Da li je sve što znamo o vinu pogrešno!

Da li je sve što znamo o vinu pogrešno!

Znanje je krhko, to znamo... Ali, da li je to baš dovoljno da bi se negirao svaki zaključak, svaki autoritet, konsenzus?

Najlakše je reči: Dođu tamo ti šatro vinski stručnjaci, ocenjivači, uzmu vino, mućkaju malo, mrmljaju nešto, onda napišu ocenu i to je to. A evo ga sad i dokaz da vinske sudije pojma nemaju! 

Lepo pišu i to, brate, stranci, naučnici, na engleskom: NIŠTA TO NE VALJA! Prave se „vinske nosonje”, eksperti, da znaju šta rade, da znaju šta valja, diktiraju trendove i cene vina, kako im padne na pamet... Neće to moći više tako!

good-02

Baš čitam i vidim da su iscimali ovog Džejmija Guda (Jamie Goode), sudiju sa Velikog testa najboljih vina Srbije 2013 i čuvenog blogera ovi njegovi Englezi iz The Telegrapha sa nekim nedavno objavljenim tekstom u kome zdušno udaraju po ekspertima koji ocenjuju vina na takmičenjima. Nasekirao se Džejmi i rešio da im kaže u svom blogu kako nisu u pravu.

telegraph

O čemu se tu zaista radi?

Zezni zezatora

Da li mislite da isto vino isto miriše i ima isti ukus čoveku koji je upravo dobio sedmicu na lotou ili onda kad mu komšija pregazi omiljenog pekinezera dok isparkirava novi džip iz garaže?

Moralo bi da miriše isto, ubio se da dokaže isfrustrirani vinar Robert Hodžson, a prenose momci iz Telegrapha. Ili devojke, nije bitno...

Glavna-3

Pomenuti Robert, ubeđen da mu vina loše i nestručno ocenju, tačnije da to ocenjivanje i nema nekog smisla, rešio je da omalovaži i ocrni čuvene „vinske noseve” kroz malu eksperiment – podvalu. Zašto je mislio da ima šanse? Zato što je u nekoliko navrata, iznerviran činjenicom da je posle dve godine truda propao kao vinski sudija, uspešno nagovorio neke prijatelje da ulože novac, kupe i na „slepo” probaju određena vina. Zaključak je bio da se razlika između skupocenog Château Latoura i jeftinog kalifornijskog crvenog ponekad i ne provali.

U svom prvom zvaničnom eksperimentu, pred sudije je stavio 30 vina, ali u tri boce je bilo jedno identično. Zaključak, sudije su mahom to isto vino ocenjivale različito, sa razlikom i do četiri poena!

vinske-sudije-01

Konačno, deset odsto sudija imalo je očajne rezultate, dok je isto toliko bilo dosta dobro u ocenjivanju. Iz ovoga, Robert zaključuje da su neke sudije bolje i da bi trebalo da uče one lošije kako se ocenjuje.

Naredni test je obuhvatio trinaest velikih vinskih ocenjivanja širom SAD i oko 4.000 etiketa. Gotovo po pravilu su vina na nekim ocenjivanjima osvajala zlatne medalje, na drugima – ništa! Novi dokaz da sudije pojma nemaju. Tome je pridodao i brojna istraživanja širom sveta, recimo ona francuskog akademika Frederika Brošeta, koji bi prosečno bordoško vino delom presuo u flašu sa etiketom Grand Cru, a delom u neku sa daleko slabijom etiketom na boci. Stručnjaci bi tokom degustacije uzdigli do neba tečnost iz Grand Cru boce, a ocrnili onu drugu!

Glavna-2

Američki primer prevare izveli su psiholozi na Kalifornijskom univerzitetu, kad su u suvo belo vino dodavali razne količine crvene boje i malo lagali ispitanike u vezi ponuđenog vina. Isti bi potom potvrdno ocenjivali i opisivali količinu slasti u testiranim uzorcima u zavisnosti da li su bili ubeđeni da piju roze, šeri ili burgundac. Pomenuti Brošet je u sličnom eksperimentu 2001. godine otišao tako daleko da je njegovih 54 vinskih eksperata bilo potpuno ubeđeno da pije crveno vino, a ne obojeno belo!

Šta je iz svega ovoga na kraju zaključio Hodžson? 

Pa to, da mu je drago kad ipak dobije medalju za svoja vina.

johan

Da, slaže se Džejmi Gudi u odgovoru na ovaj tekst, Hodžson barata sa brojnim podacima koji mogu biti značajni, naravno, ako su objektivno upotrebljeni. Pogotovo ako ove iznesene kritike kao seme padnu na plodno tle zluradih amaterskih komentatora koji se ubiše da dokažu kako vinsko ocenjivanje nema smisla jer jednostavno „sva vina imaju isti ukus”.

Međutim, u toj priči postoji jedna začkoljica: nisu svi degustatori vina isti. Jednostavno, slepo (blind) testiranje jeste teško, ali nije nemoguća misija. Jer, da stručnjaci ne mogu da razlikuju jeftino od skupog vina na blind testingu, onda baš niko ne bi bio u stanju da prođe finalni test za titulu Master Sommelier ili Master of Wine

Konačno, stvar uopšte nije neozbiljna. Australijski Institut za vinska istraživanja redovno proverava blajnd testing sposobnosti vinara i vinskih sudija. Rezultat: Niko nije savršen degustator, ali neki su ipak bolji od drugih. 

sweepstake tasting

Pa kako Džejmi objašnjava Hodžsonove rezultate testova? Vrlo jednostavno: proces blajnd testinga na takmičenjima nije nimalo jednostavan. Takođe, brojne manifestacije ocenjivanja nemaju podjednako dobre sudije. Da bi rezultati bili vrhunski, morate angažovati vrhunske sudije, a to, Boga mi, košta. I pritom im obezbediti sjajne uslove za ocenjivanje. A čini se da Hodžson nije imao takva ocenjivanja na popisu za svoj kviz.

Takođe, Džejmi se slaže da nisu ni svi profesionalci vrhunski testeri, ali mnogi jesu. Pa ni oni izgleda nisu bili na Hodžsonovoj listi, što unosi nefer predznak u zaključke priče kojom se donekle negiraju sposobnosti određenih ljudi da objektivno ocenjuju vrednosti vina.

U prilog ove konstatacije ide i objavljena tvrdnja Džona Hejsa, direktora Centra pensilvanijskog univerziteta za razvoj čula iz 2012. godine, da je potvrđena činjenica kako pojedine osobe imaju genetske predispozicije za superiornu čulnu percepciju. 

Nije da vrhunski eksperti samo znaju više od ostalih o vinu, oni se i razlikuju na biološkom nivou!

Nije svejedno 

Ali, i van ovog profesionalnog konteksta, možemo uz onu priču o lotou i zgaženom ljubimcu dodatno uključiti malo zdravog razuma. Vino nije samo osetljiva tema, već i tvar. Neću da kažem materijalizovana i izuzetno suptilna duša, već, recimo – suština isceđenog grozda (živog bića). Pa, ukoliko ste u stanju da verujete u sudbinu, horoskop, numerologiju, prizivanje duhova ili, eto, sedmicu na lotou, zašto ne dozolite sebi (ili taj Hodžson neka dozvoli) mogućnost da vino oseća. I uzvraća osećaje. Da se uzajamno prožimate.

Zašto ne kupovati jeftino vino?

Ako zastanete u prodavnici i pogledate na policu sa vinima, gotovo je sigurno da ćete, makar nenamerno, usmeriti pažnju na vina pristupačnih cena. Ali, tu postoji dosta ozbiljno preračunavanje. Helen Mekgin (McGinn), vinski sudija tvrdi: „Medalje su odličan vodič u prodavnici, ali postoji i druga logika. U vinu koje košta pet funti, samo akcize, PDV, transport, pakovanje i trgovačka marža staju ukupno 4,5 funte! Znači, realna cena tog vina je samo pola funte, što znači da je njegova prava vrednost dve-tri čokoladne bananice! Uložite samo funtu više u svoju bocu, dobićete trostruko vrednije vino! Funta više i vino već postaje zanimljivo, a još dodatne tri-četiri, učiniće ga baš uzbudljivim...”

Sećate se priče da cveće brže raste ako sluša klasiku ili vrišti (zabeleženo specijalnim uređajima) kad mu priđete sa makazama? Da i voda ima osećaje? I šta je onda čudno što isto vino na dva ocenjivanja dobije različite ocene. Pa i od istog sudije, istog dana. Nedavno sam otvorio flašu, perjanicu jedne naše eminentne vinarije. Znam da ga je valjalo dekantirati, ali sam žurio. I zgrozio se. Hteo da bacim flašu. A onda uključio zdrav razum. Sat vremena docnije, vino je lagano postajalo pitko. Pa zanimljivo... Konačno, dostiglo je željeni efekat, očekivani kvalitet, pa i više od toga. Sjajno je! Jedno isto vino, u veoma kratkom vremenskom razdoblju. Od propasti do trijumfa! Toliko za Hodžsona i teoriju „sva vina su ista”. Ma, čak ni jedno te isto, nije isto!

I zato lagano, uz sve one faktore društvo, atmosfera, hrana, doba dana, uticaj stresa (na mene i vino), ozbiljno počinjem da razmišljam o vinu na način na koji razmišljaju biodinamičari, makar kad konzumiraju vina: Nije svejedno, ni kad, ni gde, ni s kim.

Ma, valjda vam je to dosad postalo jasno. Ne morate sporovoditi eksperimente, ni biti ekspert za tako nešto. Isprobavajte i uživajte, jednostavno.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama