni hit postala je mediteranska dijeta koja kombinuje umerenu konzumaciju uglavnom crvenog vina sa manjim unosom mesa i obilnim količinama povrća, mediteranskog voća, orašastih plodova, mahunarki, semenki i naravno – maslinovog ulja. Ova dijeta u biološkom smislu samo je deo priče koja uz hranu i vino sadrži zapravo mediteranski način života, njegovu kulturu, istoriju, sve ono što omogućava da na Mediteranu žive neki od najstarijih ljudi na svetu.

Ipak, kad govorimo o zdravstvenom benefitu vina, trebalo bi se držati naučnih činjenica. A njih nije malo. Tu glavnu ulogu imaju polifenoli koji uz tanine i flavonoide čine strukturu, teksturu i daju ukus vinu. No, šta je njihova uloga?

Polifenoli koji se nalaze u opni i semenkama grožđa kao antioksidanti uklanjaju slobodne radikale iz ćelija tela, sprečavajući ili smanjujući štetu nastalu oksidacijom. Njihov sastav i koncentracija u vinu varira od sorte grožđa, berbe, geografije, klime i vinifikacije. Bioraspoloživost polifenola takođe dosta varira u zavisnosti od grožđa, ali i individualno kod svake osobe. Jednostavno, sve dobre osobine polifenola ne apsorbuju se jednako kod svakoga.

Crveno vino ima oko 10 puta više polifenola nego belo jer maceracija belih vina traje daleko kraće, pa se ove materije iz pokožice ne pretoče u vino. Izuzetak su oranž vina, koja su u stvari bela vina dobijena kroz proces duge maceracije.

Nova istraživanja o benefitima vina svakodnevno izlaze na svetlost dana

Još jedna važna komponenta karakterističnija je za crvena vina, a to je resveratrol koga nazivaju i kralj polifenola. On je verovatno najkorisniji polifenol, a u prirodi ga ubedljivo najviše ima u grožđu i maslinovom ulju (setimo se mediteranske dijete). U knjizi Lifespan objavljenoj 2019. godine genetičar sa Harvarda Dejvid Sinkler napravio je pravu odu resveratrolu: „Neka od najboljih vina na svetu stižu nam sa suve, suncem obasjane zemlje i od sorti otpornih na stres, koje sadrže najviše resveratrola.“

Najnovija naučna saznanja upravo se bave tom osobinom grožđa da pobeđuje stres. Biljka loze, sposobna da preživi na najnegostoljubivijim pozicijama, može da prenese neke od tih svojih „alatki“ kroz vino! Kako? Pa u toj borbi protiv žeđi i ostalih nepovoljnih okolnosti i potrazi za neophodnim hranljivim materijama, ona u proizvodi najviše nivoe odbrambenih materija, a to su u ovom slučaju resveratrol i drugi polifenoli. Šta mislite zašto su vina sa mediteranskih kamenih, škrtih i strmih padina toliko bogata taninima? Zašto mnogi vinari dožive duboku starost? Sinkler napominje da po istom principu antistresne politike funkcioniše i ljudski organizam, čime se dugovečnost Mediteranaca objašnjava. Naravno, to nije ona vrsta stresa koju vam servira svakodnevni rad u kancelariji, već rezultat vežbanja, pridržavanja posta, terapije toplo-hladno (tuširanje) kombinovane s ishranom koja sadrži visoke koncentracije resveratrola. Jednostavno, ako sopstveno telo tretirate kao vinograd, benefiti će svakako uslediti!

Radost života, ali ništa bez umerenosti

Oslanjajući se na Renoove zaključke u vezi francuskog paradoksa, istraživanja velikog broja naučnika potvrđuju da polifenoli, resveratrol posebno, imaju ulogu zaštitnika kardio-vaskularnog sistema. Redovno ali umereno konzumiranje vina štiti srce i umanjuje pojavu hipertenzije, dijabetesa i oboljenja srčanih krvnih sudova. Resveratrol razgrađuje holesterol i druge telesne naslage, povećava iskorišćenje glukoze i kontroliše nivo oksidativnog stresa. Sve ovo čini da se umanji pritisak koji trpi srce a krv lakše teče kroz sudove,

Procianidin koji se nalazi u taninima je polifenol koji ima sličnu ulogu, a njega ima dosta u vinu od sorti tanat iz Gersa, sagrantino iz Umbrije ili grožđa kanonau sa Sardinije.

Još jedno oboljenje je u vrhu smrtnosti uz ona srca i krvnih sudova. Kancer, naravno, a najnovije studije upozoravanju da pomenuti mediteranski pristup može umanjiti rizik od određenih vrsta raka uključujući one koji napadaju pankreas, dojku, jajnike, kožu, jednjak, želudac, debelo crevo i prostatu. Svojim antioksidativnim efektima, posebno resveratrol i procianidin utiču na rast tumora. Pritom, resveratrol generalno štiti od gubitka koštane mase (homeostaze), poboljšava rad bubrega, fibrozu, umanjuje neželjenu toksičnost lekova, štiti od degenerativnih očnih bolesti, snižava nivo glukoze čime pomaže u lečenju ili sprečavanju dijabetesa, poboljšava zdravlje creva eliminacijom loših bakterija i metaboliziranjem zdravih polifenola, produžava plodnost žena i muškaraca povećavajući životni vek jajnika i spermatogenezu, ima antiupalni i antioksidativni efekat koji pomaže funkcionisanje krvnog sistema, štiti kožu od UV zračenja i melanoma, čuva zdravlje pluća sprečavanjem fibrogeneze, disfunkcionalnosti i umanjuje astmatične efekte...

Da li vino zbilja ovako povoljno deluje?

Neke studije potvrđuju povoljan uticaj čaše ili dve crvenog vina na dnevnom nivou. Druge vide efekat tek pri konzumiranju 100 do 1.000 boca dnevno, što se svakako ne preporučuje iz drugih razloga! Biće da je tajna u kombinaciji biološkog dejstva komponenata iz vina i psiho-socijalne uloge vina kod mediteranskog pristupa čitavoj priči.

Šta je zapravo taj psiho-socijalni faktor? On se može lako prevesti kao životni optimizam, ali da bi se on javio na nekom višem nivou mora postojati nešto što ga pokreće. I naučnici su otkrili, to je dopamin, neurotransmiter koji vam proizvodi  osećaj zadovoljstva. Štaviše, hidroksitrozol, fenolno jedinjenje i antioksidant prisutan u vinu i maslinovom ulju, uz pomoć etanola pomaže oslobađanju dopamina. Takođe, pokazalo se da resveratrol u vinu ima neuroprotektivne efekte, uključujući zaštitu od fraktora koji dovode do Alchajmerove bolesti i demencije. Jedna španska studija dovela je pritom do veze između unosa malih do srednjih količina vina u organizam i umanjenja stepena depresije. Sa druge strane, svako preterivanje sa vinom povećava rizik od nastajanja brojnih novih zdravstvenih problema.

Vino se od najstarijih vremena koristilo i kao lek, prizor s antičke grnčarije

Govoreći o psiho-socijalnim faktorima bitan aspekt ispijanja vina su društveni rituali. Inspirisan epikurejskom filozofijom, Hipokrat je predlagao holistički pristup zdravlju koji uključuje druženje, uživanje i vino kao neophodne subjekte. Ritualni proces ispijanja vina pomaže da usporimo tempo života i postanemo svesni i prisutni što može biti važno za dobrobit zdravlja. Ta vrsta oslobađanja duha može dodatno imati povoljnog uticaja na našu produktivnost i kreativnost.

Čak i geografski posmatrano, sama lepota vinskih regiona i vinograda povoljno utiče na naš duh, a samim tim i telo. Takozvanu „prostornu terapiju“ antropologija definiše kao prostore koji leče, pogotovo tamo gde se priroda i socijalna sredina preklapaju. Nauka ukazuje da već samo planiranje posete ovim predelima luči dozu dopamina sličnu onoj koja se oslobađa direktnom posetom!

Može li uživanje u vinu da zameni potragu za smislom života? Ne, nismo u filmu Monti Pajtona, ali vino nas zbilja vezuje za drevne civilizacije, religiozne tradicije, prostore, različite klime i društva. Zanimanje za vino i vinsku kulturu može se razviti u pasiju, pokrenuti nas na otkrivanja nekih filozofskih pitanja koja se tiču dubljeg razumevanja i uvažavanja vina.

Vino je neizostavni deo života u mnogim mediteranskim državama

Ovde smo rekli da oni koji redovno piju vino često imaju zdravstvene benefite u smislu otpornosti. Ali, to možda nije posledica konzumacije vina, već pozitivan efekat sociološko-ekonomskih predispozicija. Ipak, jedna danska studija pokazuje da je pijenje vina generalni pokazatelj „optimalnog društvenog, kognitivnog i ličnog razvoja u Danskoj“.

Statistički gledano, oni koji piju vina bolje su obrazovani, imaju veća primanja i opšte su boljeg zdravstvenog stanja od uživalaca piva, žestokih alkoholnih pića, pa čak i onih koji ne piju. Sociolog Maks Veber primećuje da se čini kako postoji „izborni afinitet“ u priči između vina i pozitivnih životnih rezultata. Naravno, u svemu tome valja znati da pozitivan zdravstveni uticaj vina zavisi i od balansa između zadovoljstva i rizika koje alkohol nosi. Prelaženje dnevne granice od dve-tri čaše za muškarce i jedne-dve za žene može da obriše pozitivan vinski zdravstveni otisak. Zato uživajte u mediteranskom receptu pristupa hrani i vinu, jer tako ćete živeti zdravije i duže i imati daleko više vremena da isprobavate sva ta divna vina iz svih regija širom sveta.