Levač – Šumadija: Tri boje vina

Levač – Šumadija: Tri boje vina

Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, čuveni sabor narodnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa koji se sa pratećim sajmom, prvih dana avgusta po 46. put održao u opštini Rekovac, otkrio nam je manje poznati, ali bitni vinski aspekt ovog dela Srbije. U krugu od svega desetak kilometara uspevaju vina za svaki džep, snabdeva se veliki deo srpskog, i ne samo srpskog tržišta, dok se kroz neobične priče istovremeno rađa spoznaja o potrebi brendiranja i stvaranja sopstvenog vinskog identiteta. Za budućnost. 

vin levac sponzor manifestacije05888

Na šumskom proplanku, ogromnoj kamenitoj bini uz lokalni potok, gde se već pola decenije dižu ozbiljni oblaci prašine pod opančićima oznojenih ali nasmejanih članova kulturno-umetničkih društava, sreće se Srbija u malom. Iz daleka, pa i inostranstva dolaze oni koji bi da zapale sveću u stotinak metara udaljenom duhovnom dragulju, čuvenoj svetinji, manastiru Kalenić. Ali i da prođu kroz špalir prasića i jagnjića što se vrte na ražnju, ispiju veliku čašu piva za 60 dinara ili kupe nešto od raznovrsnih narodnih ili pak kineskih rukotvorina. 

Tu su naravno i pojedini predstavnici lokalnih vinskih poslenika, pa je čak vinarija Levač i jedan od sponzora Sabora, o čemu govori plakat na velikoj bini. Vino i kultura u sprezi, sve je više dokaza o toj korisnoj simbiozi, iz dana u dan.

Put kroz Levač zaista izgleda kao vožnja na zelenom roller-coasteru, toboganu usečenom kroz plodne bregove gde ste sa svih strana opkoljeni lozom, kupinama, voćem, kukuruzom. U ovom delu Šumadije, do Trstenika, bi i dukati rodili da ih posadite, a kamoli grožđe. I tako već vekovima.

Internacionalne il’ domaće sorte?

- Znate šta, kaže Dušan Dacić? – Da vi pravo kažem, muka mi što sam posadio ovaj sovinjon blan. Toliko je sitan da mi na hektar ipo da 6,5 tona grožđa. Pa to je ubistvo! Meni game bojadiser isto toliko da sa trideset ari, a ništa ne traži. Ali opet, u njemu nema ništa osim boje i zato ga otkupljuju ovi dole iz Prokuplja, za neke farbe.

Čak kažu da je kvalitet grožđa iz Oparića ili tamo, preko brda u Poljni više nego vrhunski. Pa odavde game bojadiser kupuju u Prokuplju za industriju boja! A da čudo bude veće, samo dva lokalna podruma imaju kapacitet od pet miliona litara, poput onih najvećih u Hrvatskoj koje često navodimo kao primer grandioznosti.

I baš tu, u Opariću, kao na dlanu čekaju priče koje će u malo reči predstaviti levačke brige, tuge, uspehe i nadanja.

Berba 2014. godine bila je teška, preteška. Ali zlo retko dolazi samo. Ove godine, 14. maja, lokalne vinograde bukvalno je satro grad. Kažu, rod je hiljadu posto uništen. Ali ne gube vinari glavu, mora se dalje, a i nije prvi put. Kupljeno je nešto dobre sirovine sa strane, da tankovi ne zvrje prazni. 

vina miletic05898

U vinariji Miletić, gazdarica Marija, peto koleno vinara uvodi nas u lepo sređen i moderan podrum. Nekadašnji betonski tankovi obloženi keramikom danas su samo uspomena na tradiciju dedova. Vino je inoxu, kupljena je savremena francuska oprema i najbolji klonovi, barik burići, najbolji čepovi, dobre flaše i lepo dizajnirana etiketa. Od deset hektara vinograda, dva su odvojena za matični zasad koji se prodaje kalemarima za sadni materijal. Šardone, sovinjon beli, rizling rajnski, crni burgundac, širaz, merlo, kaberne zaokružuju potrebe proizvodnje koja je oko 30.000 litara vina godišnje, nešto više od polovne kapaciteta vinarije. Ima i kaberne frana čija je prošlogodišnja berba ponela čak 24% šećera, a sad leži u bariku sa opravdanom nadom da će postati veliko vino.

Marija, tehnolog po struci, opredelila se za proizvodnju kvalitetnih vina prateći trend novog srpskog vinarstva, ali ne zaboravljajući tradiciju:
- Čukun deda je završio 1893. poljoprivrednu školu u Ćupriji. Kad je Srbija imala problem sa filokserom on je bio jedan od stručnjaka koji su vršili obnavljanje vinograda. Bio je solunac, a njegov otac se prezivao Dacić, pa smo potom mi postali Miletići, a sad kad sam se udala, deca su Simići. Ali vinarija ostaje Miletić.

Ova priča o imenima, samo je uvod u onu koja sledi. A u bocama zasad rajnski rizling sa po 10% sovinjona i šardonea, roze kupaža širaza, frankovke i merloa, i dva crvena vina: barikirani čist merlo, i kaberne sovinjon prepun zrele marele, crnog i crvenog voća, lepo izbalansiran, veoma pitak sa bogatom završnicom. Ozbiljna vina po ceni nešto ispod 5 evra.

vina dacic05912

Potpuno drugačija priča u dvorištu kuće koja se bukvalno naslanja na zid vinarije Miletić. Goste srdačno dočekuje nasmejana staramajka, a u lepo uređenoj avliji Vinarskog podruma Dacić pravo ljudsko klupko. Tu se zapravo odražava druga slika levačke vinske filozofije. Ogromno bure sastavni je deo podrumskih vrata, baš kao i napis u drvetu „sto godina tradicije“. Iako se podrum zove Dacić, gazda Dušan sa ponosom uzvikuje: „Mi smo Miletići!“

Zaista, iako je reč o potpuno različitim vinskim konceptima, ova porodica deli iste pretke sa komšijama iz vinarije Miletić.

Konkretno, ovde se vina i dalje prave u betonskim bazenima obloženim poliesterom, na najtradicionalniji način i prodaju uglavnom u rinfuzi, baš kao i dobre rakije. Iz pet hektara vinograda gde uspevaju kaberne, merlo, rajnski rizling, sovinjon blan, prokupac i gama bojadiser, dopunjavaju kapacitete. Svake berbe po trećinu, do maksimalnih 100.000 litara. 

Pred pravom invazijom kupaca, čitava porodica, tri generacije brišu znoj sa čela. Ne čudi, prirodna vina po ceni od 150 dinara i rakija samo duplo skuplja. Sve ode osim onog što su bezecovali lokalni restorani.

Romansa, merlo i rajnski rizling u specijalnom pakovanju su perjanica kuće, ali Dušan ne obraća previše pažnje na pakovanje. Prati suštinu, zdrav proizvod i tradiciju: 
- Nije nama problem da uzmemo prohrom kao ovi naši Miletići. Oni su se malo više osavremenili, ali ovako, nismo konkurencija. 

Pokazuje ljubičasto vino prijatno za piće, prvi njihov roze od prokupca i komentariše boju:
- Malo sam ga duže ostavio. Inače, pravimo lozu, komovicu, šljivovicu. Za našu dušu majka napravila nešto od maline. Imamo i kruške... Vreme te tera da budeš svaštar jer kad je berba loša, kad grad sve ubije... Najviše mi je krivo što nikako da dođu te subvencije, a najveća želja da jednog unuka zadržim ovde, jer sela su pusta okolo, treba to videti.

vinarija levac05934

Treća slika, par minuta vožnje udaljena. Lepo uređeno dvorište dugačkog zdanja. Čak tri velika prijemna mesta otkrivaju da je pred nama prava industrija prerade voća. I grožđa naravno. Vinarija Levač, kupljena je na licitaciji iz trećeg pokušaja za nekih 300.000 evra, što je bila možda trećina prave vrednosti krajem te 2013. godine. Novi vlasnici, dva ozbiljna biznismena, nisu u njoj zatekli gotovo ništa od tehnologije i ni kap vina. Ali, biće to, nadamo se, srećan završetak višedecenijskog posrtanja i uzdizanja vinskog ponosa ovog kraja. Jer uz podrum tu je i nekih 30 hektara vinograda. Bilo je i svih 100 pred privatizaciju, pa su prvi vlasnici većinu toga prodali, raskrčili. 

- Imamo game crni, kaberne, italijanski rizling i šardone. Kupujemo grožđe i iz uvoza, kaže tehnolog vinarije Dragan Vulović, koji je ovde proveo čitav radni vek i koji je sa čuvenim profesorom Jovićem knjige o tehnologiji pisao, a dogodine će u penziju. 

- Podrum je osnovan 1952. godine kad još giganti Vino Župa i Rubin nisu ni postojali. Svojevremeno, ovde je pravljena lozovača od belih sorti, zvanično druga po kvalitetu u Srbiji. Čitav Beograd se snabdevao voćnim sirupom odavde, a Slovenci su plaćali masne pare da im decenijama skladištimo ogromne količine vina kupljene u Makedoniji i na Kosovu čime su dorađivali svoje najbolje etikete. Tad smo bili u sastavu Slovenijavina, a i nama je bilo isplativije da ga za njiih čuvamo, nego da kupujemo grožđe i prerađujemo ga. Na žalost, sve je to vremenom prestalo. Nakon privatizacije vinogradi su zapušteni, bagrem je u njima bio debeo kao ruka. Ipak, prošle je godine nešto sanirano, pa iako je godina bila loša, ipak je nešto merloa i hamburga pokupljeno. Takođe, kupili smo vino sa Kosova, iz Orahovca. To je odlično vino pa danas nudimo tri etikete u buteljci, italijanski rizling, šardone i roze.

Podrum u dva nivoa ukupnog kapaciteta tri miliona litara, od čega je pola u betonskim cisternama, 500.000 litara u prohromu a ostatak su zaštićeni čelični sudovi, još očekuju brojni radovi. Naredne godine planira se nabavka drvenih sudova, ide se na izgradnju brenda i dalju proizvodnju vrhunskih vina. Naravno, uz ona za najširu potrošnju, jer ovaj dobar rizling je u maloprodaji oko 170 dinara.

Raritetne vinske slike i predmeti iz doba „jugoslovenstva“ ovde još uvek krase zidove kancelarija, ali roze vino od jagode, razvijeno na inicijativu jednog od vlasnika, ubedilo nas je da su u podrumu Levač prava čuda ostvariva.

Predivne obojenosti, ovo vino je nestvarno dobar roze. Za razliku od onih koji mirišu na jagode i maline, ovde aroma voća nije dominantna. Lepe kiseline održavaju moćan balans sa inače poluslatkim vinom, pa se čak dobija utisak neke vrste suvoće u solidnih 11,5% alkohola. Od jagode ili grožđa, svejedno, ovo je vino apsolutni izvozni favorit. Šteta je što je napravljeno samo petstotinak boca i neće ga ove godine biti u prodaji, jer ovakav roze definitivno može pokoriti tržišta Rusije, Kine ali i zapadnih zemalja. A parfem jagode osetićete u čitavoj prostoriji ako tokom noći ostavite vino u čaši na stolu. Vrhunsko uživanje.

Dva miliona litara najjeftinijih srpskih vina

Na Saboru je svoje proizvode nudio i lokalni podrum Vinex Grozd koji poslednjih godina u levačkom kraju predstavlja stožer razvoja vinarstva. Barem prema količini vina i uspešnom izvozu. Kompanija je nastala 1999. godine ali je pravi uzlet krenuo 2008. preuzimanjem podruma Polet iz Belušića. Ovaj je podrum bio tad u stečaju kao rezultat neuspelih privatizacija i pred gašenjem. Danas Vinex Grozd bazira poslovanje na stonim vinima, to su kupaže koje godišnje prodaju u nivou 2 miliona litara od čega dobar deo ide u BiH, Crnu Goru ali i 15.000 boca mesečno u Rusku federaciju kao poluslatka vina. Na domaćem tržištu dominiraju vranac, smederevka i roze, u staklenoj litarskoj, pet ambalaži ali i buteljkama kao kupaža DespotZamfirRoze i Vranac. U pripremi je i specijalno poluslatko vino. 

Sirovinu obezbeđuju zasadima podignutim na 25 hektara pre nekoliko godina, i delom vinogradima u zakupu kod manastira Preradovac, a ostatak od kooperanata u ovom kraju ali i iz uvoza (Makedonija). Ipak, budućnost vide u daljoj izgradnji brenda pa su nadomak Rekovca, na parceli od 14 hektara zasadili kaberne, šardone, sovinjon blan i merlo, kako bi kvalitetnija sortna vina postala lična karta ovog preduzeća.

Inače, Vinex vina staju ispod 150 dinara po litri u maloprodaji, a filozofija proizvodnje je maksimalna prirodnost vina sa izuzetno niskim sadržajem sumpora, pri čemu se na sirovini ne štedi, već se uštedama u procesu proizvodnje vina čine što pristupačnijim na tržištu Srbije, ako ne i najjeftinijim.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama