Male tajne Vinske ilegale 3.0

Do polovine popodneva ništa nije ukazivalo na srećan završetak, jer uporna kišna i gotovo sakrivena lokacija u industrijskom krugu, za trenutak je ozbiljno prepala dvadesetak okupljenih vinara i organizatore, „vinske ilegalce”. Sami, u polurazrušenoj hali, dok su bare lagano plavile džinovske metalne statue i artefakte naizgled nemarno razbacane ispred ulaza, već su razmišljali o pakovanju punih boca u kutije. A onda se dogodilo čudo. Gotovo u trenu hala se ispunila do pucanja. Poleteli su otvarači boca, led je prskao na sve strane, a sve se ispunilo dimom iz raspaljenog kamina, sjajem stotina sveća i senkama teške industrije. Ritam kucanja čaša i kakofoniju degustacionih utisaka samo je remetio sjajan solo violinski koncert s pozornice.

Pa i da nije bilo nagradnih igara i opuštenog sedenja u foteljama na čeličnim galerijama, i da nije bilo toliko noviteta, vinarija koje su ove noći doživele beogradski debi, primetili bi da je ovo ona prava atmosfera kakvu Vinska ilegala treba da gaji. Za trenutak, svako je bio Tihi i Prle u akciji sjedinjavanja srpskog vina i vinara s urbanim ukusom prestonice. I ne samo srpskog,  jer vinarije Stobi i Stina dodale su internacionalni pečat na masivni blok vinske kulture ispečen u vrevi zadovoljnih vinoljubaca, tu u peći „Ciglane”.

I pre nego otkrijemo koja su nam se vina najviše dopala, treba reći da je bilo mnogo etiketa koje su zaslužile epitet „naj”, neka po kvalitetu, druga po zanimljivom sastavu i aromama. Od sjajnih crvenih etiketa Cuvee No.1 2013 i Život Teče vinarije Zvonko Bogdan, upravo ovenačnih zlatnim medaljama na Prague wine Trophy u Češkoj, preko bele kupaže od sorti pošip, vugava i šardone hrvatske vinarije Stina s Brača, pa sve do nekih etiketa koje još nemaju sve što je potrebno da se nađu na policama ili služe samo za internu upotrebu. Pa valjda je to čar „ilegale”.

Tako je Aca Rašković iz aleksandrovačke vinarije Rašković izneo po prvi put ranije najavljivanu kupažu merloa i kabernea Megdan „na megdan brojnim vinarijama Srbije” i s punim pravom uključio svoju malu vinariju u okršaj sa već afirmisanim. 

Prvo predstavljanje imala je i vinarija Rnjak, kao i podrum Nedin, a ovo je bila jedna od retkih prilika da se probaju izvanredna bela prirodna vina subotičkog Maurera: Gospodsko vino sadrži sorte sremska zelenika, bakator, beli medenac, te italijanski i banatski rizling, Dar ljubavi je kupaža furminta i 40 % tamjanike sa Fruške gore, a Bela Korvina blend sličan „gospodskom” ali sa rajnskim rizlingom. 

Posebno je zanimljivo bilo probati Začinak iz Rajačkih pimnica. Željko Perić, sedmo koleno vinara vinarije Perić osnovane 1887. godine stigao je u „Ciglanu” svega sat-dva pre kraja hepeninga. Dug je put do Krajine, pogotovo po provali oblaka. Začinak je crveno vino visokih kiselina i posebne, interesantne arome, ali jako pristojnog kvaliteta za cenu od 500 dinara. Daleko od toga da sorta služi samo za bojenje drugih vina. Perić na dva hektara gaji i proizvodi game, začinak i kaberne sovinjon, a od belih vina rizling, šardone i muskat otonel. Međutim, planira da sadi i forsira samo domaće sorte: začinak, prokupac, tamjaniku i bagrinu.

I dok na kraju vraćamo čaše i otvaramo kišobrane pred povratak kući, još jednom se javlja onaj divni utisak da Beograd lagano gradi jedan poptpuno novi imidž domaće vinske kulture, imidž koji će biti prepoznat u svetu jer i ove su se večeri, na mnogo tački unutar „Ciglane” mogli čuti razni svetski jezici. Na dobrom smo putu sa koga ne sme biti skretanja...