Nema vina bez bevande

wuvNije bedak onaj ko ti vodu u vino dosipa, niti je etiketa garancija istinitosti legende (Wine Zen)

Čudno, sad kad je naizgled dobro krenulo na ovoj maloj enološkoj karti Balkana, nekako bi kao vinski noj da zabijem glavu duboko pod pesak istorije & geografije i čačkam dok ne iščačkam. Nasumice. Jer čini mi se da sutrašnja pitanja imaju jučerašnje odgovore.

Postoji taj kiks sa nominovanjem: somelijer ili vinonoša? „Francuska reč je somelije, a naša - vinonoša”, reče osoba iz struke kojoj nije pogovoriti. „Nije tačno!”, podviknu druga osoba iz struke kojoj takođe nije pogovoriti. Srećom, pesak istorije je svuda oko nas, pa da zavučem glavu i pomirim. Ko je uostalom bio prvi vino-lijer? I to baš dobro zvuči: onaj koji vino lije...

putirČitajući Rablea, oca čuvenog srednjevekovnog hedoniste Pantagruela, i njegov „Traktat o pravilnom piću vina” svašta se može doznati. Recimo prva definicija razlike između čoveka i drugih stvorenja koja hodaju svetom: „Upotreba vina, osim blagoglagoljivog jezika i vatrene molitve, među svim ljudskim postupcima jeste ona po kojoj se čovek razlikuje od svih drugih zemaljskih, po nebu letećih, po zemlji trčećih ili skačućih stvorenja...”. Takođe Rable zaključuje da je Bog odabrao Noja zbog toga što je bio siguran da će ovaj kao očigledno oprobani vinopija, odmah po potopu posaditi lozu na vrhu Ararata. I zaista u Bibliji možete naći: „A Noje poče raditi zemlju, i posadi vinograd. I napiv se vina opi se, i otkri (skide se nag) nasred šatora svojega...”. Rable istina pominje i Pitagoru koji je živeo u buretu i pio vina faleriskoga, što je samo po sebi zanimljiva tema. Ipak, da vidimo šta se može saznati o prvom vinonoši?

Vegetarijanci ne piju vino. Naravno da piju, ali u pitagorejskom učenju jedna od osnova bila je i vegetarijanstvo - umerenost u svemu i isključivanje vina.

U ta neka antička vremena, dobra su vina dolazila sa ostrva Tasosa, Rodosa, Hiosa, Lezbosa. Ali (da me sad ne čuju Women on Wine), u Grčkoj su žene vino smele piti samo kao lek. Tačnije, smele su piti samo vodu. Verovatno odatle Rable crpi inspiraciju za tvrdnju da su dva najgora neprijatelja ispičuture voda i žene. Takođe, postoje podaci da su u Sparti vino pila podjednako oba pola, ali se pretpostavlja i da su se borili rame uz rame. Kako bilo, tečnost koja se čuvala u mešinama bila je veoma gusta i jaka, pa i slatka u rimsko doba kad se vinogradarstvo širilo na sever i zapad. Med i začini su morali biti dodavani da bi se ikako pilo. A povrh svega - voda. Rimsko vino je očigledno bilo crno (crveno ali neprozirno), pa je baš možda to zbunilo odgovorne na prostoru SFRJ da otvarajucana etiketama uporno pišu „crno vino”, gotovo do osvita Trećeg milenijuma. A neki pišu i danas, ali oni bliži rimkim korenima. I bilo je to veoma jako vino, pogotovo kao mlado,  užasno oporo. Prema nekim zapisima moralo je da odleži deceniju-dve kako bi se uopšte pilo. Horacije pominje neko falerijsko vino sa kojim je vršnjak, što znači da vince ima oko trideset tri godine. Za razliku od njega Ciceron smatra da je upropašćavanje vina da stoji toliko. Ali svi se slažu da se vino mora razblažiti vodom. I taj čin razblaživanja, odluka sa koliko delova vode će se prići vinu i vinopijama, predstavlja posebnu čast koja se ukazuje najznačajnijem gostu na gozbi. Zašto? Zbog čega je toliko bitno biti veletrpezar, ili glavni peharnik ili vodo ili vino-noša?

Zato što je prema jevanđeoskoj epizodi svadbe iz Kane, a ne samo prema Rableu, upravo ON taj prvi peharnik ili vinonoša. Glavom i bradom Isus Hrist pretvara vodu u vino (ili dodaje vodu u vino?!) i time zapravo u pisanoj reči zabeleženo, postaje prvi glavni peharnik ili vinonoša. Ili sommelier?

Stari spisi pominju arkadsko vino od koga žene postaju plodne i ahajsko koje piju one željne da se oslobode trudnoće.

Zabeležena su i neka pravila posluživanja vina. Čisto vino, sa 12 - 18 % alkohola se pilo kao lek. Za „pijenje” se dodavala voda, cimet, med, majčina dušica, u velikim posudama „kraterima”, odakle su ga robovi vadili krčazima i presipali u pehare. Na rimskim gozbama, glavni peharnik bi pred sam početak mešao vodu i vino i samostalno odlučivao o razmeri, ali je bilo uobičajeno da se prvo nudi dobro i koncentrisano, manje razblaženo vino, a pred kraj gozbe, kad čula otupe, sipa najgora bevanda. Može začuditi, ali na tri dela vode obično bi dolazio samo jedan vina, mada, ako su vina bila tako koncentrisana...

U delu „Epigrami” stoji: Čisto vino na polovinu mešaj, kako ga je Pitagora spravljao za Nerona„. Plinije čak nabraja preko dve stotine napitaka koje su Rimljani spravljali od vina. Sve do XVII veka pila su se takozvana „mešana” vina u kojima bi se našle esencije brojnih trava i začina poput: ružmarina, komorača, anisa, pelena, žalfije ili kardamona, koji je nazivan i „rajsko zrno”. Ipak, kao centralnu figuru u tom svetu, svi su pominjali falerisko vino. Stručnjaci tvrde da je pravo falerisko vino bilo belo, nalik današnjem heresu, tamnožuto i veoma aromatično. Rimski pesnik Marcial, rodom Španac, što dodatno potkrepljuje činjenicu da je falerisko vino blisko heresu (JEREZ - belo iberijsko grožđe od koga se dobija pojačano vino sherry), piše neku vrstu kataloga vina u kome  falerisko vino naziva „car među vinima”. Napominje da loza potiče sa Krita, da se vino meša sa čuvenim medom sa Atike. Kasnije, svi ovo vino nazivaju „izvanredno vino”, a možda bi smo ga i mi mogli probati u izvornom obliku da u potpunosti sorta nije uništena tokom epidemije filoksere. Ipak, vino falerio se danas proizvodi u Italiji, u regiji Falerna (Kalabrija) i podjednako se pravi kao belo i crveno. Takođe, stručnjaci tvrde da je u antičko vreme bilo još „etiketa”, ali se slažu da je falerisko vino jedino bilo ekvivalent Premier Cru statusa. Utvrđeno je da se dobijalo od sorti aglianico i najverovatnije od sorte greko, danas znane kao greco di tufo. Aglianico se danas nalazi u južnoj Italiji, u Kampanji gde je i Falerno del Massico DOC. I još jedna legenda o ovom vinu: Plinije stariji navodi da ako je falerno bio pravi, kad bi se prineo plamenu, plamen bi buknuo na sve strane. Baš jako vince!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama