Beogradski Salon vina 2015: Jedan sat menja sve

Beogradski Salon vina 2015: Jedan sat menja sve

Još jedan prođe dan, uzburkan ko more: zapevao bi legendarni glumac Đuza Stojiljković. I zaista, prošao je još jedan Beogradski salon vina, veličanstven u svojoj tradiciji i opstajanju uprkos mnogim nedoumicama i izazovima. Grandiozan i nekako opušten uprkos povremenim talasima neopisive gužve. Ali verovatno su široki i gotovo neprekidni osmesi prisutnih vinara, poslužitelja, prijatelja i porodica, učinili da se svi nabijemo nekom neobično optimističkom emocijom koja je praktično samo rasla sve do zatvaranja Salona. Toliko da ni bolovi u nogama nakon brojnih prepešačenih kilometara ispred prepunih vinskih stolova, nisu mogli da nas nateraju da bar za trenutak zastanemo i rizikujemo da ne probamo još jednu premijeru ili zavirimo ispod čaršava u nadi da se tamo krije neko, ipak ne baš svima dostupno, vinsko blago.

Otkud taj silni optimizam, pitate se? Verovatno zato što je berba 2015 nekako manje više srećno prošla. Pa i zato što nas je povremeno bilo toliko da ni kap ne bi mogla da padne na crveni tepih velike dvorane (mada bi se negde do 15 časova još uvek svi međusobno poznavali, što znači da su pravi posetioci tek tada nadolazili). Brojni gosti i znatiželjnici iz regiona, ljudi od reči poput čuvenog putopisnog vinoljupca Željka Garmaza, ili oni koji svoje nedovršene vinarije nose samo na ekranima mobilnih telefona, odobravajuće su analizirali predstavljene etikete. A posebnu medalju za spas svih prisutnih zaslužili su oni što su neštedimice promovisali mesne i druge poslastice u unapred izgubljenoj bici da naseku dovoljno salame, mortadele, kulena pre nego ih hedonistička masa uz testenine i kuvane dagnje u slast proguta. Da nije bilo njih, ko zna šta bi bilo... 

salon guzva

Jer vinska je kultura očigledno u punom evolucionom zamahu. Hiljade prisutnih degustatora već sasvim pristojno komentariše berbe, stilove, pa i promašaje. Radionice su dupke pune, a posebno ohrabruje činjenica da je par slobodnih stolica ostalo jedino tamo gde je fokus bio na uparivanju hrane i vina, što će reći: nije bio cilj samo najesti se i napiti!

Ali krivulja naše vinske kulture ipak ima jednu opasnu krivinu i dečiju bolest. U vezi s vremenom. Ušao sam na radionicu u 18:30 pomalo tužan što sav taj vinski raskoš i nasmejane ljude ostavljam za jedan čas iza sebe. Kad sam izašao, bilo je očigledno da je neka kataklizma protutnjala Salonom. Već je bilo stakla po podu, hod prisutnih daleko od onog koji bi prošao na vozačkom alkotestu američke policije. Sve do tog trenutka bilo je idealno uz opasku da sam često poželeo da ima bar neka stolica da sednem. Tada sam shvatio da je dobro što nema, jer ovako morate napred i samo napred, u nove pobede, do novih vina i vinarija. Nema opuštanja, nema predaje.

Stobi2

Salon je zaista doneo brojne novitete. Uz novu Stobi premium liniju, moglo se probati i slovenačkih oranž vina, penušavca sa zlatnim listićima. Čuvena se hrvatska vinska armada sa svojim rodonačelnicima hrabro postrojila braneći tradicionalno dobre pozicije od novonastale srpske vinske jurišne konjice. Nož u leđa svoj toj bratiji pokušale su da zadaju Plantaže novom premium linijom „Stari podrum”. Jesi li probao? – pitali su mnogi za taj čistokrvni Vranac i kupažu sa petit verdotom iz najbolje berbe ikada – 2011. godine. Bogato, šta drugo reći? 

Vukoje 2

Sto gotovo zakrčen etiketama ponudila je porodica Vukoje, a u centru interesovanja belo vino od sorte pinot noir Burgundac bijeli 2013. Izvanredno, čista vinska perverzija! Verovatno jedno od najboljih belih vina na Salonu.

Kod crvenih, kako je samo teško odlučiti se, ne za jednu etiketu, nego prvih 50. Zaista, uz veliki broj fantastičnih vina, kako iz regiona, tako i ostatka sveta, kad u ovu priču uključimo domaće vinare i ono što su ponudili, gledajući samo novitete, onaj optimizam, kao neka velika snaga, i sad me tera da se naježim.

12 salov vina hyatt 53

U foajeu prvo nailazimo na Vinariju Janko. Regionalni pobednik Decantera, Zavet Stari, elegancijom se može nadmetati samo sa Jankovom suprugom Jelenom Vasić, čijeg se outfita ne bi mogla postideti nijedna svetska modna kuća, naprotiv. Ali klasičan Zavet, dostupan je svima i nailazi na opšte odobravanje.

Radovanovic

Na ulasku u dvoranu Mija Radovanović i magnum Cabernet Sauvignon Rezerva 2012, sa pečatom od 24 karatnog zlata. Da označi dvostruko zlato iz Bergama za ovo posebno vino, ali i 25 godina rada naše najstarije male velike vinarije.

KOvacevic

Ubedljivo najveći štand zaposela je Vinarija Kovačević. Za one koji znaju, tajna je bila skrivena u dekanterima i na ledu. I više od 24 karata je teško staro zlato, ta boja u dugo najavljivanom Kovačevićevom vinu iz amfore koje se sada prvi put pojavilo u javnosti, ali bilo je tu još vrednih belih arhivskih kapljica iz 2007. godine. Oni koji znaju manje, rado su pili Aurelius, Chardonay ili laku liniju Orfelin, u pokušaju da saznaju zbog čega se Haris Džinović toliko dugo zadržao baš na ovom fruškogorskom štandu u razgovoru s vlasnikom vinarije. 

Dok smo na Fruškoj Gori i obodima, fruškogorska vinarija Quet izbacila je jeftinu i živopisnu seriju solidnih dvolitarki Fruškać, po uzoru na Irišku vinariju, za svega 500 dinara po boci. Vinarija Belo Brdo predstavila je „radioničarima” seriju vina iz 2011. koja je svojevremeno u Beču pokupila šest zlata i donela im titulu Vinarija godine, a prisutne oduševila gotovo narandžastim rozeom od pino noara, baš kao i izuzetnim pinoom u kategoriji rezerve koji je posle 18 meseci u bariku i godinu dana u bačvi, već mesecima u boci. I dok se u ovoj vinariji kuva novi Alma Mons 2013, sa istoimene planine dolazi i nova Aura iz podruma Do Kraja Sveta. Čisti suvi roze hamburg, elegantan, gotovo slankast sa 11 % alkohola, samo je još jedan iz odlične nove plejade srpskih rozea. Međutim, magnum Tipik, kupaža dva bureta kabernea i jednog merloa sa 14,2 % alkohola iz 2008. pravo je otkrovenje. Najbolje izabrano od 100 buradi, nakon dve godine u novom francuskom bariku, po ceni od 3.000 dinara nudi uravnoteženu klackalicu tradicije i elegancije.

Zvonko Bogdan

Još dve premijere privukle su ogromnu pažnju i gomilu nestrpljivih znatiželjnika. Vinarija Zvonko Bogdan neštedimice je ponudila zvaničnu crvenu perjanicu Icon Campana Rubimus i time zaokružila premijum liniju, dok su sa štanda Vinarije Temet prhnuli mehurići u vazduh. Istovremeno su promovisana dva penušavca, onaj od 100 % tamjanike, svež i voćan iz prošle godine, rađen bez odležavanja na kvascu. Drugi je roze od sorte pino noar, stariji godinu dana, odležao 19 meseci. Oba su rađena tradicionalnom šampanj metodom, a biće po ceni izuzetno konkuretni čak i prosecco vinima jer staju imeđu 900 i 1.000 dinara, dok kvalitetom drže čvrst priključak. Uz vino Dobra godina Temet ozbiljno pretenduje na sve cenovne segmente srpskog tržišta!

Aleksic

Vinarija Aleksić ima pune ruke radosti. Uz brojne uspehe, ekipa devojaka konstantno se uvećava, a kako je stalni enolog Jelena Živanović trenutno na porodiljskom odsustvu, upoznali smo i pridruženu članicu, enologa Milicu Arsić. Inače, njihova radionica pod nazivom „Moja srpska hrono kuhinja”, na kojoj su tri vina iz Limited serije – Kardaš, Bonaca i Amanet – bila uparivana s tradicionalnim srpskim specijalitetima, bila je jedna od najbolje ocenjenih na Salonu.

Kao na klackalici

U slatki mukama da se opredelim šta mi se više sviđa, besprekorno stilski i tehnološki napravljena vina savremene orjentacije, ili ona koja većim delom asociraju na vekovnu vinsku tradiciju proizvodnje, pravo oduševljenje osetio sam na nevelikom štandu crnogorskih vinara. Između izvanrednih i u Srbiji već afirmisanih vinarija Vučinić i Krgović, smestile su se dve etikete Podruma Rajković: vino Stup 2015, kupaža većine vranca (ovo s ovogodišnjim vrancem u flaši ostaje mi misterija!), te nešto kratošije i malo autohtone sorte čubrica iz Pipera i Kuča, koja daje lepe kiseline i šećer, izravnala je tas vage koja meri tradiciju i savremeni ukus. Šampion iz potaje, rekao bih. A tu smo čuli i zanimljivu priču da su Španci nedavno radili genetsko istraživanje i našli u Crnoj Gori čak 17 autohtonih sorti genetski potpuno različitih od svih drugih! Naravno, čubrica je među njima.

Da pomenemo i posebno iznenađenje iz vinarije Vrbica, gde je sovinjon ove godine napravio pravo čudo. Trostruka promocija oduševila je brojne posetioce štanda. Tarpoš 2015 selekcija, sa 70 % rizlinga rajnskog i ostatak sovinjon blana, hrskava je radost za nepce, baš kao i sovinjon blan Lipar 2015. Treće vino je naravno roze, a čini se da je ipak najveselije bilo na štandu Vinarije Kiš gde je bilo nefiltriranih vina za one koji žele da se bave tematikom vinskog i aromatskog predviđanja. Ili prosto uživaju u dodiru sa vinom u nastajanju.

U najboljim restoranima sveta

Lepo vino Vinarije Ducal probali smo na štandu mladog para iz Slovenije. Tim Lo Duca kaže da su poreklom sa Sicilije, a vinariju je osnovao otac Mitja u Štajerskoj kraj Maribora 2009. godine, gde su kupili stari podrum i hektar ipo rajnskog rizlinga i travnjaka pa posadili 4.000 trsa šardonea. Danas na skoro devet hektara gaje i prave rajnski i laški rizling, te penušac od šardonea.

Slovenci anterfile

Najzanimljivije u svemu je da je Tim profesionalni fudbaler, da je sa „Domžalama” dva puta bio prvak države, a da su danas Ducal vina ušla u najbolje restorane u Sloveniji, ali i restoran Noma u Danskoj, najbolji na svetu sedam godina za redom! Ima ih i u Austriji, u lokalu Hangar 7 koji drži vlasnik Red Bula, kao i duž Dunava u nekim restoranima sa Mišlenovim zvezdicama.
Eto kako to rade Slovenci...

I tako redom, nabrajanje bi zahtevalo sate i sate... Ukratko: Salon je ukazao na to da je kurs plovidbe srpskog vinarstva veoma jasan. Iako se do juče penušavci kod nas gotovo i nisu pili, određeni broj penušavih etiketa sliva se na tržište i tek će. To je najverovatnije razuman i praktičan odgovor na slabu berbu 2014, pre nego moda i trend. Drugo, pojavljuju se iznenada veoma skupe etikete, mahom u magnumima, kvalitetne i lepo upakovane, bez sve sumnje. Jasno je da se odnekud pojavila takozvana srednja klasa koja kupuje vina i koja može da izdvoji 50 evra za željenu etiketu. Vinari su to očigledno pažljivo izanalizirali. Srednja se klasa pojavila i sa druge strane. Nekada jasno uočljiv kvalitativni jaz između vodeće tri „srednje i male vinarije” i ostatka „srpskog vinarskog sveta“, brzinom svetlosti se ispunjava. Tačnije, znatan broj odličnih vinarija i etiketa tu je prazninu gotovo u potpunosti ispunio. 

Jaka konkurencija godi mojim nepcima!

Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama